Povratak starih imena i u dijaspori (1): Srbi ne daju Marka i Lazara
Kada se neobazrivo javite na nepoznati broj na displeju telefona, s druge strane vam, na primer, frau Štubi nudi životno osiguranje, a her Rudi objašnjava najnoviju internet ponudu vrlo retko se u takvim prilikama čuje neko strano ime ili prezime. To se sigurno neće desiti ako vas pozove kol centar osiguranja Svis lajf, piše "Zontagscajtung", jer je rukovodstvo ove firme preporučilo zaposlenima da umesto imena koja zvuče "auslenderski" koriste pseudonime koji zvuče domaće. Reakcije čitalaca su pokazale da ova praksa nije usamljena.
Politikolog Nenad Stojanović, docent na Univerzitetu u Tićinu i član Federalne komisije protiv rasizma, smatra da je na delu "teško diskriminacijsko ponašanje" ove osiguravajuće firme. Iako do sada nije znao za slične slučajeve, on kaže da "može da pretpostavi da i druge firme slično praktikuju". Po njegovim rečima, "radi se o nedvosmislenoj povredi najvećeg dobra - dostojanstva jedne osobe".
Za Stojanovića je čitava stvar zabrinjavajuća, jer se bazira na stavu da mušterije eventualno imaju predrasude prema strancima. Zapravo bi pretpostavljeni u firmama mogli da se prozovu zbog ksenofobije umesto što svoje klijente tretiraju kao takve, smatra on.
Činjenica da je u zemlji 25 odsto stranaca i još 20 odsto sa migrantskim korenima stvara pretpostavku da bi tek malom broju ljudi smetala strana imena.
Ovaj politikolog predlaže da se ispitaju pravni koraci protiv Svis lajfa, ali smatra da je daleko važnije da se firmama skrene pažnja na ovu problematiku. Kako je rekao, on razume da se kandidati pri traženju posla povinuju zahtevima poslodavca.
Upravo zato bi otvoreno društvo trebalo da se ogradi od sličnih diskriminacija, a Švajcarci treba da pokažu kako nemaju problem sa imenima koja zvuče "nešvajcarski". Ako to ne uspe, Stojanović je pozvao na bojkot i otkazivanje ugovora sa Svis lajfom, čime bi se "stavilo do znanja neslaganje sa takvom politikom".
Nakon što je otkriveno da Svis lajf tera radnike stranog porekla u svom kol centru da koriste švajcarska imena kada se predstavljaju potencijalnim mušterijama, jer smatra da su tako veće šanse da sklope kupoprodajni ugovor, novinari "Blika" su rešili da istraže da li roditelji migrantskog porekla uopšte daju svojim bebama imena uobičajena u Švajcarskoj.
Gradske vlasti Ciriha dostavile su listu beba sortiranu prema nacionalnosti roditelja, a novine su kao rezultat mogle da konstatuju da to uopšte nije praksa. Lista najpopularnijih imena za novorođenčad u pokazuje da Srbi u Cirihu svojim ćerkama najčešće daju ime Sara, Nina i Mia, a sinovima Marko, Lazar i Filip. Zejnep, Azra ili Jagmur omiljena su imena za kćerke turskih roditalja, dok se sinovi uglavnom zovu Mehmet, Ali i Mert. Čak i Nemci daju tradicionalna nemačka imena - Ema, Šarlote i Klara devojčicama, odnosno Feliks, Paul i Maksimilijan dečacima.
Švajcarci, sa svoje strane, jedini ne daju bebama imena koja su nosili njihovi preci, već sve češće posežu za egzotičnim imenima. Iako Ana i Ema još vode na listi, na trećem mestu je ime Elin, a dečaci se zovu Luis, Lijam i Vinsent.
Đorđa zovu Džordž
Biljana Žugaj Dinov, koreograf u Srpsko-nemačkoj zajednici iz Berlina, sa suprugom Duškom ima sina Dejana i kćerku Andreu koji su rođeni u Nemačkoj.
- Iskreno govoreći, birali smo deci imena da budu naša, ali da nisu strana ni Nemcima. Kod dece sa kojom radim na folkloru primetila sam da su neka imena česta kao što je Kristina, koje može da prođe kao naše i nemačko, kao i da većina uglavnom nosi srpska imena. Ono što se često dešava jeste da se devojčica zove Angelina, a zovu je Anđelina ili kad je dečak Đorđe da ga zovu Džordž. To pokazuje da sigurno ima uticaja to što živimo ovde - veli naša sagovornica.
Biljana je takođe neobično ime za Nemce. Kaže da na poslu nikad nije doživela neprijatnosti zbog imena. Njen suprug Duško govori nemački bez akcenta, ne liči na stranca, ali kad vide njegovo ime, primetio je da ga neke mušterije tretiraju drugačije nego da je Nemac.
