Tesla kakvog ne znamo (15): Grandiozni eksperimenti

wikipedia.org

Nikola Tesla

S proleća 1899. godine prihvatio je predlog Leonarda Kertisa, člana električarskog društva iz Kolorado Springsa, da na njegovom zemljištu sagradi laboratoriju.

U ovom poduhvatu pružio mu je novčanu pomoć Džon Džekob Astor, vlasnik njujorškog hotela Valdorf-Astorija, u kojem je inače Tesla stanovao, da bi laboratoriju opremio neophodnim instrumentima.

Nimalo nije sumnjao u mogućnost realizacije

Iz Tesline knjige "Dnevnik istraživanja - Kolorado Springs 1899-1900." stručnjacima nije bilo teško da odgonetnu koji su mogli biti naučni razlozi da tu sagradi svoju veliku laboratoriju i da pristupi svojim grandioznim eksperimentima.

Ipak, za većinu nas, manje upućenih, poslužićemo se jednom Teslinom izjavom, koja odražava suštinu tog poduhvata:

"Želeo sam da utvrdim najbolje uslove pod kojima se predajnik može upotrebiti za prenos poruka preko Atlantika i Pacifičkog okeana, a želeo sam i da usavršim sve detalje mog sistema pre nego se upustim u komercijalne poslove.

Drugim rečima, premda, što se mene tiče, nisam sumnjao u mogućnost realizacije takvog prenosa s obzirom na eksperimente i merenja koja sam izvršio u Njujorku, želeo sam da budem siguran ne samo da mogu preneti, poruke već da će moj poduhvat biti i komercijalan uspeh."

Bez Tesle bi stali svi točkovi industrije

Nils Bor je jednom prilikom rekao:
"Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju."
Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao:
"Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene."

"Nikada na pismo ni odgovorio nisi"

U vreme kad se Tesla sprema da započne svoj veliki poduhvat u Kolorado Springsu, iz zavičaja mu često stižu pisma, ali ona ostaju bez odgovora.

"Mili moj brate Nikola" - piše mu najstarija sestra Angelina iz Petrova Sela u Lici. - "Već se ni sama ne mogu sjetiti kad sam ti posljednji put pisala, nu to se dobro sjećam da mi ti nikada na isto ni odgovorio nisi.

Žalimo svi na tebe što nam se nećeš da javiš..."

Najmlađa sestra Marica je u Rijeci, odakle ga obaveštava da joj je muž Nikoladin na samrti od tuberkuloze.

Iako leka nema, ona ipak, iz nekog očaja, moli i očekuje pomoć od svog brata. Ali ni njoj, prvi put, nema odgovora od Nikole.

"Ma đe im je pamet bila"

Očigledno, puna je brige i razumevanja za brata. Jer, kad joj je muž umro, ona Tesli piše ponajviše ispunjena zabrinutošću kako je primio vest o Nikoladinovoj smrti, koju su mu telegrafski javili drugi rođaci:

"Molim te nemoj da se prepaneš moga pisma, ta junačina sam ja, prava Đukina kći. Ovo ti pismo sad pišem, što mi je žalije tebe nego sebe.

Ma đe im je pamet bila, da tebi idu telegrafirati Bog ih vidio. Ti si nježne naravi, pa mi je žao zašto ti javiše tako na poprečac, a ja sam ćela sve malo po malo.

Ne javljaš se nigda ni s jednom riječi, i premda je tako, ja znam da ti misliš o nami..."

Ironija slave i sudbine

Tesla, u periodu po povratku iz Kolorada, boravi u iznajmljenom apartmanu, u hotelu Valdorf-Astorija - sa odloženim plaćanjem.
Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000 dolara, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad njegovom velikom kulom Vordenklajf.
A upravo te 1917. godine, u vreme dok Bolt ruši Teslinu kulu, da bi rasprodao placeve i namirio dug, Nikola Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera - Edisonovu medalju.
U Teslinom slučaju, ironija ovog događaja bila je višestruka.

Pupinova četiri istorijska događaja

U svojoj knjizi "Sa pašnjaka do naučenjaka" Mihailo Pupin je izdvojio četiri istorijska događaja za razvoj nauke o elektricitetu u SAD u periodu od 1890. do 1894. godine:

"Prvi događaj je bio onaj uspešni prenos električne snage između Laufena i Frankfurta u Nemačkoj 1891. godine. Tu je bila upotrebljena naizmenična struja.

Drugi događaj bila je odluka društva za stvaranje pogonske snage i konstrukcije na vodopadu Nijagare, da za prenos svoje električne snage usvoji sistem sa naizmeničnom strujom.

Treći od ovih istorijskih događaja bilo je ujedinjenje Edisonovog društva sa Tomson-Haustonovim društvom u Linu, u državi Masačusets. Ujedinjenje ovih dveju organizacija značilo je kraj borbe protiv sistema sa naizmeničnom strujom od strane sveta koji je imao "najviše upliva u električnoj industriji..."

M. Purić