Depresija svakodnevnog života (2): Materijalno mera "uspeha"
Psiholozi i psihijatri opominju da siromaštvo ima veliki uticaj na psihičko zdravlje nacije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je riziku od siromaštva izložena četvrtina stanovništva, dok trećina smatra da teško živi.
Nacija je u hroničnom nedostatku novca, bez mogućnosti za izlazak, odlaske na kulturne događaje, putovanja i sve što život čini normalnim. Dan se, figurativno, svodi na jurenje za koricom hleba i puko preživljavanje!
Da besparica i puko preživljavanje utiču na psihu ukazuje i poznati psihijatar Jovan Marić. Srbija, prema njegovim rečima, već čitavu deceniju beleži stravičan porast korišćenja lekova za smirenje. Razlog tome je, kako objašnjava poznati stručnjak, sve prisutnija beda sa kojom su građani suočeni.
Rizik od siromaštva u Srbiji
* mlađi od 18 godina - 30,2 odsto
* ljudi od 18 do 24 godine - 32,7 odsto
* stariji od 65 godina - 19,1 odsto
- Srbija nije ni blizu standarda koji je imala u okviru bivše Jugoslavije 1990. godine. Danas se veoma teško živi, a takvo stanje predugo traje i kod ljudi je dovelo do "zamora materijala". Mi već skoro tri decenije nikako da sastavimo kraj s krajem, a vremenom su radost, veselje, šale i viceve koji su služili narodu kao odbrambeni mehanizmi, zamenili lekovi - pojašnjava Marić.
U međuvremenu je, kaže naš sagovornik, nastupila vizuelna civilizacija i ljude počela da okreće od duhovnih vrednosti ka materijalnom.
- Živimo sa reklamama koje forsiraju da se uspeh meri materijalnim. Propagira se da ste uspešni ako steknete puno, ako putujete na nekakve daleke destinacije, odnosno ako živite u izobilju. To je većini naše nacije nedostupan život i zbog nemogućnosti da ga dostignu kod ljudi se javljaju depresija i agresija, ali i lako upadaju u konflikt. Te svoje nemire onda smiruju bensedinima - tumači poznati psihijatar.
Taj predmetni svet koji je prema rečima našeg sagovornika postao mera nečijeg uspeha, odveo je najmlađu populaciju u pogrešnom pravcu.
- Nije više vrednost znati tri pesmice od naše čuvene pesnikinje Desanke Maksimović, već imati najnoviji model mobilnog telefona ili patika. Svet je počeo da glorifikuje takve stvari umesto duhovnih vrednosti i u takvom forsiranju se stvara pritisak na ljude. Mnogi ne mogu da izdrže presiju okoline i vršnjaka zbog toga što nisu dostigli ono što se danas uvažava, a potpuno je nezdravo. Zato potraže pomoć u lekovima ili nekim drugim sredstvima - pojašnjava Marić.
Prave vrednosti su, kako naglašava, u obrazovanju, znanju, ljubavi i prijateljstvu. On ističe da su te prave vrednosti, nažalost, danas zaboravljene!
- Te prave vrednosti vam niko ne može uzeti, ali umesto da su one ključne u životu, potisnute su potpuno na marginu, a na vrhu je novac i imati ga što više. To nije sreća, jer novčanicama ne može da se kupi prava ljubav - upozorio je Marić.
Mladi najugroženiji
Kada je reč o riziku siromaštva, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, upozorila je da je najugroženija mlada populacija do 25 godina, kao i da je ispod linije siromaštva 52 odsto žena i oko 47 odsto muškaraca. Evropska mreža protiv siromaštva pozvala je Vladu Srbije da kao prioritet postavi smanjenje siromaštva i spreči dalje propadanje hitnim unapređenjem politike zapošljavanja i socijalne zaštite.
