Špijunaža kao globalna društvena igra (1): Uhode nas i kontejneri
Nakon što je planetu protresla afera oko američkog špijuniranja celog sveta, a koju je razotkrio bivši službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA) Edvard Snouden, američki predsednik Barak Obama najpre je najavio oštriju kontrolu tajnih službi, da bi zatim izjavio da će američke obaveštajne agencije, ipak, nastaviti da prikupljaju informacije o namerama vlada drugih država i da se neće izvinjavati zato što su u tom poslu efikasniji od drugih.
Od špijunaže će biti pošteđeni samo lideri partnerskih zemalja, i to samo ako ne postoji opravdani razlog za sumnju. Možda je baš zato na pitanje čega to Vašington danas ima više nego ijedan drugi grad na planeti odgovor - špijuna.
Ukupno 16 ovdašnjih špijunskih agencija zapošljava oko 200.000 ljudi i godišnje troši čak 75 milijardi dolara. Brojno ljudstvo objašnjavaju tako što su tokom Hladnog rata oko 80 odsto vremena trošili da dođu do 20 odsto tajni, a danas je 80 odsto onoga što žele da saznaju na raspolaganju u novinama, na internetu, u bazama podataka.
Međutim, ljudski faktor je i dalje ključan - ako su planovi možda na papiru, namere su u glavama, a do toga mogu da dođu samo špijuni.
Vlade mnogih evropskih zemalja, prvenstveno Nemačke i Španije, na čelu sa Angelom Merkel, najoštrije su osuđivale to što je američka NSA špijunirala njihove građane i lidere, iako i same imaju razrađenu i širom sveta rasprostranjenu špijunsku mrežu. Tako je britanski list "Gardijan" prošle godine objavio da Nemačka, Francuska, Španija i Švedska u saradnji sa Britanijom zajedno špijuniraju evropski internet saobraćaj i telefonske razgovore direktno prisluškujući komunikacije preko optičkih kablova.
Obaveštajne službe mnogih zemalja sarađuju, ali je teško poverovati da bi mogao da se postigne nekakav džentlmenski dogovor između Amerikanaca i Rusa, te da
Zemlje koje najviše špijuniraju:- Italija najviše špijunira građane |
njihovi špijuni ne rade više jedni protiv drugih. Iznenađenja su, ipak, moguća, pa je na Samitu G8 Obama obećao Putinu da će njegove tajne službe sarađivati sa Rusima za vreme Zimske olimpijade u Sočiju.
U eri u kojoj je špijuniranje dostiglo maksimum, pa američki špijuni prisluškuju razgovore 35 svetskih lidera, pošto su im Bela kuća, Pentagon i Stejt department obezbedili njihove brojeve telefona, izgleda da je jedini čovek koji je toga pošteđen indijski premijer Manmohan Sing. Kako je saopštila vlada u Nju Delhiju, kod njih nema bojazni od prisluškivanja jer premijer nema ni mobilni telefon ni lični imejl nalog. Onda je procurela vest da su možda nadzirani kompjuteri i telefoni u ambasadi Indije u SAD, kao i indijskoj misiji pri Ujedinjenim nacijama.
Špijunaža postoji otkad je sveta. Još je vizantijski car Justinijan u šestom veku preko sirijskih monaha koje je poslao u Kinu, došao do čaura svilene bube koje su prošvercovane u šupljinama bambusovih štapova, korišćenih za poštapanje.
Tada su Kinezi pod pretnjom smrtne kazne čuvali tajnu svile, a Justinijan je domišljato stvorio prve svetske špijune. Ipak, začetnicima moderne špijunaže smatra se bankarska porodica Rotšild, koja je oformila prvu obaveštajnu mrežu. Tako su Rotšildi, još pre 200 godina, imali svoje trgovačke agente u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Njihova njuškala u liku sitnih trgovaca i poštara bili su na ulicama, na pijacama i berzi. Nosili su keš novac, obveznice, pisma i vesti ko dolazi na presto, gde počinje rat, a od tih informacija zavisila je cena mnogih akcija.
Da ni Srbi nisu naivni kad je špijunaža u pitanju govori to što se i Vladimir Putin zaprepastio kada je saznao da je rusku obaveštajnu službu u 17. veku osnovao Srbin - Sava Vladislavić. Podaci iz Ruske akademije nauka pokazuju da je Vladislavljević bio najveći obaveštajac cara Petra Velikog. U centar pažnje ruske nauke i diplomatije došao je 2008. godine, tokom izrade novog sporazuma o razgraničenju Kine i Rusije.
Tada je jedan akademik rekao Putinu da je taj sporazum dobar, ali da je u stvari inovirana verzija ugovora koji je s Kinezima sklopio tri veka ranije Sava Vladislavić, utemeljivač ruske spoljne obaveštajne službe. To je veoma zainteresovalo Putina, koji je i sam nekada bio obaveštajac, pa je zatražio Savinu biografiju. Ispostavilo se da je njegov izveštaj o Kini prvi posle onog koji je napisao Marko Polo, a da nikada nije napravljen bolji. Ubrzo je ruski Centar nacionalne slave izdao knjigu o podvizima grofa Save, a podignut mu je i spomenik.
Nauka i tehnologija iz dana u dan sve više napreduju, tako da su špijunske naprave danas svakome na dohvat ruke. Nedavno je javnosti predstavljen minijaturni bespilotni trikopter (helikopter sa tri elise), koji staje u žensku tašnu ili manji ranac, ima kameru visoke definicije koja šalje slike u realnom vremenu, kontroliše se uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu ili tabletu, a košta samo 450 dolara. Može se isprogramirati tako da nekoga prati. Čak i pametni televizori su pravi špijuni, osnovna funkcija je da beleže šta tačno gledate od kanala, međutim, internetom su povezani sa centralama i mogu da pošalju audio ili video snimak na neku od adresa.
Do tog otkrića je došao kompjuterski konsultant Džejson Hantli, koji je otkrio da ga je njegov pametni televizor špijunirao i slao podatke proizvođaču u Koreju. Hantli je otkrio da svaki put kada pritisne bilo koje dugme na daljinskom, televizor šalje signal, između ostalog i snimke porodičnih proslava, koje je gledao na televizoru.
Jednoj marketinškoj kompaniji u Londonu naloženo je pre nekoliko meseci da prestane da koristi mrežu visokotehnoloških kanti za smeće za praćenje pametnih mobilnih u Londonu. Kante za smeće opremljene su uređajem koji registruje i meri signal bežičnog interneta s mobilnih telefona kako bi pratio korisnike koji prolaze u blizini. Iz kompanije su ranije javili da te podatke ne prodaju nikome.
