Zagrobni život pod lupom (4): Geografija Luciferovog carstva
Naučnici su razmotrili i šemu pakla koju je opisao najveći autoritet među njegovim istraživačima - Dante Aligijeri (1265-1321) u "Božanstvenoj komediji". Vrativši se iz zagrobnog sveta Dante je pisao o koncentričnim krugovima pakla koji je posetio 1300. godine s vodičem, latinskim pesnikom Vergilijem.
Mnogi su u to verovali. Pocrnelo lice autora činilo im se kao opaljeno paklenim ognjem i ljudi su šapatom za njim govorili: "On je bio u paklu."
Kada je posrnuli anđeo, Satana, ustao protiv Boga, bačen je nazad na zemlju u vidu asteroida i probio jamu do centra zemlje.
Jama se zatvorila na vrhu, ali je ispod ostao čitav svet od devet krugova u kom je na najvećoj dubini obitavao - lično Lucifer.
Na ulazu, dobrodošlica se želi natpisom: "Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite ovde."
I U čamcu Hrona ljudi prelaze Aheron i dospevaju u Limbo, prvi krug pakla, gde je dobrim paganima i pravednicima van crkve sagrađen zamak okružen sa sedam bedema.
II Potonji krug je manji, ali su muke u njemu veće. Tu počinje pravi pakao ispred kog stražari Minos, drevni kralj Krita. Pošto pokojnike strogo ispita o prošlom životu, on odmeri u koji će krug grešnik i isto toliko puta repom obavije telo.
Plač posrnulog anđela
Ledeni vetar duva od sredine jezera gde, zakovan u led do grudi, sa svojih šest krila maše gospodar pakla - Lucifer lično.
Otac svih zala ima tri lica da bi oponašao Svetu Trojicu i tri čeljusti. Njima melje Judu, izdajnika Hrista, odnosno crkve, a zatim Bruta i Kasija, izdajice carstva. Time se ukazuje na najteže grehe Danteovog vremena.
Jedno lice Lucifera je crveno jer je Juda izdao Isusa iz ljutine, drugo je crno pošto je Brut ubio Cezara iz gluposti, a treće beličasto-žuto, što simbolizuje nemoćnu zagriženost koja je navela Kasija na izdaju i ubistvo.
Ljutnja, glupost i zagriženost su izvori najtežeg greha. Lucifer plače, jer i njega muči žalost što je tako duboko pao.
III Stanovnici su proždrljivci. Tu uvek lije hladna kiša smešana s gradom, snegom i mokrim gnojem, a zemlja smrdi.
IV Crne vode ograničavaju prostor škrtica i rasipnika ("lakomi koji poseduju veliko blago i povodljivi koji su proćerdali veliko blago", spev 7). Oni u dve grupe guraju pred sobom konjska kola i obrečeni su da se večno sudaraju.
V Pod slojevima zlovoljnog blata više delove pakla od nižih odeljuju bedemi grada Dis i reka Stiks. Tu se duše zlih i gnevnih zlobno tuku.
VI S blatom se graniči Crveni grad. Zagrljen je plamenom, a iza železnih vrata jeretici gledaju ples ružnih senki na bedemima. Tu izviru reke pakla Aheron, Stiks i Flegeton.
VII Iza kamenog i smrdljivog talasa kažnjavaju nasilnike koji su digli ruku na ljude i imovinu, na sebe ili na Boga (bogohulnici, sodomisti, lihvari). Okruženi su kipućom krvavom vodom Flegetona u kojoj su do grla uronjeni ubice, tirani i razbojnici. Svirepi kentauri probijaju strelom svakog ko pokuša da se spase.
VIII Preko deset rovova mostovi vode ka centru, gde je bezdani bunar. Svako ima svoj rov. Gomile svodnika i razvratnika bičevima gone rogati demoni. Laskavce bodu u ljudskoj nečisti, korumpiranim sveštenicima peku noge. Vračevi, čarobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, krojači nesloge i krivotvorci... Neki idu uvek s glavom zavrnutom unazad, drugi se kuvaju u smoli dok ih bodu vilama ili bauljaju u olovnim mantijama. Na spisku muka su i ujedi zmije, spaljivanje, čerečenje...
IX Iznenada jama se sužava i strmo pada u propast poslednjeg kruga. Tu su izdajnici rodbine, otadžbine, gostiju, i izdajnici dobrotvora. Oni su zamrznuti u ledu jezera Kocit, neki samo leđima, drugi s nogama uvis ili savijeni kao duga. Oni plaču, a suze se mrznu u očima.
Kralj Milutin u osmom krugu
U ovom najslavnijem epu-alegoriji srednjeg veka Dante imenuje srpsku državu Rašku, i to u osmom krugu. Naime, srpski novac kralja Milutina bio je vrlo kvalitetan. Mleci su u strahu za svoju valutu zabranili korišćenje srpskih srebrenjaka, koji su imali dobru reputaciju i van granica Raške. Naime, toliko su bili slični, da su Mleci govorili da je reč o falsifikatu i pod uplivom tog mišljenja je bio i Dante.
"I Norveške kralj i Portugalije
tu biti će, pa i onaj iz Raške
što slabo vide novac Venecije."
