Zagrobni život pod lupom (5): Duše se razmnožavaju
Rumunski fizičar Mirča Sandulovič s Univerziteta "Aleksandar Kuza" napravio je model života posle života. On je dobio hladnu plazmu, koncentrisanu u sfere koje se dele i razmnožavaju.
Rasle su hraneći se neutralnim atomima argona, vareći ih na jone i elektrone. Još više, sfere su jedna drugoj predavale informacije ispuštajući elektromagnetnu energiju, vibrirajući određenom frekvencijom.
Zagrobni život pod lupom:
1. Grešnici gore na 445 stepeni
2. Đavolova kuća u Tadžikistanu
Sandulovič sve objašnjava pitanjem: "Zar to nije život?"
- Izgleda da su fizičari uspeli da dokažu da život može da postoji i van naših tela - ne usteže se u oceni Sergej Ilijev, dopisni član Ruske akademije prirodnih nauka.
Ali, ako su duše takve, gde bi one mogle da blaženstvuju.
Jonosfera, najviši atmosferni sloj na oko 50 kilometara iznad zemlje, pogodno je mesto za obitavanje organizovane plazme, razmišlja Ilijev.
- Tamo, na nebesima, dovoljna je količina jona i slobodnih elektrona, potrebnih za postojanje plazme. I vidimo da tamo kipi raznoliki život, složeniji od modela u laboratoriji. U elektromagnetnom dijapazonu nebo izgleda kao okean s milionima malih i velikih tela od plazme. Možda to i jeste raj? Nebesa su dovoljno velika da prime milijarde duša - zaključuje Ilijev.
Termoatomska vragolija
U paklu, kao i u nedrima planete, veoma je vruće. Po mišljenju naučnika, ne dublje od 6.000 metara, takođe može da se nađe plazma. Za razliku od hladne rajske, ta u zemlji je toliko rastopljena da je čak termoatomska. A koliko je ona živa, hitra i đavolski kvarna, odavno govore fizičari koji bezuspešno grade termoatomske reaktore.
