Urušavanje institucija kulture (4): Padamo, a tvrde da letimo
Poznati pozorišni režiser Kokan Mladenović nema dlake na jeziku kada govori o sadašnjem stanju u kulturi i odnosu vlasti prema njoj. Ide tako daleko da tvrdi da je u Srbiji na delu "dobro smišljeni kulturni genocid" u trajanju.
- Sunovrat kriterijuma i raspad sistema kulturnih vrednosti, kojima je nakaradna vlast Slobodana Miloševića pretpostavila turbo folk, žutu štampu i svekoliko sistematsko zaglupljivanje naroda od kojeg je trebalo napraviti poslušno, ili bar nemisleće stado, nastavili su se i u "postoktobarskom" vremenu. Jedna deklarativno demokratska vlast zadržala je sve sisteme manipulacije iz prethodnog doba, uspevši ne samo da ne donese temeljne zakone kojima bi kulturu i obrazovanje postavili kao apsolutni prioritet svog delovanja, već i da Srbiju pretvori u beskrajnu pozornicu rijaliti programa.
Urušavanje institucija kulture:
Tako dolazimo do Srbije danas, države suspendovane demokratije, države bez umetnosti, države političkog i estradnog polusveta koji su ujedinjeni u svom primitivizmu, uspeli da čitavo stanovništvo pretvore u taoce svog neukusa, svog neobrazovanja, nemorala i nezdravih ambicija.
Ko danas čini srpsku elitu?
- Ono najgore, najprimitivnije i najagresivnije što Srbija pamti iz devedesetih, uspelo je da postane njena politička i društvena elita. Zemlja koja je ukinula sram i moral, dozvolila je sebi da jedan Šešeljev jurišni omladinac, ministar informisanja u vlasti Slobodana Miloševića, u vreme zatvaranja medija, progona i ubistava novinara, postane neprekosnoveni vladar naših života. Jedan četnički vojvoda sumnjivog znanja i još sumnjivijeg obrazovanja, učesnik paravojski i ratova, saučesnik u najgorem primitivizmu koji se rugao kako instituciji parlamenta, tako i zdravom razumu svakoga od nas, postao je predsednik Srbije. Ova zemlja je u slobodnom padu kojeg propagande radi, predstavlja kao let. Dodajte tome posramljene institucije obrazovanja, kukavičke i demotivisane institucije kulture, pravosuđe i dalje zavisno od političkog miga, medije koji su primitivizam i agresiju pretvorili u suštinu informisanja, dobićete tužnu sliku jedne zemlje koja je nekada imala zašto i čime da se ponosi.
Partijsko-pobratimske veze
Da li je samo negativna selekcija kadrova u kulturi krivac što ne postoje dostojni naslednici prethodnika? U pozorištu kojim se vi bavite, recimo, na vidiku nema novog Jovana Ćirilova?
- Novih velikih umova nema jer nema ko da ih proizvede. Nema ih jer nama, neumnima, nisu ni potrebni. Primitivci na vlasti kulturu doživljavaju kao strano telo. Ne znaju čemu služi, ali se svakako bolje osećaju kada, po partijsko-pobratimskim vezama, na čeona mesta naših institucija kulture posade nekog podjednako primitivnog, neko ko ih, nesposobnosti ili kukavičluka radi, neće podsećati da je kultura ne samo vrhovni izraz individualnih vrednosti i kolektivnog duha jednog naroda, već i moćno oružje u rukama onih koji znaju da kulturne vrednosti promovišu i štite.
Ako kultura nije bitna vlastodršcima, zašto se premijer javno žali što ne uživa podršku intelektualne i kulturne elite?
- Neko ko ima tako sramotnu biografiju kao što je Aleksandar Vučić morao bi da zna da je ona kontraindikovana svemu što je kulturno ili intelektualno. U slučaju njega i njegove vlasti radi se o opsesivnoj potrebi da se sve u Srbiji stavi pod strogu kontrolu vlasti, ne bi li se ukinula svaka mogućnost kritičkog mišljenja, ili svaka mogućnost hrabre građanske kulture i istog takvog društva. Uostalom, budžet za kulturu Republike Srbije najbolje pokazuje sa koliko se prezrenja, ili zluradog zanemarivanja, vlast odnosi prema fenomenu kulture.
Radije Mone nego Tramp
Kokan Mladenović nam nije odgovorio na pitanje kojeg domaćeg političara je viđao u pozorištu i ko ga je u tom smislu prijatno iznenadio. Poznato je da je malo onih koji za svoju dušu obilaze Talijin hram, zato je predstavljalo iznenađenje kada se lider Pokreta Dveri Boško Obradović pojavio na dodeli ovogodišnje NIN-ove nagrade. Sedeo je u sredini sale i pokazao da nije slučajno završio književnost.
U svetu se političari rado pojavljuju na kulturnim dešavanjima. U vreme dok je pola sveta gledalo direktan prenos inauguracije novog američkog predsednika, Angela Merkel je iskoristila da obiđe izložbu. Nemačka kancelarka je dala prednost slikama Kloda Monea izloženih u Potsdamu, nad teatralnim nastupom Donalda Trampa.
