Seks u staroj eri (1): Hiljadu žena cara Solomona

Narodi Bliskog istoka i juga Evrope, tla na kojem su nastale neke od najranijih civilizacija, uglavnom su negovali način života koji je i zakonski i verski išao naruku muškarcima, ali su imali običaje koji bi zapanjili i današnje, savremeno društvo. Zajednica se trudila da ženu veže za kuću, zabranjivala joj da se pokazuje pred strancima, a poznanstva su joj se svodila na porodicu.

Kraljica od Sabe u poseti Solomonu

 

Kako ovim propisima nije bilo zatočeno samo njeno telo nego i um, svega šačica izuzetnih žena obeležila je ranu istoriju. Prva među njima je egipatska kraljica Merjet-nit, koja je potpuno samostalno vladala oko 3000. godine p.n.e, i to usred političkih nemira koji su sledili pošto su se sever i jug zemlje ujedinili. Milenijum i po kasnije, na isti tron je došla Hatšepsut, jedina žena faraon u istoriji ove drevne zemlje, a uz to i jedna od najznačajnijih vladara. Umesto ratnim pohodima, ona je Egipat unapredila trgovačkim ekspedicijama. Ali, da bi vladala, morala je da se oblači kao muškarac i da nosi veštačku bradu. U velike vladarke ne samo Egipta, nego i sveta uopšte, upisale su se još i Tij, Nefertiti, Arsinoje, Berenika i Kleopatra. Neke su postale večita inspiracija pesnika, pa su bolje ovekovečene u književnosti nego u istoriografiji.
 

PRVE SEKRETARICE

Asirska istorija sačuvala je povest o čuvenoj Semiramidi, kraljici koja je živela u 8. veka p.n.e. Za nju je grčki istoričar Herodot tvrdio da je bila "najlepša, najokrutnija, najmoćnija i najrazvratnija među kraljicama u prošlosti". Tek su joj istraživači u 20. veku pronašli pravo mesto u istoriji, i utvrdili da su mnoge, ne baš laskave legende o njoj ispleli pakosni Grci.
 

Kraljica Hatšepsut

Semiramidi se u zaslugu pripisuju veličanstveni viseći vrtovi, jedno od sedam čuda starog sveta. Prema priči koja balansira između istorije i legende, kralj Navukodonosor Drugi ih je sagradio da bi oraspoložio svoju miljenicu, jer Semiramida, pošto mu je dovedena na dvor, nikako nije mogla da zaboravi svoj, zelenilom ukrašeni zavičaj Mediju. Danas se zna da je ova kraljica bila i verski reformator: nametnula je vavilonski kult Nebo i tako zamenila tuđu, asirsku religiju.

U starom Egiptu žene su prema zakonu bile ravnopravne sa muškarcima i imale slobodu kretanja koja je sablažnjavala Grke, pripadnike još jedne rane civilizacije. Međutim, ta ravnopravnost nije bila istinska. Pošto je jedino novac donosio nezavisnost, Egipćanke su mogle da ga pribave uglavnom od nasledstva jer nisu imale mnogo načina da zarade za život. Mogle su da budu igračice i sviračice, s tim da im je tada pored muzikalnosti često bio potreban i talenat za prostituciju.

U svim ostalim slučajevima bile su supruge ili robinje, ili jedno pa drugo: ukoliko je muž osuđen zbog nekog nedela, njegova porodica je takođe kažnjavana, obično odvođenjem u ropstvo. Žene iz nižih staleža su teško kulučile, a česti prelomi ruku na pronađenim skeletima pokazali su da su morale da se brane i od batina. Za to vreme u Vavilonu žene su već od 3. milenijuma p.n.e. radile kao pisari, pa se može reći da su bile prve stenografkinje u svetu. Bile su i frizerke, prodavačice, pevačice, kuvarice specijaliteta, pivarice, vodonoše, pralje, tkalje, fenjerdžike, dojilje. Neke su se proslavile baveći se magijom i proricanjem ili su jednostavno radile kao "mudre žene", nalik današnjim javnim savetnicama.

Bilo je Vavilonki koje su se posvećivale služenju bogovima i u zamenu za zavet čednosti dobijale drugu vrstu slobode: naditu sveštenice bavile su se trgovinom, uvozom i izvozom razne robe, pa i robova, zarađivale davanjem novca i žita na pozajmicu, upravljale zemljišnim posedima. I Jevrejke su, prema zakonu, imale pravo da poseduju imovinu, ali se to u životu retko dešavalo. Mogle su da zarađuju kao sluškinje, mirisarke, kuvarice, pekarke i prostitutke, i to je, otprilike, bilo sve.

Semiramida

U Pričama Solomonovim na pitanje: "Ko će naći vrsnu ženu?" odmah se daje i odgovor: Dobra žena je dužna da nabavlja vunu, lan i hranu za porodicu, da ustaje dok je još noć, a leže poslednja, da misli o njivi i vinogradu, vodi kućno računovodstvo, da pomaže siromasima, da šije i prodaje košulje, da bude mudra, ljubazna i savesna domaćica - rečju, da sa optimizmom gleda u budućnost. Nisu se toliko tražili ljupkost i lepota (prva je varljiva, a druga taština), nego je na najvišoj ceni plodnost: "Što su strele u ruci jakome, to su sinovi mladi; blago čoveku koji je njima napunio tobolac svoj." Zauzvrat, jevrejskoj supruzi je dato pravo da svog muža deli sa još nekoliko žena, da ostane raspuštenica po kratkom postupku ako ga uvredi, i da bude kamenovana do smrti ako ga prevari.

Vavilonke i Egipćanke su prolazile nešto lakše. Kod prvih je muž mogao da odluči da supruzi oprosti brakolomstvo, a kod drugih, bilo je dovoljno da se ona zakune u sopstvenu nevinost, osim ukoliko baš nije uhvaćena na delu.

Nigde na tlu Bliskog istoka nije bilo govora da žena ima više muževa istovremeno, ali je mnogoženstvo bilo uobičajeno. Za jevrejskog cara Solomona koji je vladao u 10. veku p.n.e. tvrdilo se da je imao čak 700 žena i 300 naložnica. Kada su Asirci tri veka kasnije krenuli na jevrejsku prestonicu Jerusalim, vladar Jezekija je otkupio grad od osvajača "svakovrsnim blagom, kao i svojim kćerima, haremom, sviračima i sviračicama". Da je mnogoženstvo među Jevrejima prešlo i u novi milenijum svedoči jevrejski istoričar Josif iz 1. veka beleškom: "Naš je drevni običaj da imamo mnogo supruga istovremeno." Egipćanima, međutim, ako se izuzmu faraoni, mnogoženstvo je postajalo skupo, pa su prešli na monogamiju, ali se nisu odricali dodatnih naložnica i robinja. Isto je bilo i u Vavilonu, gde se lako može zamisliti kako je izgledala domaća harmonija, ako se zna da je vavilonski naziv za nevenčanu ženu "esirtu", što znači suparnica.
 

SREĆNA PORODICA
U celom drevnom Bliskom istoku, žene koje nisu robinje bile su vlasništvo svog oca, a posle udaje muža. Osim ukoliko se u brak kojim slučajem ne bi umešala ljubav, supruga je u porodici svog muža zapravo imala položaj sluškinje višeg ranga. Njenu ulogu lepo opisuju Maksime egipatskog pisara Anija: "Uzmi ženu dok si mlad, ona će doneti tvog sina na svet. Neka ti rađa dok si mlad. Mudro je praviti decu, srećan je čovek čija je porodica brojna." Suprug je uzimao ženu da bi dobio majku za svoje potomstvo, domaćicu i ljubavnicu, i prema njoj je trebalo da se ponaša lepo, osim ukoliko ona omane u svojim dužnostima. Tada je mogao da je otpusti ili penzioniše. Iako je imala pravo da zadrži svoj miraz i bude naslednica, žena iz doba najranijih civilizacija retko je nasleđivala pokojnog muža. Novac i imanje su bili namenjeni isključivo sinovima. Ovaj opšti obrazac u pravnim odnosima muškarca i žene, ustanovljen na Bliskom istoku pre više od 3.000 godina, održaće se u Evropi, Aziji, Africi i obe Amerike sve do 19. veka.

Sledeći nastavak - Seks u staroj eri (2): Svete kurtizane