Krađa umetničkih dela (1): Slike unosnije od šverca oružja
Krađa umetničkih dela, prema podacima Uneska, donosi profit veći i od trgovine ljudima, i od trgovine oružjem, a unosnija je samo trgovina narkoticima. Trenutno se na Interpolovoj listi nalazi više od 180.000 ukradenih umetničkih dela koja još nisu nađena. Milijarde evra vrte se u ovom unosnom biznisu, a za hrabre lopove nema nepremostivih prepreka. Svega 20 do 30 odsto nestalih slika bude nađeno, dok se ostatku gubi trag.
Kada je 2012. godine, u gotovo filmskoj akciji nađena u Beogradu ukradena slika "Dečak u crvenom prsluku" Pola Sezana, za kojom se tragalo više od četiri godine, Srbija je dospela u žižu interesovanja. Da li je bila reč o slučajnosti ili je Srbija jedan od centara crnog tržišta umetničkih dela i dalje je misterija.
Reč je o slici vrednoj deset miliona evra, koja je ukradena iz muzeja u Cirihu zajedno sa još nekoliko dela Kloda Monea, Edgara Degaa i Vinsenta Van Goga. Lopovi, među kojima je bio i Raško Mladenović iz Beograda, mirno su četiri godine uspevali da prikriju tragove umešanosti u ovu pljačku koju su pojedini mediji nazvali "pljačkom veka"!
Godinu dana ranije, u oktobru 2011, u Beogradu su nađene i zaplenjene dve slike Pabla Pikasa. Reč je o uljima na platnu "Glava konja" iz 1962. godine i "Čaša i bokal" iz 1944. Ove slike vrede nekoliko miliona švajcarskih franaka, a ukradene su u kulturnom centru Zedam u Pfefikonu u Švajcarskoj. Nađene su slučajno u stanu biznismena tokom akcije povodom sasvim drugog krivičnog dela. Još nije utvrđeno kako su slike do njega došle i da li je on bio naručilac ove krađe.
Da se ne kradu samo dela velikih svetskih autora, već i domaćih, dokazuju dva platna Save Šumanovića nađena na Aerodromu "Nikola Tesla" kod putnika iz Moskve. Reč je o dva šidska pejzaža iz 1933. i 1935. godine. Ni sami carinici nisu znali šta su zaplenili, ali im je bilo sumnjivo što slike nemaju prateću dokumentaciju. Nakon analize, eksperti su utvrdili o kojim je slikama reč.
U akciji usmerenoj na suzbijanje krijumčarenja i trgovine kulturnim dobrima, pre mesec dana u Kragujevcu je nađeno šest umetničkih slika i crtež koji su ukradeni u švajcarskom Sent Galenu pre tri godine. Vrednost nađenih dela je više desetina hiljada evra. Pronađena je i skica slike Paje Jovanovića "Krunisanje cara Dušana", čija se vrednost procenjuje na više od 50.000 evra.
Spajdermen iz Pariza
Vjeran Tomić, poznatiji kao Spajdermen, ukrao je 2010. iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu pet slika Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Žorža Braka, Fernana Ležea i Amedea Modiljanija. Vrednost ukradenih dela je oko 100 miliona dolara, a Tomić je osuđen na osam godina zatvora. Žan-Mišel Korve, trgovac umetničkim delima koji je organizovao krađu, dobio je sedam godina zatvora, a Džonatan Birn, koji je čuvao ukradene slike, osuđen je na šest godina zatvora. On je na suđenju rekao da je slike uništio iz straha da će biti uhvaćen.
Pronađeni su i akvarel "Berba grožđa" Vase Pomorišca, crtež "Muški akt" Uroša Predića, crtež "Ženski akt" Zore Petrović, slika Milića od Mačve i crtež Save Šumanovića, čija je vrednost nekoliko hiljada evra. Istoričar umetnosti Nikola Kusovac je vlasniku od koga su slike ukradene lično pre nekoliko godina dao stručno mišljenje o ovim unikatima likovne umetnosti, pa je potvrdio da je reč o originalima.
U Srbiji je, kako tvrde stručnjaci, teško prodati ukradene slike. U prilog tome govori i krađa iz 2001. godine. Tada je nestalo 15 slika Paje Jovanovića sa izložbe u Aranđelovcu. One su tri godine kasnije pronađene umotane u peškir i najlon, a kradljivci od te pljačke nisu ništa zaradili. Mermerna skulptura "Portret devojčice", delo vajara Antuna Augustinčića, zaplenjena je u septembru 2008. na graničnom prelazu Batrovci prilikom iznošenja iz Srbije. Njena vrednost iznosila je nekoliko stotina hiljada evra.
Blage kazne
Obaveza svake države je da zaštiti svoja umetnička dela. U Srbiji se krađa umetničkih predmeta tretira kao teška krađa, a u zavisnosti od vrednosti ukradene robe, lopovu preti kazna od jedne do deset godina zatvora. U praksi se, ipak, kažnjavanje kradljivca obično završava uslovnim i novčanim kaznama! U Nemačkoj se izriču kazne i od 15 godina zatvora, a ako optuženi sklopi nagodbu sa tužilaštvom, onda se osuđuje na 10 godina. Slična situacija je u Francuskoj, Engleskoj i Švajcarskoj.
Među slučajevima koji se pamte kod nas jeste i pljačka Gradskog muzeja u Novom Sadu iz 2006, kada su odnete četiri slike čija se vrednost merila milionima evra. Pljačkaši su upali u zgradu, vezali zaposlene i odneli "Portret oca", pripisan Rembrantu (mada su stručnjaci opovrgli da se radi o originalnom delu), "Seneku" ( koji je takođe po mnogima sumnjivo pripisan Rubensu), "Pejzaž sa pecarošem" Pjera Frančeska Mole i "Glavu Hrista", delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka. Dela su pronađena sedam godina kasnije.
Srbija nema registar ukradenih umetničkih dela, a institucije nemaju jasno razvijen sistem koji se bavi pronalaženjem ovih predmeta.
Modiljani "sredio" Hadžića
Jedan od najpoznatijih "politizovanih" slučajeva jeste i slučaj slike "Portret muškarca" Amedea Modiljanija, za koju se spekulisalo da se nalazi u vlasništvu prijatelja Gorana Hadžića i na osnovu čijih tragova se navodno došlo do samog haškog begunca. Slika je, kako su pisali mediji, kupljena u Francuskoj, posle čega je nekim kanalima prebačena u Srbiju. Njena vrednost procenjena je između 10 i 15 miliona evra, a sumnjalo se da je bilo planirano da bude prodata i da se tim novcem finansira Hadžićevo bekstvo.
Sutra - Krađa umetničkih dela (2): Srbija siromašnija za ukradena dela
