Tragom skandala na Sterijinom pozorju (2): "Čarape kralja Petra" k'o Svetog Petra kajgana
Mnogo je velikih umetničkih imena doživelo razapinjenje u javnosti zbog svojih političkih izbora ili, još češće, zbog promene političkog dresa. To presvlačenje se uglavnom tumačilo kao potreba umetnika da "preživi" ili, u nekim prizemnijim slučajevima, da se materijalno okoristi. Tako se stalno iznova potvrđivalo da biti veliki umetnik ne podrazumeva i veliki karakter.
U tom smislu, u novije vreme javnost je "razvlačila" Emira Kusturicu, smatrajući da jednom takvom razbarušenom nekonvencionalnom umetniku ne pristaje da sa svakom vlašću u Beogradu nalazi zajednički jezik. I kada je primao Avnojevu nagradu uoči raspada Jugoslavije 1989, i kada je hvalio Koštunicu, i kada nazdravlja sa Dodikom ili govori na stranačkoj proslavi naprednjaka, protivnici njegove filmske poetike, ali još više njega lično, dobijali su materijal da mu prišiju koristoljublje.
Otud za njih nije bilo mesta iznenađenju kada su nedavno objavljeni rezultati konkursa srpskog Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje projekata savremenog stvaralaštva u 2017. Najveći iznos od 13 miliona dinara dodeljen je upravo Kustendorfu. Zlobni komentari nisu izostali, iako se radi o auteničnom filmsko-muzičkom festivalu na koji dolaze mladi autori iz svih krajeva sveta i, obavezno, bar jedno svetski poznato rediteljsko ili glumačko ime, koje slavni Kusta, možda jedini, još može da dovede u Srbiju.
Po sličnoj matrici - pratiti trag novca, tumači se i (ne)očekivana javna i strastvena podrška glumca Lazara Ristovskog Aleksandru Vučiću. Nakon što je bio najprepoznatljivije glumačko ime podrške predsedničkom predsedničkom kandidatu, nastupajući na njegovoj predizbornoj konvenciji, konačno je od države dobio novac (40 miliona dinara) za svoj dugo planirani filmski projekat "Čarape kralja Petra".
Prvobitno je navedeno da je odluka doneta jednoglasno, baš kao i u slučaju Sterijinog pozorja, ali su se onda oglasila dva člana komisije - Đorđe Milosavljević i Dimitrije Vojnov - ogradivši se.
- U samom obrazloženju konkursne komisije govori se o "rešivim manama scenarija", dakle, čak i oni koji su ga podržali prepoznaju da ima probleme - rekao je Vojnov, koji je u komisiji Filmskog centra Srbije bio i pre dve godine, kada Ristovski sa "Čarapama" nije prošao.
Od Rubiroze do aviona
Čak i to što je jedan od aviona u floti nacionalne aviokompanije Er Srbija nazvan po Mikiju Manojloviću iskorišćeno je kao dokaz da se u odnosima politike i kulture ništa ne dešava za džabe. S tom razlikom što je novac kod političara na vlasti, pa se presamućenje dešava samo na jednoj strani - kod osiromašenih kulturnjaka. Bez obzira na to što biračko telo naprednjaka neće pohrliti u pozorišta da bi se uverilo da Manojlović zaista jeste nacionalna glumačka veličina, a ne tek šarmantni Miki Rubiroza iz legendarne serije "Grlom u jagode", glumac njegovog gabarita bio je potreban Vučiću, lideru sa budžetskim suficitom, ali velikim deficitom u eliti koja ga podržava.
Zlobnici bi rekli da popularni Laza tada još nije bio raskrstio na koju će političku stranu. Nakon što je svojevremeno podržavao Miroljuba Labusa, pa Borisa Tadića, Ristovski se iznenada osvestio i u Vučiću pronašao pravog lidera koji "ima snagu i spremnost da se žrtvuje za bolju Srbiju".
- U takozvane demokrate davno sam se razočarao. Oni su imali istorijsku šansu, koju su prokockali. Onako usput su se nakrali i pola države privatizovali u svoju korist, a svoje verne glasače zaboravili. Sada za te opcije mogu da glasaju samo naivni. Ja to nisam - pravdao se Ristovski.
Dok Ristovski dobija državne pare za svoje projekte, Kokan Mladenović kaže da njegove predstave ne dobijaju poziv prestoničkih pozorišta. Umesto tih poziva, on je dobio krivičnu prijavu zbog izazivanja nacionalne i svake druge mržnje jer je u jednom nastupu aktuelni režim ovako procenio: "Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, devedesete su došle na naplatu."
Kad Miki iznervira Kokana
Problem Mikija Manojlovića sa intelektualnim krugom dvojke, kome je po svojim ideološkim uverenjima pripadao, nastao je pre dve godine kad je glumac pohvalio Vučića i projekat Beograd na vodi, pa mu ni njegova Radionica integracije, zamišljena da kulturno spaja kulturni prostor nekadašnje Jugoslavije, nije pomogla da nadomesti gnev koji je izazvao. Čak ni dvojezična predstava "Romeo i Julija", koju je režirao sa srpskim i albanskim glumcima, nije ga abolirala kod onih koji mu Vučića nisu mogli oprostiti, iako bi mnogi od njih blanko potpisali nezavisno Kosovo. Uveren je da je izjavom da "Romea i Julije" ne bi bilo da nije bilo pomoći tadašnjeg premijera navukao omrazu "kruga dvojke".
Kada se Miki kao predsednik žirija ovogodišnjeg Sterijinog pozorja prošlog vikenda oglasio nesvakidašnjom odlukom da se ne dodele nagrade, nije bilo teško Kokanu Mladenoviću da poentira da iza svega stoji politika. Mladenović, koji je srpska verzija Olivera Frljića s tim što, za razliku od hrvatskog kolege, prevashodno secira srpski nacionalizam, kaže da se nadao da će egzekucija biti izvršena samo njegovom eliminacijom iz kruga nagrađenih, a ne i da će biti eliminisan "čitav jedan esnaf i sva pozorišta koja su učestvovala ove godine na Pozorju".
- Naša kultura urušava se potpunim neznanjem onih koji vode državu o značaju kulture i obrazovanja za sudbinu jednog naroda, ali s druge strane i poslušničkim odnosom zaposlenih u kulturi koji, za šaku dinara i nešto kvadrata izvođačkog prostora, postaju glasnogovornici politike koja tu istu kulturu uništava sramotnim udelom u budžetu, svekolikom estradizacijom društva i postavljanjem politički podobnih primitivaca na rukovodeća mesta institucija kulture. Gospodin Manojlović postao je glasnogovornik onih koji s kulturom, u bilo kom smislu, nemaju nikakvih dodirnih tačaka - rekao je Mladenović za "Danas".
