Krađa umetničkih dela (4): Antičko blago na izvol'te
Dok sa slikama ide teže, sa arheološkim predmetima u Srbiji cveta krijumčarenje. Antičku grnčariju svakodnevno iskopavaju divlji arheolozi, a zatim se vredne iskopine iznose iz zemlje, najčešće privatnim automobilima.
Srpska policija i carina, prema rečima Nikole Kusovca nije dobro obučena, te roba neometano napušta zemlju. Predmeti odlaze najčešće u zapadnu Evropu, a nemački arheolozi procenili su da je na stotine hiljada novčića iz rimskog vremena i drugih predmeta iz arheoloških nalazišta Srbije, zemalja zapadnog Balkana i istočne Evrope ilegalno prodato.
Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju Univerziteta u Frankfurtu, godinama upozorava da je posle Iraka Srbija druga zemlja na svetu po krađi arheološkog blaga. Srbija nema odeljenje za borbu protiv arheološkog kriminala, a s obzirom na vrednosti koje se nelegalno iznose iz zemlje, stručnjaci smatraju da bi bilo neophodno da postoji.
Prema podacima Interpola, iz Srbije se godišnje iznese i do 10 miliona evra u antičkom blagu!
- Tu je reč o predmetima koji se iskopaju i o kojima nema nikakve evidencije. To rade divlji arheolozi. Oni vole numizmatiku jer je mala i zgodna za preprodaju. U Srbiji u toj oblasti ne postoji nikakva kontrola. Kada neko iskopa ćup ili figurinu, ne postoji dokumentacija, pa je teško ući u trag iskopanom predmetu. Srbija je zemlja bogata takvim nalazištima - kaže Kusovac.
On objašnjava da imamo dobar zakon, ali da ni u policiji ni u carini nema stručnjaka koji bi taj zakon dobro primenjivali.
- U toj oblasti se može dosta zaraditi. Reč je o ciframa koje su prilično velike. Ako nađete predmet koji je star nekoliko hiljada godina, koji je dobro očuvan, možete uzeti priličnu sumu novca. Jedan novčić može koštati i nekoliko stotina hiljada evra - ocenio je Kusovac.
Amateri
Svojevremeno je policija u Šidu uhapsila nekoliko članova udruženja Arheo-amateri Srbije zbog korišćenja metalnih detektora. Iako su se pravdali da imaju pravo da se bave arheološkim istraživanjima, u Ministarstvu kulture ističu da na osnovu Zakona o kulturnim dobrima delatnost arheološkog iskopavanja i istraživanja mogu obavljati isključivo naučne ustanove ili ustanove zaštite, te da nikakva udruženja nemaju pravni osnov za to. Po zakonu, sve što je pod zemljom ili vodom uživa takozvanu prethodnu zaštitu na osnovu Zakona o kulturnim dobrima i državna je svojina. Dakle, ne postoje lokaliteti koji nisu pod zaštitom, te samim tim arheolozi amateri nemaju prava da se bave bilo kakvim iskopavanjem.U Arheološkom institutu kažu da je srpsko arheološko blago glavni snabdevač crnog tržišta u Evropi.
- U uređenim zemljama su ogromne kazne za one koji bi pomislili da detektorima razaraju nacionalnu baštinu. Kod nas se sve završava uslovnim kaznama - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.
Prema podacima Uneska, trgovina arheološkim blagom se po vrednosti može meriti sa trgovinom ljudima, oružjem i narkoticima. Ukradena roba najčešće odlazi u Švajcarsku gde se mogu nabaviti lažni papiri o poreklu.
- Ovakva vrsta robe najviše se prodaje u Evropi, ali i Amerika je tlo na kojem se može dobiti mnogo novca - zaključuje prof. dr Korać.
Amfore za siću
I u komšiluku situacija nije ništa bolja kada je reč o krađi arheoloških predmeta. U hrvatskom delu Jadrana godišnje se zabeleži najmanje 1,5 miliona zarona, a mnoge ronioce ne zanimaju podmorske lepote, već potopljeni brodovi, amfore i nakit iz davnih vremena. Te iste amfore prodaju za mnogo manje novca nego što bi bila njihova vrednost u legalnim tokovima. Na hrvatskom internet tržištu početna cena za sedam do deset primeraka rimskog ili vizantijskog novca košta najviše 200 kuna, što je nešto manje od 30 evra.
