Krađa umetničkih dela (2): Srbija siromašnija za ukradena dela
Srbija je toliko siromašna da ne može biti plodno tlo za prodaju ukradenih umetničkih dela. Prema rečima istoričara umetnosti Nikole Kusovca, penzionisanog kustosa Narodnog muzeja Srbije, o ozbiljnom crnom tržištu, kada je reč o umetničkim slikama u Srbiji, nema ni govora.
- Mi nemamo klijentelu koja bi mogla da bude zainteresovana za ukradena umetnička dela velike vrednosti koja se meri milionima evra. To je takozvana vruća roba od koje svi beže. Ponešto "vruće" što se ukrade u Evropi završi ovde uglavnom zbog neobaveštenosti i neobrazovanosti onih koji kradu. Klasičan primer za to je bila slika "Dečak u crvenom prsluku" slikara Pola Sezana koja je ukradena u Švajcarskoj i dopremljena u Srbiju. Ovde ne postoji kupac za takvu robu, nema nikoga do te mere finansijski sposobnog da može kupiti jednog Sezana. Ta krađa je jednostavno bila trapava. Nakon hapšenja počinilaca pričalo se kako mi postajemo važni za crno tržište, ali to je daleko od istine - objašnjava za "Vesti" Kusovac.
On je istakao da u Srbiji prodaja ukradenih slika čak i domaćih autora ide jako teško.
- Ukoliko je slika kvalitetno tehnički obrađena, a to znači da postoji detaljna dokumentacija, jako je teško uraditi bilo šta s njom. Čak i kada se pljačkaju kuće, gotovo po pravilu u poslednje vreme se uzima sve osim slika, jer lopovi ne znaju šta će sa njima i ne žele da se uvale u nevolje. Svesni su da će teško moći finansijski da iskoriste ukradenu sliku - rekao je Kusovac.
Lubarda se ne krade
Kada je reč lažnoj informaciji da je iz beogradskog Doma sindikata nestala slika "Industrijalizacija" autora Petra Lubarde, Nikola Kusovac kaže da je takvu informaciju mogao da plasira u javnost samo neko bez ikakvog znanja!
- Takve slike se, po pravilu, ne kradu. Reč je o delu veličine skoro 20 kvadratnih metara, te je potpuno nerealno zvučalo da neko ukrade takvu sliku jer s njom ne bi mogao ništa na crnom tržištu - objasnio je Kusovac.
On je istakao da su kolekcionari u Srbiji manje kupovne moći nego neki svetski koji izdvajaju milione evra za umetnička dela.
- Ovde se može govoriti o ljudima koji će izdvojiti od 5.000 do 20.000 evra. Uglavnom se kupuju domaći autori, Šumanović, Konjović, Nadežda Petrović i drugi, a ti kupci ne žele nevolje sa nelegalnim slikama, pa kupuju samo ono što je dostupno sa kompletnom dokumentacijom - rekao je Kusovac.
Prljavi poslovi
Srpski lopovi se u svetu dobro kotiraju, a Kusovac ističe da je razlog tome - neznanje.
- Naši ljudi koji obavljaju takve poslove po svetu su neobavešteni, pa im nije teško "uvaliti" takvu vrstu posla. Oni žive u zabludi da će ovde moći da urade nešto s nekim velikim delom. Nisu emancipovani i sofisticirani da bi to mogli da rade dobro - istakao je Kusovac.
On kaže da postoji fama o tome da postoje naručene krađe i da tu zabludu treba razbiti.
- Oni koji imaju toliko novca za slike milionskih vrednosti, oni kupuju legalno, neće naručivati krađe jer im to nije u interesu. Velikih slikara ima i u legalnoj prodaji. Najčešće o naručenim krađama govore policajci koji o tome pojma nemaju - objasnio je Kusovac.
Bivši kustos je objasnio da se Srbija može podvesti pod sivu zonu.
- Ta zona obuhvata sve one prodaje koje nisu javne i o kojima ne postoji pisani trag. Vlasnik sliku prodaje ili poklanja nekome i tu se izgubi način da se kontroliše putešestvije slike koja bi mogla biti kulturno dobro. To je oblast koja bi trebalo da bude bolje regulisana - ocenio je Kusovac.
Sa druge strane, prema njegovim rečima, dok je sa slikama teško manipulisati, dela kojima je teže ući u trag su ona čije poreklo nije poznato.
- Sa ikonama već ima problema. Njima se mnogo teže ulazi u trag i one se samim tim kradu mnogo više. Slična je situacija i sa skulpturama koje često postoje u više primeraka što automatski olakšava situaciju lopovima - rekao je Kusovac.
