Depresija svakodnevnog života (1): Srbija na bensedinima
Srbi su vekovima bili čuveni po smehu i šali kojima su odagnavali svaku muku i nevolju, ali je na svetskoj mapi novog milenijuma Srbija osvanula kao zemlja "na bensedinima"! Više nego porazna statistika govori da je samo tokom prošle godine ispijeno neverovatnih 5,3 miliona kutija ovih lekova za smirenje, a istu sedmocifrenu količinu, većinom bensedina i bromazepama, Srbi su progutali i 2015. U 2014. ostvarili su i svojevrstan rekord sa 200.000 kutija više.
Stručnjaci veruju da se ovim lekovima, čija je kupovina bez recepta zabranjena kako bi se smanjila njihova upotreba, trguje i ispod tezge. Stručnjaci smatraju da je reč o mnogo više "pilula za lilule", kako ih je svojevremeno opevao roker Momčilo Bajagić Bajaga.
Da ljudi u Srbiji poslednjih godina sve više pate od depresije nedavno je upozorila i Svetska zdravstvena organizacija podatkom da je u Srbiji od ove boljke novog doba obolelo oko 420.000 ljudi, odnosno pet odsto populacije, te da postoji tendencija porasta! Nije tajna i da se u psihijatrijskim ustanovama traži krevet više i da su zbog prebukiranih bolničkih kapaciteta ulice pune "izgubljenih" ljudi.
Beda vodi u zločine
Psiholozi otvoreno govore i da je razlog velikom broju ubistava i samoubistava ekonomsko stanje u zemlji. "Samoubistva usled depresije" povezuju sa nemaštinom, ukazujući da siromaštvo uvodi u depresiju, pa i u samoubistvo. Sve govori da građani nisu po prirodi depresivni, već su dovedeni do takvog stanja opštom situacijom, siromaštvom, neperspektivnošću, padom morala, odsustvom empatije i otuđenošću.
Ti podaci neumitno potvrđuju da je mentalno zdravlje nacije ugroženo, a psihijatar Sanda Rašković Ivić, koja je istovremeno i republička poslanica, ukazuje da je sve više razloga za loše psihičko stanje ljudi u Srbiji.
- Na bensedinima smo kao nacija, prvenstveno zato što su ljudi videli da su u praznom hodu. Odnosno, šta god se u zemlji menja, stanje ostaje isto - pojašnjava sagovornica "Vesti".
Na visoko mesto "krivaca" za ovako loš trend Sanda Rašković Ivić stavlja negativnu selekciju i partijsku pripadnost kao kriterijum za otvaranje svih vrata u Srbiji.
- Ta negativna selekcija ubila je svaku borbenost kod naših građana, ali i onu našu sposobnost za humor koji leči - kaže Rašković Ivić.
Posezanje ljudi za pilulama je, prema njenim rečima, proizvod činjenice da ljudi u ovako lošem stanju u Srbiji gledaju kako da nađu brzo rešenje za svoje muke.
- Nalaze ga u instant sredstvima poput lekova za smirenje i tako će biti sve dok se nešto ne promeni i dok ovi koji vode državu ne budu na bensedinima. Izlaz iz ovakvog stanja je u drugačijem sagledavanju stvari. Svako treba da se zapita šta može da uradi da se nešto promeni. Ne smemo da razmišljamo da je "važno da meni ne bude gore", jer tako ne samo da stagniramo, već ćemo ići unazad, a prilikom vraćanja unazad iza svakog ugla vrebaju bensedini - figurativno objašnjava Sanda Rašković Ivić.
Kao imperativ za građane, ona ističe odbacivanje svake pomisli na pasivnost.
- Neophodan je proaktivan stav, odnosno biti aktivan, nikako pasivan. Biti subjekt, a ne objekt. A, objekt ste ukoliko ste na bensedinima - savet je poznatog psihijatra i političara iz redova opozicije.
Stručnjaci kažu da bi zbog teške situacije u zemlji, skeniranje stanja ljudi evidentno pokazalo bes, strepnju, nespokoj, nemoć i strah. Ukazuju i da postoji čitava lepeza oboljenja, od manjih psihičkih problema do vrlo ozbiljnih poremećaja, ali i da sve više ljudi zapada u stanja koja se kreću od depresije, do neverovatne histeričnosti.
Krivaca za proterivanje humora iz svakodnevnog života ima i u ljudskom faktoru. Vlast, naime, poseže za zabašurivanjem pravog stanja najjeftinijim sadržajima, poput rijalitija, a na red tog bluda, nasilja i narkotika nadovezuje se red obraćanja predstavnika vlasti, hitne konferencije za novinare "uživo" i, kao šlag na tortu, jeftina večernja zabava nadmetanja mladih anonimusa u raznim muzičkim takmičenjima.
Psiholozi ukazuju da virtualna zabava oblikuje podsvest, a televizijski ekran postaje opasan za sve koji u njega gledaju. Naglašavaju i da TV utiče na socijalne odnose gledalaca, ali i da stvara značajne psihološke poremećaje.
