Seks u staroj eri (5): Hetere na simpozijumu

Atinski muškarci su krajem 4. veka pre nove ere ponovo "otkrili" zanimanje za žene, mada ne baš za sopstvene, što je veliki grčki govornik Demosten ukratko objasnio: "Za uživanje imamo hetere, za dnevne potrebe naložnice, a supruge da nam rađaju zakonitu decu i staraju se o vođenju domaćinstva".

RAVNE SA MUŠKARCIMA: Hetere sa atinskim državnikom i vojskovođom Alkibijadom

 

Zaokret ka ženama nastao je širenjem duhovnih vidika, što je, opet, bila posledica osvajanja Aleksandra Velikog. Grčki građanin se bogati, i sve manje zanima za politiku, pa ima i vremena i novca za bacanje. To se najpre ispoljilo u umetnosti.

Poslovne žene

Sa kipova koje prikazuju žene počela je da spada odeća, a nago žensko telo pojavilo se i na pozornici. U novoj antičkoj komediji političke teme povukle su se pred prikazivanjem romantične ljubavi muškarca i žene, mada su ženske uloge i dalje igrali dečaci, sada obučeni u trikoe sa naslikanim dojkama i pubisom. Ipak, najveći napredak u zanimanju za žene zabeležile su blagajne prostitutki. Afroditine službenice bile su toliko zaposlene da je jedna od najpoznatijih, po imenu Metiha, dobila nadimak Klepsidra, prema nazivu vodenog sata kojim je morala da odmerava dužinu poseta svojih mušterija. Vrhunske kurtizane nazivane su heterama.

Hetera Aspazija

Njihova privlačnost ležala je u lepoti isto onoliko koliko i u njihovoj oštroumnosti i dobrom obrazovanju, koje se kretalo od klasične književnosti do računovodstva. Atinjanima se kod hetera sviđalo upravo to što su bile izvrsne u svim onim stvarima koje oni nisu dozvoljavali svojim suprugama.

Heterama je, za razliku od venčanih žena, bilo dopušteno da se pridruže muškarcima za trpezom, gde su mogle da pokupe dovoljno znanja o kulturi i javnim poslovima da bi vodile pametne razgovore. One su bile jedine žene koje su smele da učestvuju, i to veoma aktivno, u simpozijumima, što je drugo ime za skupove koji bi počinjali kao politički kružok a završavali se u pijankama. Mišljenje hetera muškarci su rado slušali i uvažavali.

Dok su udate Atinjanke od malena odgajane da se posvećuju deci i domu, skupe kurtizane su stizale često iz nižih slojeva društva ili nekada čak bile robinje, gde su se rano obučavale raznim javnim veštinama. Supruge su o ljubavi znale samo ono čemu su ih učili muževi, a njima je više bilo stalo do konačnog proizvoda, sinova, nego do zadovoljnog "radnika".

Pošto supruge nisu mogle ni da se nadaju takmičenju sa heterama, hetere su, kao i mnoge kasnije tokom istorije, bolje prolazile od čestitih građanki. One su zapravo bile jedine uspešne žene u antičkom svetu. Kada je Jonjanka Targelija u 6. veku

p.n.e. proširila svoju delatnost i na špijunažu za persijskog cara Kira Velikog, tvrdilo se da je tako ubedljivo uticala na tela, a naročito umove svojih uglednih ljubavnika da su ovi mirno ponudili Joniju Persijancima.

Dva vekla kasnije, Tais iz Atine postala je ljubavnica Aleksandra Velikog i njoj se pripisivala odgovornost za spaljivanje Persepolisa. Kasnije se udala za Ptolomeja Prvog i postala kraljica Egipta. Jedna od najčuvenijih hetera, Aspazija, držala je u Atini politički salon u koji je primala najmoćnije ljude svog vremena. Zbog nje je atinski državnik i vojskovođa Perikle ostavio ženu i decu, a veruje se da je ona uticala da Atina objavi rat Samosu.

Hetere su u jednom trenutku postale toliko moćne da su Atinjani tražili da im se zabrani uplitanje u politiku, ali su one dotle već svoj uticaj mogle i masno da plate. Lukijanovi "Dijalozi kurtizana" daju primer izvesne Mirtale koja je ljubavnike stavila pred takmičenje i okrenula se onom od kojeg je dobila stan, bisere, minđuše, ćilim i lepu svotu novca.

Već na ovom primeru je jasno da se kurtizana uspinjala u društvu, veoma dobro znajući kolika je vrednost materijalnih dobara u tom svetu. Ali, takođe je bila svesna da njena lepota neće večno trajati i da je velika ušteđevina jedini cilj kojem se stremi. Zato izvesna Filomena kratko odgovara svom zaljubljenom klijentu: "Zašto se bakćeš pisanjem dugih pisama? Ja hoću pedeset zlatnika, a ne pisma. Ako me voliš, plati, a ako više voliš svoj novac, onda me više nemoj gnjaviti. Zbogom!".

UNOSAN POSAO: Kurtizana zabavlja klijenta

Iza hetera su se na društvenoj lestvici nalazile naložnice. Biti naložnica, međutim, nije bilo najsrećnije rešenje za preživljavanje. Ona nije imala slobodu, samostalnost ni moć hetere, a ako bi dosadila svom gospodaru on je mogao da je proda, čak i javnoj kući.

Običaj držanja druge žene pored zakonite već se do klasičnog razdoblja Grčke krajem 5. veka p.n.e. povlačio pred oštrom konkurencijom lepih dečaka i jeftinih devojaka iz bordela.

Prve javne kuće u Atini ustanovio je zakonodavac Solon početkom 6. veka p.n.e, ali je, izgleda, izabrao pogrešan trenutak, jer je promet dugo bio slab. Tek dva veka kasnije, ovaj posao počeo je da cveta. Kako opisuje Atenije, grčki govornik i učitelj, devojke su bile postrojene ispred zgrade, u haljinama od gaze koje nisu pokrivale grudi.

"Svaki muškarac može da odabere onu koja mu se sviđa: mršavu, debelu, punačku, vižljastu, krivu, mladu, staru, sredovečnu, zrelu. One te, hteo-ne hteo, uvlače u kuću nazivaju te taticom ako si starac, ili dečkićem. I ma koju od njih možeš imati za malu svotu". Cena za prostitutku se, zavisno od kategorije i vrste usluge kretala od jednog obola do statera, što bi danas iznosilo od trideset evrocenti do 4,5 evra ili oko 6 dolara. Vlasnici javnih kuća državi su plaćali godišnji porez.
 

Afroditi na dar

Prostitucija je naročito cvetala u gradovima sa velikim prometom putnika i robe. Tako je, na primer, Korint sa svoje dve luke vrveo od javnih kuća i uličarki spremnih da u svakom času opsluže pridošle mornare. Tvrdilo se da je tamošnji Afroditin hram imao preko hiljadu hetera koje su bile posvećene službi ne samo ovoj boginji nego i njenim (smrtnim) poklonicima. Jedan pobožni atletičar, Ksenofon iz Korinta, dao je zanimljiv zavet Afroditi ukoliko pobedi na Olimpijskim igrama. Pošto mu je želja ispunjena, boginja je u jednom danu postala bogatija za sto novih sveštenica-prostitutki. One su zaista imale i versku ulogu. Kada je persijski car Kserks u 5. veku p.n.e krenuo na Grčku, hetere iz Korinta bile su među onim rodoljubima koji su prineli najviše molitvi i žrtava na oltare hrama. Persijanci su ubrzo bili poraženi i oterani.

Sledeći nastavak - Seks u staroj eri (6): Rim su srušile Rimljanke