Zagrobni život pod lupom (3): Naftaše zglušili krici grešnika
Dugo se širila mračna priča o sovjetskim bušiocima koji su tragali za naftom i prodrli duboko, do samog pakla. Oni su spustili mikrofon i snimili krike grešnika. Nedavno se pojavio i sam snimak na internetu.
Zvuci zaista podsećaju na huk mase, pevanje, čuju se i nekakvi krici.
U toj istoriji pominje se izvesni Dmitrij Azakov, na koga se svi pozivaju. No, mnogi pokušaji da se nađe takav čovek završili su se bez uspeha. Na kraju je istraživanje moskovskih novina pokazalo da se to prezime pojavilo još 1989, u finskom žurnalu "Ammenusasastija" (mesečnik hrišćana opštine Levasoki).
- Ja sam komunista, i ne verujem u nebesa i Bibliju. Ali, kao naučnik, prinuđen sam da verujem u pakao. Ne moram da govorim da smo bili potreseni takvim otkrićem. No, mi znamo šta smo čuli i videli. I apsolutno smo uvereni da smo bušili kroz vrata pakla - govorio je za finski mesečnik sovjetski geolog kog više niko nije našao.
Zver iz dubine
Iz teksta je proizlazilo da se drama raširila Sovjetskim Savezom kada su geolozi u Sibiru dostigli dubinu od 14,4 kilometra. Neočekivano, bušilica se besno zavrtela i zadrhtala, posle čega su ugledali ispod nekakvu pećinu. Kada su naučnici podigli bušilicu, iz dubine je izronilo čudovište s ogromnim zlim očima i kandžama, a svi zubi bili su očnjaci. Urliknuvši kao zver, biće je iščezlo, a prestravljeni radnici i inženjeri dali su se u bekstvo, odbacujući po ledenom vremenu teške čizme i odeću. Ništa manje iskušenje nisu prošli ni oni koji su ostali.
- Spustili smo u rupu mikrofon namenjen za snimanje kretanja litosfernih ploča. Ali smo čuli snažan ljudski glas koji je odražavao bol. Pomislili smo da je to zvuk naše opreme zaglavljene u dubini, ali kada smo pažljivo preslušali traku shvatili smo u užasu da se potvrdilo ono što smo podozrevali. To nisu bili krici i uzdasi jednog čoveka. To su bili glasovi stotina miliona ljudi - navodili su Finci reči Azakova.
Mašta učitelja
Mnogo kasnije ruski mediji otkrili su da je autor obe priče Norvežanin Age Rendalin, koji je voleo da se predstavlja kao "specijalni savetnik ministra pravde Norveške". No, ruski novinari otkrili su da je on jednostavno učitelj s previše razvijenom maštom. On je bio prinuđen da im prizna kako je sve izmislio ne bi li proverio koliko ozbiljno hrišćanski mediji proveravaju informacije. Zvučne zapise napravio je neko drugi u naša vremena da bi podgrejao zanimanje za davne lažne istorije.
Tekst iz finskog mesečnika preneli su mediji po celom Sovjetskom Savezu, koji se otvarao za sve novotarije, do te mere da je izabrana i prva mis SSSR Julija Suhanova. Nikoga nije zbunilo što u to vreme u Zapadnom Sibiru nije bilo dubokih bušotina. Takvi radovi u to vreme izvodili su se samo na poluostrvu Kola, u evropskom delu SSSR, gde su dosegli dubinu od 12,26 kilometara. Sada tamo nema radova, ali u to vreme kolski geolozi ni o kakvom paklu nisu govorili.
Sovjetska tajna
Druga varijanta priče o nađenim vratima pakla pojavila se u norveškim novinama "Asker og Baerums Budstike". Ovog puta, glavni junak nije bio Dmitrij Azakov, nego Norvežanin, "glavni geolog Bjarni Numedal". Ali opet je radnja smeštena u Sibir, gde je norveški geolog radio, a onda pobegao strahujući za život.
- Ako se on vrati u Sibir strpaće ga u zatvor na najmanje 15 godina - plašile su norveške novine čitaoce.
Otkriće ljudskih glasova pod zemljom navodno je toliko potreslo Sovjete, da nisu znali šta će sa stranim radnicima.
- Da se to desilo u vreme Brežnjeva (Leonid, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza i šef države 1964-1982) ne sumnjam da bi nas streljali. Nas su sve pustili iz Sovjetskog Saveza dva dana nakon što smo probili tu ogromnu zemljinu ploču. Rusi su se veoma bojali da ne ispričamo o tom otkriću i pretili su da će nas pobiti ako samo otvorimo usta - preneta je izjava Numedala.
