Tragom skandala na Sterijinom pozorju (3): Umetnike ne treba kažnjavati
Direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić, u razgovoru za "Vesti" objašnjava kako je došlo do toga da on obavlja i funkciju selektora i zašto ne odobrava odluku žirija da ne dodeli nagrade nijednoj predstavi ni izvođačima.
Da li ste odluku žirija doživeli i kao šamar vašem izboru predstava u takmičarskoj selekciji?
- Igrom slučaja sam bio selektor jer smo prošle godine imali tešku finansijsku situaciju i nismo bili u mogućnosti da angažujemo selektora po ugovoru, pa sam prihvatio da volonterski obavim taj posao. Izabrao sam predstave za koje smatram da u umetničkom i estetskom smislu predstavljaju relevantne pojave u prošlogodišnjoj produkciji i da su vredne za naše pozorište uopšte. Žiri se izjasnio da sam uradio čestit posao, ali da je njihovo mišljenje da je situacija u našem pozorištu do te mere loša, da se se sve pretvorilo u neku prosečnost i da oni na ovaj način hoće da upute apel. Ne bih da komentarišem odluku žirija, oni moraju da stanu iza nje svojim imenom i umetničkim integritetom.
Među ponuđenim predstavama bilo je i nagrađenih na nekim drugim festivalima?
- Među devet predstava koje su bile u takmičarskoj selekciji, šest su učestvovale na više od 20 festivala u regionu i osvojile su nekoliko desetina nagrada. Među umetnicima koji su konkurisali za ovogodišnje nagrade, od pisaca, reditelja, glumaca, scenografa, kostimografa, ja sam uspeo da nabrojim više od 40 Sterijinih nagrada! To su sve renomirani umetnici, kao što su Duško Kovačević, Vuk Torbica, Snežana Trišić, Ana Đorđević, da ne pominjem glumačka imena.
Deo publike je s transparentima bio spreman da protestuje prilikom objave odluke što je dodatno potvrdilo kuloarske priče da iza svega stoji pritisak da se predstavi Kokana Mladenovića nikako ne sme dodeliti glavna nagrada.
- Mislim da su to čaršijske priče jer ovaj žiri su činila eminentna imena i ne mogu da pojmim situaciju da neko njih nazove telefonom i kaže: "Nemojte dati nagradu ovom ili onom autoru." To mi je neverovatno. Njihova ideja je da će oni na ovaj način upozoriti na lošu situaciju u našim pozorištima i na to kako se dovoljno ne ulaže u kulturu. To ne mogu da komentarišem, ali je moj principijelan stav da ljudi koji uprkos lošim uslovima prave predstave koje su umetnički i estetski vredne ne treba da budu kažnjeni tako što im nećete dodeliti nagrade na našem najreferentnijem pozorišnom festivalu.
Zar objašnjenje odluke nije licemerno budući da su svi članovi žirija raniji dobitnici Sterijinih nagrada?
- Malo je bilo neprijatno kada je Miki Manojlović ocenio da su upitne Sterijine nagrade unazad 15 godina, da su dobijane za trud, a ne za kvalitet jer dok je on to govorio, troje članova žirija koji su stajali iza njega bili su dobitnici Sterijine nagrade baš u tom periodu. Veoma je sporan taj pristup da se porede neka druga vremena sa sadašnjim. Dobru analogiju u tom smislu dalo je Udruženje dramskih pisaca kada su konstatovali da je svetski rekord na 100 metara 9,58 sekundi, ali da se na svakom svetskom prvenstvu i olimpijskim igrama dodeljuju zlatne medalje, bez obzira što svetski rekord nije oboren. Lično znam samo za jednu predstavu na Sterijinom pozorju u poslednjih 10 godina koja je bila remek-delo. To je "Nahod Simeon" Srpskog narodnog pozorišta. To ne znači da ako neko nije dosegao taj umetnički nivo u narednim godinama ne zaslužuje Sterijinu nagradu, ako je u tom momentu imao najbolju predstavu. Znate, remek-dela u umetnosti su veoma retka.
Pare vraćaju Ministarstvu
Šta će biti sa novčanim iznosom nagrada?
- Biće vraćene Ministarstvu kulture jer ne postoje nagrađeni, a ona su striktno namenski određena. Ukupno postoje 11 nagrada, od najbolje predstave u celini do pojedinačnih nagrada za originalan dramski tekst, za režiju, za najbolje glumce, za scenografiju, kostim, muziku, scenski pokret, specijalna nagrada. Novčani iznos pojedinačnih nagrada je 120.000 dinara, dok ona za najbolju predstavu iznosi 300.000 dinara.
