- Iako je premijer rekao da kupuje rusko oružje zbog naoružavanja komšija, mislim da to ni u kom slučaju nije usmereno na region. On je pre svega mislio na povećanje odbrambenih kapaciteta i pripremu za potencijalne bezbednosne izazove, kakav su, recimo, priliv izbeglica, koji može da eskalira.
- Kad se javno saopšti da se nabavlja oružje, a to bi trebalo u izvesnoj meri da bude tajna, onda to jeste poruka regionu. To je i bitna odluka sa potencijalno velikim spoljnopolitičkim posledicama po poziciju zemlje. Ali to je poruka delu domaće javnosti koja misli da je u Rusiji spas.
- Sulejman Ugljanin samo traži način da bude u medijima. Navikao nas je na razne nebuloze, ali poručiti mladima da prave državu u Sandžaku, e tu je prevazišao i samog sebe. Valjda misli da mladi treba da ginu za tu državu, a da on ponovo pobegne u Tursku, kao devedesetih godina.
- Dr Ugljanin to nikada nije izjavio. To je laž, izvlačenje iz konteksta i vrlo opasna zamena teza. On je jasno govorio o pravu Bošnjaka na političku egzistenciju i brzi ekonomski razvoj kroz autonomiju Sandžaka u okvirima države Srbije, na koju i oni imaju pravo kao i drugi.
- Apsolutno treba praviti razliku među proizvodima. Nije isto meso životinja koje se hrane organskom hranom, pasu lekovito bilje i onog otpada koji se koristi za pravljenje viršli i pašteta. U Srbiji se slabo kontroliše stavljanje aditiva i raznih pojačivača ukusa i na to svakako treba skrenuti pažnju.
- Nisam pristalica! Ne ulazim u odluku Svetske zdravstvene organizacije, ali pogledajte kako su godinama anatemisali svinjsku mast, a sada govore da je daleko zdravija za ljudski organizam od raznih ulja. Nije uvek sve nauka, u mnogo toga se mešaju interesi velikih i moćnih svetskih kompanija.
- Sadašnja crnogorska opozicija neće lako skinuti Mila sa trona. Rascepkana je i šarenolika i nije realno da takva može da dođe do vlasti. Milo je upotrebio protiv takvih silu da bi pokazao ko je gazda. Ugled vlasti je poljuljan, ali opet ima veće šanse na eventualnim izborima.
- Opozicija koja je pokrenula proteste mogla bi šurovanjem sa Socijaldemokratskom partijom Ranka Krivokapića da znatno oteža kampanju vladajuće Demokratske partije socijalista i dovede do neizvesnog izbornog rezultata. Važan je i stav EU i NATO prema protestima.
- Dok naš narod strada od Milove policije, iz Beograda nema reakcija. Smatram da ne smemo nemo da prelazimo preko batinanja Srba, to je naš narod. Razumem da vlast mora da vaga kako će reagovati, ali za javnost u Srbiji nema opravdanja što se ne oglašava.
- Ne želim da komentarišem politička dešavanja u Crnoj Gori. Nadam se da će se uploviti u regularne političke tokove, da se stvari rešavaju mirnim putem i razgovorima. Prvenstveni interes Srbije je da svuda u regionu bude mir i stabilnost.
Tadić je u ključnom trenutku, u aprilu 2008, odlučio da potpiše SSP sa EU uprkos tome što je do tada 19 članica EU već priznalo Kosovo. To je omogućilo DS da dođe na vlast, ali je zadalo težak udarac jedinstvu srpskog stava o Kosmetu.
Za aktuelni trenutak kosovske politike odgovornost nije ni isključivo ni, konkretno Tadićeva jer je on to pitanje dobio u nasleđe. Od smrti Josipa Broza ovo pitanje ide u nasleđe svakoj vladi i svaka dobija kamatu na tu glavnicu.
- O ovom problemu u Srbiji se raspravlja čitavu deceniju. Sada ga treba posmatrati u kontekstu promene Ustava i političkog sistema. Broj poslanika treba smanjiti u sklopu seta političkih institucija i organizacije vlasti. Prema nauci, Srbiji je dovoljno 200 umesto sadašnjih 250 poslanika.
- U najavljenoj reformi političkog sistema ne treba da bude naglasak na na smanjenju broja poslanika. Ne kažem da je 250 poslanika idealan broj i da ga nije moguće smanjiti, ali duboko sam ubeđen da to nije centralno pitanje. Suština je da te poslanike motivišemo da više rade sa građanima i da njima služe.