U susret Prvom maju (1): Kad robovi slave
Međunarodni praznik rada poslednjih godina u Evropi, ali i drugim zemljama sveta nije dan za slavlje, već za bunt. Slike policije u opremi za razbijanje demonstracija, masovne tuče, paljenje vozila i razbijanje izloga. Slike brutalnih okršaja sindikalaca i policije obiđu svet. A to svedoči da nešto sa svetom radništva ozbiljno nije u redu i to u najrazvijenijem delu planete. Ono što je zamišljeno kao proslavljanje ekonomskih i društvenih dostignuća radnika u borbi za svoja prava pretvara se redovno u ulične obračune.
S druge strane, skoro pola veka socijalizma na prostorima bivše Jugoslavije učinilo je sindikate bezubim partnerima vlasti i krupnog kapitala, te državnih giganata, a odavno nisu štit najranjivijih slojeva društva, ako su to ikada i bili. Nije tajna da ni Srbi ni Nemci, na primer, nisu zadovoljni radnim pravima. Ali, na sasvim drugačiji način probleme tretiraju dve države, a posebno sindikati.
Kolika je moć jednog ozbiljnog sindikata svedoči nedavni primer upravo u Nemačkoj koja je uoči Prvog maja odahnula jer neće biti paralize države zbog štrajka radnika u javnoj službi. Naime, čelnici sindikata Verdi uspeli su da sa poslodavcima postignu kompromisni dogovor o povećanju plata za oko 2,3 miliona javnih službenika. Plate će biti povećane u tri faze u narednih godinu i po.
Da bi pokazali vladi da su ozbiljni, sindikalci Verdija su organizovali štrajkove upozorenja, što je sredinom aprila paralisalo najfrekventnije aerodrome u Nemačkoj, pa je samo Lufthanza morala da otkaže više od 800 letova, u a mnogim gradovima nisu, recimo, radili vrtići ni javni prevoz.
Sve je počelo u Čikagu
Međunarodni praznik rada - Prvi maj obeležava se širom sveta u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu 1. maj 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmosatno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.
Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima s policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđena na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja, širom sveta, održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Krunoslav Stojaković, šef beogradske kancelarije fondacije "Roza Luksemburg", rekao je za Dojče vele da "ima mnogo gorućih razloga u razvoju Srbije bar u protekle dve decenije. Pored toga, radnici i oni koji misle da socijalna i ekonomska situacija u Srbiji treba da se promeni treba uvek Prvog maja da izađu na ulicu i dignu glas za pravednije društvo".
Ali, to izostaje. Iz mnogo razloga. Potrošene energije u bunt i masovne demonstracije, poput onih devedesetih godina i razočaranja potrošenim i ofucanim i političkim i sindikalnim obećanjima naročito.
Da stvar bude još više poražavajuća, Srbija je dopustila (kao i druge zemlje regiona) da se ovde ozbiljni poslodavci iz inostranih kompanija ponašaju neozbiljno i opasno. Svedoci smo desetina primera mobinga, gušenja prava na sindikalno organizovanje i slično i to od vrlo uglednih kompanija iz Nemačke ili Južne Koreje, a što im na pamet ne bi palo da pokušaju u matičnim zemljama. O tome Stojaković kaže:
- Ovde nema sindikata koji bi to mogli da spreče, niti su voljni, niti dovoljno moćni. Država nema interesa da povuče granice, naprotiv, ona omogućava sve uslove da firme dođu i rade po svome. Kad se završi period subvencije ili istekne ugovor o korišćenju određene parcele zemlje, ili kad treba da se plati porez, onda kreću novi pregovori, pa ako država Srbija ne pristane na ucene da se i dalje zemljište besplatno ustupa ili hoće da smanji poreske povlastice ili subvencije, onda te iste firme odu u druge države. Postoji loš trend u našem regionu, da imate takmičenje ionako siromašnih zemalja u što većim subvencijama. Imate Makedoniju koja je javno obznanila da će svaka firma koja bi ulagala u Hrvatsku, BiH ili Srbiju, u Makedoniji dobiti dvadeset odsto bolje uslove. To je trka prema dnu.
