Neispunjena politička obećanja (4): Čobani slepog stada
Praznim obećanjima političari konstantno lažu i mažu građane, čime ih, kako ukazuje deo uglednih ličnosti, svesno ponižavaju. Da su građani postali neka vrsta "stada" nedavno je primetio poznati srpski glumac Nikola Kojo, autor istoimenog filma.
- Stado se plaši svoje senke. Plaši se života. Plaši se sreće i pokazivanja emocija. Ponaša se kao da će živeti večno i svu sreću koja mu sada nedostaje, jednom nadoknaditi. Nesvesno brzine okretanja planete i činjenice da je život tren, uvek veruje u sveto "dvojstvo": za dva dana, za dva meseca, za dve godine.. i tako to ide, a stado nikako da shvati da nema dva života - poručio je Kojo.
Za dve i po godine nakupilo se deceniju i po neuspešnih najava i lažnih obećanja o evropskim integracijama Srbije. Po dolasku na vlast posle 2.000 godine, pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić govorio je da bi već 2007. Srbija mogla da bude članica porodice starog kontinenta.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić 2006. tipovao je da će se to desiti 2012, pa 2010. bio uveren da je termin 2016. Sada iz opozicije tvrdi da se to neće desiti do 2025. Premijer Aleksandar Vučić takođe je najavljivao različite termine, pa je 2014. kazao da će obaveze prema EU ispuniti do 2019, a 2015. prognozirao 2020. Sada se nada punopravnom članstvu 2022.
Neispunjena politička obećanja
Borba protiv korupcije je za sve vlasti bila prioritet, ali se do danas sve svodilo na izreku "tresla se gora rodio se miš". Premijer Vojislav Koštunica je krenuo 2006. u hapšenje biznismena Bogoljuba Karića koji je pobegao iz zemlje, Tadić uhapsio samo tadašnjeg partijskog druga Gorana Kneževića koji je danas ministar SNS, a Vučić hapsio Miroslava Miškovića i Dragoslava Kosmajca kao velike kriminalce, ali su danas obojica na slobodi.
Hapšenjima za korupciju i kriminal prema rečima Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbija ne treba da se bave političari, već policija i tužilaštvo, a vlast samo da obezbedi da te nadležne institucije rade.
- U Srbiji i pored obećanja nikada nisu stvoreni uslovi da rade bez dozvole vladajuće garniture. Tu je očit primer Savamala gde je važno ko je naredio rušenje, ali mnogo važnije je ko je naredio da policija ne reaguje po prijavama građana. Taj način zabrane policiji da reaguje ukazuje kako će se delovati i u drugim slučajevima - kaže Minić za "Vesti".
Baškarenje na lovorikama
Praksa svedoči da nema želje za kvalitetnom borbom protiv korupcije, već se sve svodi na manipulacije građana. Zašto onda građani veruju političarima?
- To vam je kao kad urednik kaže novinaru da pri pisanju zaboravi na činjenice i pusti mašti na volju. Mediji građane ubeđuju da su stvari onakve kakve nisu - tumači Minić.
On smatra da treba uložiti energiju da se vidi šta je iza tih političkih izjava da je sve u zemlji u najboljem redu.
- Kad neko izgovori da nije sve najbolje odmah dobije etiketu stranog plaćenika - ukazuje Minić kako prava istina ne može da se čuje šire u javnosti.
Predstavnici vlasti, ali i opozicije narod pozivaju na političku vernost od izbora do izbora, mameći ih lažnim obećanjima, a čim se glasovi prebroje politički krem nastavlja da živi odlično, opstajući na lovorikama lažnih obećanja. Sve siromašnijim građanima.
Strah od vlasti
Zlatko Minić podseća i na nerešena "24 slučaja" Saveta za borbu protiv korupcije.
- Kada je vlast naprednjaka obećala da će ih rešiti, tužilaštvo se oglasilo da ih je istraživalo, što znači da su radili, ali nisu smeli da obnaroduju. Ništa, međutim, još nije rešeno, jer pravosudno nisu dovedeni do kraja - kaže Minić uz napomenu da vlast u Srbiji voli da se kiti onim što je u domenu rada nadležnih organa.
