Depresija svakodnevnog života (4): Agresija već od đačke klupe
Mladi u Srbiji prilično su ugroženi, pa se sve glasnije čuje da se već kod tinejdžera dešava "život na sedativima". Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije, razbijanje ritma dana i noći vidi kao glavnu boljku kojom mladi iscrpljuju sopstvene resurse za sutrašnji dan. To ih, kako objašnjava ovaj stručnjak, čini beživotnim.
- Čovek se danju troši, a noću obnavlja, ali mladi su poremetili taj ritam. Noću ne spavaju i ne obnavljaju se, pa ne mogu da prate dnevna iskušenja. Hronična iscrpljenost ih čini neefikasnim i nespremnim, gube samopouzdanje i narušavaju samopoštovanje. Nažalost, država i gradske vlasti podstiču noćna dešavanja i reklamiraju ih, gurajući tako naciju, prvenstveno njen mlađi deo, u potpuno neprirodni ritam - ukazuje ovaj stručnjak.
U odgovoru na pitanje zašto i kako mladi pribegavaju instant rešenjima, Panović daje primer održavanja njihovog funkcionisanja tokom dnevnih aktivnosti.
Depresija svakodnevnog života:
- Gledao sam devojke koje su dolazile na praksu u beogradsku Vojnomedicinsku akademiju i primetio jednog dana da je od njih 36, čak 29 pilo nekakvo energetsko piće kako bi se veštački održale budnim, jer su očigledno kasno legle i nisu mogle da održe budnost i isprate dnevne obaveze - ilustruje naš sagovornik.
Kao još jednu u nizu opasnosti koja vreba mlade Panović navodi kompjutere uz koje mladi provedu mnogo vremena dnevno i, prema njegovim rečima, trošeći mentalnu snagu, upadaju u depresiju.
- To je vrlo opasno. Nesvesni su da gube raspoloženje uz ekran uz koji provode sate, zaboravljajući kad su seli. Uz to je i problem taj život mladih u beznađu, jer su stekli utisak da mogu da se probiju samo partijskom pripadnošću, a ne obrazovanjem, znanjem i diplomom - ukazuje Panović.
On dodaje da su mladi skloniji i samoubistvu, a problem je što na pragu odrastanja ne vole ni sebe, ni život.
Mrtva zemlja
Mladi u velikom broju napuštaju Srbiju, a među njima je najviše obrazovanih. Oni koji bi da ostanu u domovini pokušali su da se isele na srpske ulice i skrenu pažnju na sebe dizanjem glasa protiv negativnih pojava i političke diktature. Naoružali su se brojnim parolama i doneli dašak dobrog, starog humora, osveživši ga elementima satiričnosti. Pokušali da svojoj zemlji vrate osmeh na lice i rasteraju oblake pesimizma koji su se nad Srbijom odavno nadvili.
- Deca bi do polaska u školu trebalo da usvoje zabrane agresije, autoagresije i incesta. Ta tri tabua su im nekada pomagala da se orijentišu i prema sebi i drugima, da nikom ne nanose štetu i da poštuju sebe i svoje telo. Zato nisu ulazili rano u alkoholizam, narkomaniju, promiskuitet, a danas kada se ta orijentacija izgubila, rizična ponašanja su vidna već u šestom i sedmom razredu - ukazuje Panović.
Greška roditelja je, prema rečima sagovornika "Vesti", što internetu i medijima prepuštaju ulogu dečjeg vaspitanja. Tako se, napominje on, mališani suočavaju sa previše brzih radnji, zvukova ili, u najkraćem rečeno, nervoze.
- To stvara obrazac nemira, pa je agresivno ponašanje vidno već u prvim razredima osnovne škole - pojasnio je za "Vesti" Vlajko Panović.
Izgubili smo smirenost
Sagovornik "Vesti" ukazuje da je savremeni čovek već u najmlađem uzrastu izgubio preko potrebnu smirenost, a sa nemirima se, dodaje Panović, tone i u depresiju.
- Prošli smo ratove i bombardovanje, priče da li jesmo ili nismo za Evropsku uniju i da li tamo uopšte žele da vide Srbiju, bilo je tu i ličnih problema poput gubitka posla i brige za egzistenciju i sve je to doprinelo da je narod podeljen i ne zna da li je za poziciju ili opoziciju, tranziciju ili nešto drugo. Ako se nešto ne preduzme, Srbiji preti kolektivna depresija. Zato treba vratiti dostojanstvo i mir, a rijalitije i slične sadržaje treba zameniti kulturom. Poražavajuće je što je svaka treća vest o rijalitiju ili intimi estrade. Ta nekultura je opšta degradacija kulture i šizofrena slika realnog i mogućeg, pocepana stvarnost - zaključuje Vlajko Panović.
