Nepravda u režiji države (2): U ćorsokaku posle otkaza
Kaže da je dovoljno i ponižena i preplašena da bi joj se ime "vuklo" po medijima, pa zato insistira da umesto pravog imena koristimo pseudonim.
Zato ćemo je zvati Olivera. Ova Beograđanka je univerzitetski obrazovana žena srednjih godina koja živi u tročlanoj zajednici i do 2012. je imala stalni posao, karijeru, ugled u društvu i naviku da prvo što uradi kada joj "legne" plata - do poslednje pare isplati svaki račun. Pre pet godina je dobila obila otkaz i od tada do danas kuca na sva vrata kako bi bilo šta radila. Kuca, ali joj niko ne otvara.
- Konkurisala sam i za kafe kuvaricu, magacionera, ali ništa. Ili bi me ljubazno odbili ili ne bih zaslužila čak ni odgovor. Od 2012. do 2014. sam, što od ušteđevine, što od pozajmica, i dalje uredno plaćala račune, a onda sam prestala. Jednostavno, nije više bilo odakle. Dugovi su počeli da se nagomilavaju i ubrzo je stigla i prva tužba, pa rešenje da sam Infostanu dužna oko 250.000 dinara. Kako od nas troje u domaćinstvu primanja ostvaruje samo jedan član, privatni izvršitelji su izdejstvovali administrativnu zabranu da se svaki mesec oduzima dve trećine od tog novca. U praksi, od 28.000 dinara, mesečno 19.000 ode na ratu duga - veli naša sagovornica.
Svesna je da su problemi s otplatom ove tužbe tek kap onoga sa čim će se tek susresti ukoliko se nešto drastično ne promeni.
Besplatna pomoć
Komitet pravnika za ljudska prava Jukom (YUCOM)
jedina je nevladina organizacija koja je uvela 24-časovni broj telefona za besplatnu pravnu pomoć. Pravni savetnik u ovoj organizaciji Milan Filipović kaže da u proseku imaju jedan-dva poziva dnevno, ali on ima utisak iz godine u godinu povećava broj ljudi koji se obraćaju zbog dugova komunalnim preduzećima.
- Uspevamo tek polovično da pomognemo, jer nam se obraćaju obično kada su iscrpljene sve pravne mogućnosti, a oni više nemaju novca da plate advokate i nalaze se u bezizlaznoj situaciji. Ipak, svaki slučaj je poseban, pa nekada uspemo da se dogovorimo sa izvršiteljima, izvršimo određeni pritisak. Ali, i tamo gde ne uspemo, ne znači da smo odustali, jer svaki predmet koji prihvatimo da radimo označavamo kao "strateški slučaj" i služi nam kako bismo predlagali poboljšanja i izmene pojedinih zakona - kaže Filipović.
- Upala sam u vrzino kolo iz koga je jedini izlaz da nađem posao i sa izvršiteljima ili Infostanom sklopim sporazum o reprogramu duga. Sve drugo, svesna sam, vodi direktno u provaliju, jer će se dugovi i tužbe samo nagomilavati. Ne prođe dan a da ne legnem u krevet s mišlju - šta ako mi sutra zakucaju na vrata i kažu da moram da se iselim. Ipak, po prirodi sam borac i ne predajem se. Od kada se probudim počinjem da jurim oglase za posao, da zovem, preporučujem se. Istovremeno, obigravam čas Infostan, čas sudske izvršitelje kako bi neku ratu duga prolongirali ili "razbili" na manje. Znate, ima tu zaista divnih ljudi, onih koji razumeju situaciju u kojoj sam, ali ima i onih za koje je moj slučaj samo broj jednog predmeta i ništa više od toga - veli Olivera.
Predrag Savić, nekadašnji pomoćnik ministra pravde, a sada uspešan advokat, ističe da je reč o veoma ozbiljnom problemu, ali da je dobra vest ta što je Sud za ljudska prava u Strazburu nedavno doneo nedvosmislenu presudu da zbog dugova za Infostan ili mobilne usluge, dužnici ne mogu da ostanu bez stanova.
Sve oči uprte u Strazbur
- Svi koji su imali ili imaju ovakav problem potrebno je da najpre ispune proceduru, odnosno obrate se svim domaćim pravnim instancama, a zatim i da državu tuže Strazburu. U toj grupi za sada nisu i oni građani koji su ostali bez stanova na osnovu kredita u švajcarcima, ali velike su šanse da se i taj problem reši u sudskim postupcima u kojima će se te banke tužiti zbog višestruko štetnih ugovora i očigledno zelenaških kamata. Uveren sam da će na ovaj način, preko suda, šansu da povrate stan dobiti i oni kojima je u međuvremenu oduzet - ističe Savić.
- To će za ubuduće omogućiti presuda Suda pravde u Strazburu koja je pre nekoliko meseci doneta u predmetu "Zoran Vaskrsić protiv Slovenije". U toj presudi je nedvosmisleno zaključeno da zbog komunalnih dugova stanovi ili kuće ne mogu biti predmet namirivanja potraživanja. Vaskrsićev stan je prodat zbog početnog duga za vodu od 124 evra, a Slovenija je na kraju osuđena da mu plati 85.000 evra na ime pretrpljene štete - ističe Savić i dodaje da će na osnovu ove presude ubuduće morati da delaju i sudovi u Srbiji, ali i regionu.
