Obaveštajne igre bez granica (3): Političari agentima ne veruju
Često se kaže da je špijunaža jedno od najstarijih zanimanja na svetu. Želja za informacijama od pamtiveka bila je opsesija svakog vladara, jer je to omogućavalo prednost nad potencijalnim protivnikom.
Brojne vojskovođe, političari, vladari, često su se u donošenju odluka oslanjali na podatke dobijene od osoba nepoznatih široj javnosti, koje su ih strpljivo prikupljale neprijateljskim redovima.
Uprkos fami koje obaveštajci iliti špijuni imaju u javnosti, njihov posao je vrlo retko cenjen, odnosno njihove informacije nisu imale uticaja na političke odluke na najvišem nivou. Razlog je vrlo jednostavan - niko previše ne veruje špijunima.
Naime, obaveštajni podaci su vrlo često netačni ili kontradiktorni. U moru informacija teško je "od drveća videti šumu". Zbog toga, a i činjenice da obaveštajci najčešće rade u neprijateljskim redovima, donosiocima odluka je teško da im poklone potpuno poverenje, jer ne znaju da li je u pitanju dvostruki špijun ili su mu podaci podmetnuti.
Posao obaveštajaca je vrlo težak i predstavlja traganje za iglom u plastu sena. Zato je i dobar deo njihovih informacija ili nedorečen ili netačan, pa je naredbodavcima teško da razluče čemu da veruju. Još im je teže da politiku neke zemlje i rizike kao što je uvođenje zemlje u rat, koncipiraju na osnovu obaveštajnog rada. Da političari baš ne veruju špijunima, pokazuje i slučaj Riharda Zorgea, vrhunskog sovjetskog obaveštajca u Tokiju. On je Staljinu dostavio informaciju o operaciji Barbarosa i napadu Hitlerovih snaga na SSSR 22. juna 1941.
Teorija zavere o 11. septembru
Da u moru obaveštajnih podataka treba znati šta vrednovati i čemu verovati možda je najbolji primer napad na Kule bliznakinje i Pentagon, 11. septembra 2001. godine. Iako se u javnosti godinama pojavljuju informacije o tome da su vlasti SAD znale za napad i tim tvrdnjama je data velika popularnost, istina je malo drugačija. Izvor teorija zavera je tvrdnja da je predsednik SAD Džordž Buš bio obavešten o predstojećem napadu operativaca Al Kaide na mete u Vašingtonu i Njujorku preko Predsedničkog dnevnog izveštaja, koji svakodnevno priprema CIA o pitanjima nacionalne bezbednosti. Navodilo se da je informacija o napadu bila u izveštaju od 6. avgusta 2011, 36 dana pre napada na Kule bliznakinje.
Taj izveštaj je kasnije objavljen i videlo se da je vrlo štur i s opštim naznakama, prevashodno s istorijskim osvrtom na planove i akcije Al Kaide. U njemu se uopšteno navodilo kako Al Kaida i Osama bin Laden godinama pripremaju neki napad na SAD, da hoće da koriste američke muslimane ili osobe koje bi zavrbovali u SAD, te da planiraju akcije u Los Anđelesu. Ali, nigde se ne navode datum i mesto planiranih napada. Tako se i dogodilo da Amerika u potpunom neznanju i nespremna dočeka 11. septembar 2001.
Međutim, Staljin je odbacio taj izveštaj. Iako je učinio grešku, nije mogao da budućnost najveće zemlje sveta stavi na kocku zbog čoveka za koga je mogao i da posumnja da je postao dvostruki agent. Njemu je bilo važno da odloži napad nacista na SSSR i učinio je sve da ne da Hitleru izgovor za napad. Zbog toga je zanemario Zorgeova upozorenja.
Slična situacija se dogodila nekoliko meseci kasnije, kada je jedan od najpoznatijih špijuna u istoriji, inače Srbin, tokom Drugog svetskog rata radeći za britansku tajnu službu, došao do informacije o napadu Japana na SAD. U pitanju je Duško Popov, Beograđanin, koji je inspirisao Jana Fleminga da kreira lik Džejmsa Bonda. On je, navodno, preko svojih kanala u nemačkoj ambasadi, pošto je bio dupli špijun, odnosno britanski operativac u nacističkim redovima, došao do informacije o napadu na SAD.
Otputovao je na nalog britanske tajne službe u Vašington i nedeljama čekao sastanak sa šefom FBI, čuvenim J. Edgarom Huverom. Kada ga je šef FBI konačno primio i saslušao, odbacio je njegove informacije kao nameru Britanaca, za koje je Popov radio, da isprovocira američki ulazak u Drugi svetski rat, jer je u tom trenutku Velika Britanija bila sama nausprot nacističkoj Nemačkoj i tražila je saveznike gde god je mogla. Nažalost, potpuna nezainteresovanost Huvera za informacije Popova nekoliko meseci kasnije pokazala se kao tragična za SAD.
Slovenac, srpski obaveštajac
Zanimljiva je i priča o srpskom obaveštajcu, inače Slovencu rodom. U pitanju je pukovnik Vladimir Vauhnik, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. On je tokom 1940. i 1941. godine dobijao tajne informacije od nemačke vojne tajne službe Abver. Podatke je slao u Beograd, a tamošnji šef obaveštajnog odeljenje Vojske Kraljevine Jugoslavije je ta saznanja delio sa Velikom Britanijom.
Vauhnik je saznao datum kada će nacistička Nemačka napasti Jugoslaviju, veruje se i datum Hitlerovog napada na SSSR. Međutim, Nemci su takođe od svojih špijuna dobijali izveštaje o ovom obaveštajcu, jer im je postalo sumnjivo da od svih informacija koje je Vauhnik poslao čak 25 procenata, svaka četvrta, tačna ili delimično tačna, što je u obaveštajnom radu vrlo visok procenat.
