U susret Prvom maju (2): Zaposleni na poligrafu
Štrajkovi u nekoliko srpskih fabrika ukazali su ne samo na ogromno radničko nezadovoljstvo uslovima rada i malim platama, već i da država niti kontroliše da li se poslodavci pridržavaju važećih zakona i kolektivnih ugovora, niti ima način da ih kazni ako to ne čine, te da jedino strahuje da li će radnički protesti odvratiti druge potencijalne investitore.
Poslednjih desetak godina u Srbiji su poslodavci, pogotovo strani, do te mere zaštićeni i vlast udovoljava njihovim zahtevima da je stvorena klima u kojoj se smatra da radnici treba da budu srećni ako imaju posao i da nije važno koliko rade, kakve su im zarade i da li su uopšte plaćeni za ono što rade.
Najsvežiji primer, prema medijskim navodima, jeste zahtev kineskog giganta Hestil koji je kupio smederevsku Železaru, a potom od Vlade zahtevao izmenu Zakona o radu i to već "relaksiranog" po meri stranih ulagača pre pet godina. U slučaju Hestila nisu bile sporne plate zaposlenih u Železari, već kompanija želi da se obezbedi da može radnike opteretiti dodatnim poslovima i otpustiti one koji ne prihvate veće radne norme, što onemogućava sadašnji Zakon o radu.
Govor brojki
Deset država s najgorim radničkim pravima. Statistika Međunarodnog foruma za prava radnika kaže da plata nije jedini kriterijum, premda je jedan od najvažnijih. Tu su radno vreme, eksploatacija, mobing, fizičko nasilje i slično.
1. Belorusija
2. Kina
3. Kolumbija
4. Egipat
5. Gvatemala
6. Pakistan
7. Katar
8. Saudijska Arabija
9. Svazilend
10. Ujedinjeni Arapski Emirati
Dodatni poslovi su bili jedan od razloga za štrajk radnika kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, koji su pristali na skoro sve što im je ponudio poslodavac, italijanski Fijat, tako da je skoro izvesno u kom pravcu će ići izmene Zakona o radu, a i Zakona o štrajku. Vlada je ugasila požar u Fijatu, ali taj ugovor ističe krajem godine, pa je veliko pitanje kakvi će se dogovori praviti.
Poniženi i ućutkani
Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, kaže da je država svojim ponašanjem poslala poruku postojećim, ali i potencijalnim investitorima da zakoni, ma koliko bili loši za radnike, ne moraju da se poštuju i da Srbija ostaje zemlja jeftine i disciplinovane radne snage u kojoj strani poslodavci mogu da se ponašaju po pravilima koje sami odrede.
Investitori koji su od Vlade Srbije dobili značajne novčane podsticaje da bi otvarali radna mesta u nekim fabrikama svojim zaposlenima zabranjuju sindikalno organizovanje, šalju ih na poligrafsko testiranje, daju im dodatne poslove u halama koje nemaju ni osnove uslove za rad, a plaćaju ih najčešće nešto više od minimalne zarade.
Štrajkovi u FCA i u još nekoliko srpskih fabrika nisu samo izbacili na površinu ogromno radničko nezadovoljstvo uslovima rada i malim platama već su pokazali da država niti kontroliše da li se poslodavci pridržavaju važećih propisa i kolektivnih ugovora, niti ima način da ih kazni ako to ne čine.
Najučestaliji primeri obespravljivanja radnika su prekovremeni, noćni i rad praznikom. To se kod "velikodušnih" poslodavaca kompenzuje eventualno slobodnim danom.
- Ima poslodavaca koji sprečavaju sindikalno organizovanje i ne razumeju da po zakonu to ne smeju da rade. Kad je reč o radu za praznike, to se ne može kompenzovati slobodnim danom, nego mora da se plati i to najmanje 110 posto za rad praznikom i najmanje 26 odsto za prekovremeni rad - rekao je za RTS Zoran Lazić, sekretar Ministarstva za rad.
Slučaj Goša: U smrt iz očaja
Goša je najbolji primer samovolje poslodavca i očaja radnika koji ostaju usamljeni u borbi za ostvarivanje svojih prava čak i kad štrajkuju glađu ili se odluče na samoubistvo, kao što je učinio jedan radnik te fabrike šinskih vozila. Fabrika je bila prodata slovačkom ŽOS, koji godinama nije isplaćivao plate radnicima niti državi poreze, a zatim je prodao kiparskoj firmi Lisnart za koju se smatra da je u vlasništvu istih ili povezanih lica. Ministar privrede Goran Knežević bezuspešno je tragao za vlasnikom Linsnarta da bi sa njim razgovarao kako da se isplate dugovi prema radnicima i državi i obezbedi nastavak proizvodnje, ali kako od njega nije bilo ni traga ni glasa, tu se završilo angažovanje Vlade u rešavanju višemesečne agonije zaposlenih u Goši. Objašnjenje je bilo da država ne može da se meša u dešavanja u privatnoj firmi, ali u tom slučaju se nije radilo o mešanju u poslovanje firme, već o poštovanju zakona i ispunjavanju ugovorenih obaveza.
Gušenje prava radnika nije samo civilizacijski neprihvatljivo ili prekršajno kažnjivo već i krivično i to sa do dve godine zatvora za poslodavca. Nažalost, kako država štiti radnike, svedoči podatak da nikada nije izrečena nijedna kazna zatvorom.
Iako su predstavnici vlasti na rečima voljni da pomognu radnicima da ostvare svoja prava, praktično im nisu od velike koristi i jedino strahuju da li će njihovi protesti i štrajkovi odvratiti druge potencijalne investitore. Čak je ministar rada Zoran Đorđević Fijatovim radnicima u Kragujevcu poručio u jeku štrajka da bi u svojim zahtevima trebalo da pokažu malo ljubavi prema Srbiji.
Predstavnici Fijata nisu hteli da pregovaraju sa radnicima sve dok ne prekinu štrajk jer je to poslovna politika italijanske kompanije, a što je suprotno Zakonu o štrajku koji moraju da uvažavaju svi poslodavci, bez obzira na to odakle dolazili. Član 6 tog Zakona predviđa sporazumno rešavanje spora i obavezu poslodavca da sa radnicima koji uredno najave obustavu rada započne pregovore, ali ne propisuje kazne ako on to izbegava.
Sutra - U susret Prvom maju (3): Švedski eksperiment pouka svetu - šest sati puna kapa
