Neispunjena politička obećanja (3): Čekajući bolji život
Bolji život jedna je od floskula koja prednjači u predizbornim kampanjama, a neretko se provuče i u svakodnevnim aktivnostima političara na vlasti. Međutim, i pored brojnih zaklinjanja pred narodom, nove investicije, veće zapošljavanje i svi datumi boljitka svode se na licitacije, a viši standard i kupovna moć su ogromnoj većini građana Srbije su na dugačkom štapu.
Uoči Nove 2014, ali i martovskih izbora, lider Srpske napredne stranke i tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je da će građani do kraja te godine živeti bolje.
- Imam samo jedno obećanje, da ćete već krajem 2014. videti i osetiti da možemo da živimo bolje, da smo napravili ozbiljne reforme, izdali lopove, kriminalce i tajkune i da smo branili i da ćemo braniti Srbiju uvek i na svakom mestu - rekao je doslovce Vučić.
Umesto boljitka, s jeseni te godine, stegnut je kaiš građanstva smanjenjem plata i penzija. Međutim, optimizam premijera pred brojnim TV kamerama nije venuo, već se nastavio u nizu i po godinama. Uveravao je narod da bi se već 2015. "moglo živeti bolje". U nekoliko meseci se predomislio, pa je već krajem te 2014. pomerio rok i najavio da će svi imati veće plate i da će živeti bolje do kraja 2016. godine.
Puste investicije
Aleksandar Vučić je tvrdio i da će njegov SNS u narednih deset godina dovesti investitore koji će uložiti sto milijardi evra. Međutim, 2012. su u Srbiju stigla 352 miliona evra stranih investicija, ili nikad manje od 2001. Naredne 2013, 584 miliona, a 2014. i 2015. oko milijardu evra, pa i da se sve sabere, suma nije ni blizu obećanih deset milijardi godišnje. Uvek se obećava i rast zapošljavanja, mada vlast najavljuje da će i u 2017. kao trećoj zaredom, stopirati zaposlenje u javnom sektoru.
Sa istom pričom nastavio je i u 2016. U januaru, a uoči aprilskih izbora, izjavio je da očekuje da prosečna plata dostigne 500 evra već 2017. Posle izbora rok je pomerio na 2018, a proteklog juna ga vezao za naredni četvorogodišnji mandat. Obećao je da se taj dugo čekani boljitak očekuje 2020. godine. U obećanjima su plivali i političari na vlasti pre Vučića. Sada bivši srpski predsednik Boris Tadić je tokom vladavine od 2004. do 2012. takođe iz godine u godinu pomerao rokove do prosperiteta nacije.
- Krajem 2010. očekujem prva značajna poboljšanja životnog standarda građana u Srbiji - izjavio je Tadić sredinom te godine.
Partijski ljudi nikad na ledu
Poput prethodnika, srpskog predsednika Borisa Tadića i Demokratske stranke, lider naprednjaka i premijer Aleksandar Vučić obećava ozdravljenje od najveće boljke partijskog zapošljavanja, ali se u javnim preduzećima šuška da im stalno u firmu stižu novi partijski ljudi.
- Smenićemo nestručne rukovodioce i ukinuti duple funkcije - staro je i novo obećanje koje je Vučić izrekao za nastupajuću 2017. godinu.
Preselio se u narednu 2011, za koju je prognozirao i veći napredak.
- Prvi pozitivni znaci poboljšanja će se osetiti ove, a u 2011. očekujem veći rast proizvodnje i ekonomije. Rast od pet odsto može se očekivati 2012. i 2013. godine - kazao je Tadić i ko zna još koliko bi kao žvaku razvlačio termine da na Đurđevdan 2012. nije pao sa vlasti.
Sankcije, pa bombe
Opšti napredak zemlje je nudio i nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, pa i neverovatne ideje poput one 1991, kada je izjavio da je uveren da bi grčko-jugoslovenska konfederacija bila faktor stabilnosti u regionu, kao i da je u interesu grčkog i srpskog naroda.
Umesto toga velika Jugoslavija se raspala, Srbija ušla u malu Jugu kojoj je Zapad uveo sankcije. Milošević je tvrdio da će ubrzo biti ukinute, kao i da će biti bolje, ali se umesto toga uronilo u stravičnu inflaciju. Obećavao je Milošević i da će štititi Srbe "preko Drine", a onda je 1994. prekinuo ekonomske i političke odnose sa Republikom Srpskom. Umesto skidanja sankcija i boljeg života koji se čekao sedam godina, 1999. godine su bombe zasule SR Jugoslaviju.
