Politika prekraja prošlost (3): Pokajanje ili kurtoazija
Pre nego što će doći u dvodnevnu posetu Srbiji (5. i 6. decembar), francuski predsednik Emanuel Makron poslao je pismo adresirano na srpskog kolegu Aleksandra Vučića. Neko ga je doživeo kao izvinjenje za skandalozni propust na memorijalnom skupu u Parizu, neko kao kurtoaznu zahvalnost, a deo kao kupovinu naklonosti srpske javnosti kada prvi čovek Jelisejske palate bude u zvaničnoj poseti Beogradu.
Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović pismo ocenjuje kao u najmanju ruku licemerno i očekuju da se Makron jasno i glasno izvini.
Kada pokušava da objasni zašto je predsednik Srbije dobio ponižavajući tretman na centralnoj manifestaciji u Parizu, Jovanović nudi dva moguća odgovora. Jedan polazi od neznanja i nepoznavanja istorije sadašnje garniture u Jelisejskoj palati. Drugo objašnjenje pronalazi u francuskoj spoljnoj politici koja je od kraja Hladnog rata podređena, bar kada je Balkan u pitanju, prvo nemačkoj, a zatim američkoj politici. Jovanović, koji je deo života proveo u Francuskoj i doktorirao na Sorboni, konstatuje da možda i ne treba tražiti neposredan uzrok.
- Poniženje od 11. novembra bi se jednostavnije moglo tumačiti kao jedan od simboličkih rezova koji označavaju kraj starog sveta. Kada se malo bolje razmisli, navedeni događaj uistinu predstavlja savršenu potvrdu novog sveta koji je tako sklon dekonstrukciji i relativizaciji svega postojećeg. Uostalom, ako Francuska nije više zaista Francuska, zašto bi njena stara prijateljstva morala opstati i zašto bi uopšte istorijska istina bila važna? - ističe on.
Spoljnopolitički analitičar Demostata Ana Otašević ne veruje da je francuski predsednik imao nameru da uvredi Srbiju, već je sklonija objašnjenju da se skandal pripiše nestručnosti i neobaveštenosti ljudi iz Makronovog okruženja i istovremeno uticaju ljudi bivšeg šefa diplomatije Bernara Kušnera, koji još uvek dominiraju u Kej D' Orseju.
Ona konstatuje da je Hašim Tači za savetnike upravo uzeo ljude iz Kušnerovog vremena koji preko forsiranja predsednika samoproglašenog Kosova brane svoje nasleđe.
- Za Kušnera je to opravdanje njegove doktrine o "humanitarnoj intervenciji", o pravu na mešanje. Ova doktrina doživela je poraz i u ratu u Avganistanu, kao i u Iraku, u kome Francuska nije učestvovala, i u Libiji, koji je povela, ali zato Kosovo žele da predstave kao uspešnu priču. To je i način da se jednog dana ne nađu na optuženičkoj klupi, na kojoj bi morali da odgovaraju za pogrom koji se odvijao pred njihovim očima, kada je jedinicama OVK dozvoljeno da ubijaju, pale i proteruju Srbe, Rome i druge pripadnike nealbanskih zajednica, pa i same Albance. Kušner je to znao, video i ništa nije učinio - objašnjava Ana Otašević, koja je dugo godina radila kao dopisnik iz Pariza i bila redovna na brifinzima u tamošnjem ministarstvu inostranih poslova, te odlično poznaje relacije unutar francuske diplomatije.
Sitno slovce pišem
"Znam koliko je srpski narod propatio tokom Prvog svetskog rata, podnevši strašne žrtve od više od milion i dve stotine hiljada ljudi, što je činilo gotovo trećinu stanovništva. Želim da odam priznanje njihovoj borbi na strani saveznica, a posebno Francuske na Solunskom frontu, o kome se ne tako često govori, iako je bio odlučujući za okončanje tog razarajućeg sukoba", napisao je Makron u pismu Vučiću.
