Utorak 20. 10. 2020.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Utorak 01.08.2017.
03:11
J. Arsenović - Vesti A

Za dijasporu treće doba lakše u Srbiji (2): Čist račun, lepa starost

Profesor sa Univerziteta Singidunum dr Miroslav Trifunović održao je najzanimljivije predavanje na nedavnom Danu dijaspore u Beogradu.

V. Sekulić
Uživanje u čarima zavičaja: Dr. Miroslav Trifunović

Slikovito, jezgrovito i poučno. O čemu je pričao ovaj doskorašnji gastarbajter na visokim menadžerskim pozicijama? O prednostima da se penzija zarađena na bogatom Zapadu troši u Srbiji.

Drugim rečima, profesor Trifunović je kao doktor mašinstva sa radnim vekom u Institutu Vinča, na Kjoto univerzitetu, potom u evropskim firmama čuvenih japanskih kompanija Jokogava elektrik i Omron, odlučio da penzionerske dane provede u Srbiji. Kao i svaki inženjer on je sve stavio na papir.

- Ne postoji samo jedan argument za to da je dobro da naši ljudi dođu u Srbiju kada se penzionišu. Ja sam ih razvrstao na tri grupe: emotivni, kulturološki i ekonomski. Emotivni su ljubav, roditelji, voljeno biće, prijatelji koji su u Srbiji. Sa kulturološke tačke vezuje vas jezik, humor, hrana, prioriteti, jer čovek se bolje oseća u svojoj kulturi s obzirom na to da je sistem vrednosti približniji onome što on intimno oseća. I na kraju, tu je finansijski argument - gde ću bolje da živim od svoje penzije? Kada ovaj aspekt analizirate, nije bitno koliko imam novca, nego je bitan odnos novca i troškova života. Mogu da imam ogromnu platu, ali i ogromne troškove, i onaj deo koji mogu da trošim kako hoću da zapravo i ne postoji - objašnjava Trifunović.

Kada je napravio računicu, shvatio je da bi finansijski bio veoma skučen ukoliko bi kao penzioner ostao da živi u Zemlji lala, bez obzira na to što je najveći deo radnog veka proveo na direktorskim pozicijama.

- Penzije se u Holandiji oporezuju, kao i u Austriji, Nemačkoj i u većini evropskih zemalja. Penzija od 1.500 evra u Holandiji je mala, ali je brojka zgodna za računicu. Dakle, ako vam je penzija 1.500 evra, holandska država će vam na ime poreza uzeti jednu trećinu, pa ćete dobijati samo 1.000 evra. Taj iznos u toj državi je dovoljan samo za golo preživljavanje. Na drugoj strani, penzija se u Srbiji ne oporezuje i ako prijavim da mi je mesto boravka, odnosno poresko prebivalište u Srbiji, ja ću dobijati penziju u punom iznosu, odnosno 1.500 evra. Odnosno, u Srbiji plaćate porez tek na kraju godine, i to ukoliko vam je iznos ukupnog prihoda veći od određenog proseka - objašnjava naš sagovornik.

Prethodno je potrebno da od srpskih vlasti, od opštine i policije, dobijete dokument kojim ćete pred vlastima države u kojoj ste stekli penziju potvrditi da ste na određenoj adresi u Srbiji prijavljeni kao poreski rezident.

Važna stavka je da između dve države, u konkretnom primeru između Srbije i Holandije, postoji ugovor o odsustvu dvostrukog oporezivanja. Takve ugovore Srbija ima sa 32 države u svetu, u najvećem broju reč je o zemljama sa značajnom srpskom dijasporom.

- Za poresko prebivalište važno je da ste 183 dana u Srbiji, znači više od pola godine, i ne morate čak da budete srpski državljanin. Tako je moj prijatelj Jadran Pecotić, rodom sa Korčule, koji je takođe radio u Jokogama i koji je Hrvat, izabrao da bude srpski rezident upravo zbog penzije, a ne u radnoj Hrvatskoj, jer je tamo veći porez. On je studirao u Beogradu, oženjen je jednom našom divnom ženom. Iskombinovao je ona tri elementa i doneo za sebe najbolju odluku.

Ovaj trend da se u poznim godinama traži najbolja opcija za život sve je prisutniji među evropskim penzionerima. I to ne samo gastarbajterskih nacija. Već godinama unazad se britanski penzioneri sele na topli jug.

Šišanje za 27 ili za tri evra

- Troškovi života su ovde dva do četiri puta niži, bilo koji da uzmete model za računanje. Na primer, moje šišanje u Holandiji je 27 evra, a ovde je dva-tri evra! To je devet puta jeftinije, ali na drugoj strani, recimo, samousluge u Srbiji sa cenama nisu dva do tri puta niže. I Holanđani kupuju iz Afrike banane i taj trošak je približan, pa čak možda oni dobijaju i nešto nižu cenu jer naručuju veću količinu, ali sve što se tiče usluga je znatno skuplje. Ako pojedinac ima rešeno stambeno pitanje u Srbiji, može da živi pristojno sa 600-700 evra. Sa 1.500 još bolje, a sa 3.000 da i ne govorimo - navodi profesor Trifunović.

Pre svega u Portugal, jer je ta mediteranska zemlja donela zakon da se penzije ne oporezuju penzionerima iz EU.

- Troškovi života su niži, a neto prihodi viši. To se zove legalna optimizacija poreza. Nekada su to radile firme, a sada rade i pojedinci - primećuje Trifunović.

Zašto ovaj trend nije više zaživeo kada je reč o srpskim gastarbajterima, ni njemu nije najjasnije.

- To je misterija, ali svako treba dobrovoljno da izabere gde mu je bolje da provodi i troši penzionerske dane. Ja sam izračunao da je meni ovde bolje. Imam prednost i da sam Srbin u Srbiji i da mogu da koristim sve pozitivne stvari te činjenice, svestan da ima i onih koje mi se ne sviđaju i od kojih sam se odvikao.

Čemu tolike najlon kese

Kada je Miroslav Trifunović pre sedam godina, u početku sa radnom obavezom, došao u Beograd, počeo je da sagledava samo pozitivne stvari za svoj premeštaj, na kojem je naposletku i sam insistirao, jer su mu tu živeli bolesni roditelji. Otkrio je zadovoljstvo ponovnog druženja sa starim prijateljima, pa humor koji tera da se slatko i od srca smejete, privilegija da i sa studentima priča viceve koji će ovi razumeti na pravi način. Jednom rečju, počeo je dobro da se oseća u Beogradu, iako nikada neće prihvatiti pet ružnih navika i pojava.

- Pušače na javnim mestima, veliki broj apoteka i kockarnica, saobraćajnu nekulturu i najlon kese. Zašto najlon kese? Pazite, to je nerazgradivi materijal, a ovde vam svaki proizvod prodavačica stavlja u novu kesu, kao da je to stvar prestiža? Kao da šaljemo poruku: Vidi koliko kesa nosim iz prodavnica, baš mi dobro ide! Ali ne mislim samo na kese, već na čitav jedan kulturološki kontekst koji je drugačiji.

Šta kaže holandski zakon

U Holandiji postoje tri osnova za penziju. Državnu penziju dobijaju svi građani koji su živeli u Holandiji i njen mesečni bruto iznos je 1.200 evra ukoliko ste u toj državi živeli pola veka.

Trifunović je živeo 27 godina, što znači da će dobiti oko tri petine od tog iznosa. Drugi osnov je onaj koji se stiče preko firme u kojoj radite. Svaka firma se ugovorom obavezuje da će od bruto plate jedan deo davati za penzije. Procenat zavisi od visine plate.

Najmanji je 36 odsto. Što je plata veća i procenat koji se odvaja za penziju je veći. Ako je plata 10.000 evra u bruto iznosu, zaposleni će dobiti 4.900. Dok će veći iznos otići najvećim delom u penzije.

Taj deo koji se odvaja za penzije se ne oporezuje, već se svaki mesec odvaja u stranu, ali kada radnik ode u penziju, onda holandska država kaže - prvi put vas nismo oporezovali, e sada platite porez.

Treći osnov su privatni penzioni fondovi, što je svakom zaposlenom ostavljeno na volju da li će uplaćivati.

Penzionerske prihode po sva tri osnova možete preneti u Srbiju bez da ih holandska država prethodno oporezuje, ukoliko dokažete da imate poresko prebivalište u Srbiji.

- U praksi, neće se oni baktati oko toga da mi ih pošalju, već će novac uplatiti na moj račun, u moju banku, a ja ću ovde to prijaviti kada dođe onaj godišnji obračun za porez. I to je to - dodaje Trifunović.
 

KRAJ





 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2020 © - vesti online