Seks u staroj eri (2): Svete kurtizane

Plodnost žene i muškarca je u drevnom svetu na Bliskom istoku bila od izuzetne važnosti jer su narodi jedino tako, umnožavanjem, mogli da ojačaju i opstanu. Zato su pojedini brižljivo smišljali pravila rasplođavanja, a uz njih i zabrane određenog ponašanja u seksualnim odnosima.

Muškarac i žena iz doba Starog zaveta

U narodu izraelskom, na primer, bilo je uređeno da tek oženjeni muškarac bude oslobođen vojne i radne obaveze celu jednu godinu "kako bi bio srećan sa ženom koju je uzeo", tj. da bi mladenci što pre osnovali porodicu.

ONANOV GREH
Jevrejski istoričar Josif u 1. veku zaključuje ono što se znalo vekovima: "Zakon ne priznaje nikakve druge veze osim prirodnog sjedinjavanja muža i dece, i to samo zarad rađanja dece."

Gromoglasno se osuđivao i svaki seks koji ne daje ploda: "Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar; obojica da se pogube, krv njihova na njih." I još: "Ko bi obležao živinče, da se pogubi i on i živinče", što je važilo i za muškarce i za žene. Ipak, na besplodni polni odnos, osuđen još na Sinajskoj gori kad su se Jevreji izašli iz egipatskog ropstva i primili deset Božjih zapovesti, ponekad je moralo da se zažmuri. Kad je ovaj veliki pastirski narod bio prinuđen da se raštrka u nove zemlje, velike porodice su odjednom postajale teret. Posezalo se tada i za kontracepcijom koja je u drevna vremena već imala značajnu istoriju.

Naučnici su tek u 17. veku otkrili da je ono što se danas naziva semenom tečnošću zapravo sredina u kojoj plivaju milioni spermatozoida, a trebalo je da prođe još dva veka da bi se utvrdilo i da je jedan jedini spermatozoid dovoljan za oplođenje.

Gilgameš

Stari Egipćani o tome nisu imali pojma, ali su negovali sasvim ispravne predstave jer im se većina kontraceptivnih metoda svodila na to da se spreči da semena tečnost uđe u matericu. Za to su koristili razna sredstva, bilo mehanička, u vidu raznih tampona ubačenih u rodnicu, bilo "hemijska", mešavinu odurnih tvari za koju se verovalo da će postići isti efekat, kao što je na primer, krokodilski izmet.

Ne zna se koliko su ova sredstva bila uspešna, ali, kada je bila potrebna ozbiljna kontracepcija, obično se primenjivao prekinuti snošaj - besplatan, jednostavan i prastari star metod koji je nastao čim se shvatilo da seme muškarca ima nekakve veze sa začećem. Ali, osim što je nepouzdan, ovaj metod je imao još jednu golemu manu: potpuno je zavisio od muškarca, iako je obično ženi bilo stalo da ne ostane u drugom stanju. Kad se prekinutim snošajem jedan muškarac oglušio o jevrejsku svetu knjigu Toru (prvih pet knjiga Starog zaveta), zgromljen je na licu mesta. Beše to Onan, koji je kasnije izazvao priličnu zabunu oko toga šta je, zapravo, bio njegov greh.

Drevni običaji Jevreja nalagali su tzv. leviratski brak: ako stariji brat umre a ne ostavi naslednika, mlađi je bio dužan da se oženi njegovom udovicom, i da njihovog prvorođenog sina odgaji kao da je zakonito dete pokojnikovo, kako bi bratu produžio lozu. Međutim, kada je poslat kod svastike, "Onan znajući da neće biti njegov porod, kad legaše sa ženom brata svojega prosipaše na zemlju, da ne rodi dece bratu svojemu.

Smrtni greh: Onan

Ali Gospodu ne bi milo što činjaše, te ubi i njega". Kad su mnogo kasnije katolički teolozi odlučili da stave van zakona sve vidove kontracepcije, osim uzdržavanja, rastumačili su da je Onan kažnjen zbog prekinutog snošaja. Potom je 1760. godine švajcarski lekar Tiso pronašao drugi razlog, a rezultat njegove knjige "O onanizmu, ili naučna rasprava o zlima koje prouzrokuje masturbacija" bio je taj da su Onan i njegov postupak proglašeni začetnikom užasnog greha - "samozloupotrebljavanja". Rabini su, međutim, objavili da je Onan zgromljen jer je namerno kršio leviratski zakon. Mnogo kasnije, razrađen je zakon Halizaha koji je rešavao da se leviratski brak može sudski raskinuti.

Još jedna vrsta besplodnog sparivanja je sa prostitutkom, i tu su među bliskoistočnim narodima vladala različita gledišta. Dok su ga Jevreji osuđivali, Vavilonci su bili spremni da zvanično priznaju čitave "korporacije lakih žena". U "Epu o Gilgamešu", jednom od najlepših dela bogate mesopotamske književnosti, nastalom pre oko 4.000 godina, pričaju se pustolovine kralja grada Uruka. One počinju pritužbama naroda na Gilgameševo ponašanje: "Njegova požuda ne ostavlja nijednu devicu njenom draganu, ni kćer ratnikovu, ni ženu plemićevu."

Da bi mu stala na put, boginja Aruru od blata stvara protivnika Enkidua, divlje stvorenje koje živi u stepama i ugrožava njegov narod. Gilgameš shvati da sila tu neće pomoći, pa šalje jednu mladu ženu "iz hrama ljubavi, čedo uživanja", da nađe i pripitomi Enkidua. Učinivši to, ona se "razgolitila i rado je dočekala njegovu žudnost; podjarivala je divljaka na ljubav i naučila ga ženskoj veštini. Šest dana i sedam noći ležali su zajedno", a potom je Enkiduova snaga oslabila. Kada se divlji junak oporavio, njegova privremena ljubavnica mu je opisala čudesa civilizacije i "povela ga kao majka" iz stepa u niziju, gde je Enkidu postao Gilgamešov dragi prijatelj i saborac. Kao što pokazuje čuveni ep, u doba Vavilonaca profesija prostitutke nije smatrana sramotnom.

Za vladavine Hamurabija, oko 1750. godine p.n.e, hramove nisu opsluživali samo sveštenici i sveštenice koje su često bile kćeri najboljih porodica, nego i svete prostituke koje su dejstvovale kao posrednice između vernika i božanstva, a čija je zarada predstavljala važan deo prihoda hramova.

Grčkog istoričara Herodota je, hiljadu godina kasnije, zbunjivala ne samo brojnost ovih sveštenica, nego i to da "svaka žena rođena u ovoj zemlji mora jednom u životu otići, sesti u hram i onde se dati stranom muškarcu. Nije joj dozvoljeno da se vrati kući dok joj muškarac ne baci srebrnjak u krilo i ne izvede je napolje da legne sa njim. Žena nema izbora, mora poći sa prvi muškarcem koji joj baci paru. Potom je njena dužnost prema boginji obavljena, te može da ode kući". Herodot dodaje i ovo: "Visoke, lepe žene brzo uspevaju da se vrate kući, ali ružne ostaju dugo vremena pre no što uspeju da zadovolje uslov koji zakon nalaže. Neke ostaju čak po tri ili četiri godine."

SAVET BRIŽNOG OCA
Svete prostitutke bile su razvrstane u grupe, gde je harimtu bila polusvetovna, kadištu sveta, a ištaritu isključivo službenica boginje ljubavi Ištar, pa je jedan vavilonski otac savetovao sina: "Nikad ne uzimaj harimtu za ženu, njenim muževima broja nema, niti ištaritu, ona pripada bogovima." Roditelji su često upućivali svoje kćeri na prostituciju ukoliko bi im to bilo jeftinije nego da je udaju, a neke harimtu su ranije bile udate žene koje su iz raznih razloga morale da napuste svoje muževe. Svetim kurtizanama nije bilo dozvoljeno da imaju muža, pa su, ako bi se udale, morale da napuste posao u hramu.
 

Sledeći nastavak - Seks u staroj eri (3): Armija od ljubavnika