Obaveštajne igre bez granica (4): Nacista "izazvao" Hladni rat
Jedna od najneverovatnijih špijunskih priča je obaveštajna igra u kojoj je glavni lik general Rajnhard Gelen, general nacističke armije, glavni Hitlerov obaveštajac na Istočnom frontu i osoba koja je imala ogroman uticaj na podizanje tenzija na početku Hladnog rata između SAD i SSSR.
On je, naime, SAD obaveštavao kako Staljin drži milione vojnika u Istočnoj Evropi, što je pojačalo tenzije između dve super-sile, iako te informacije nisu bile tačne. Na taj način je Nemačka postala ključni saveznik SAD, te se ubrzano radilo na obnovi poražene države.
Gelen je veći deo Drugog svetskog rata proveo na Istočnom frontu kao šef obaveštajne službe nemačkog Vermahta. Skupio je najobimniju građu o stanju Crvene armije i situaciji u SSSR. Pri kraju rata, kada se videlo da je Hitler poražen, on je sa bliskim saradnicima prikupljena dokumenata mikrofilmovao i zakopao na osam različitih mesta širom Nemačke.
Kriminal pod lupom
Tajnim službama više nije toliko fokus u špijuniranju vojne sile neprijatelja, jer je u vremenu obilja podataka, satelita i tehnologije to postalo manje-više poznato, već potreba da znaju strateška opredeljenja vlasti određene države, tehnološke i ekonomske informacije, kao i dugoročne planove određenih država.
U vreme kada su informacije doživele svoj bum, čak ni najmoćnija elektronska obaveštajna služba, američka NSA, sa razvijenijim prislušnim sistemom, vrlo teško izlazi na kraj u analizi okeana informacija koje prikuplja svaki dan. Za razliku od ranijih decenija, danas obaveštajne službe, prevashodno službe zemalja EU, zanimaju podaci o organizovanom kriminalu, pranju novca i korupciji.
Obaveštajne igre bez granica:
Na kraju rata se predao američkim snagama i odmah ponudio svoje usluge. Pošto su tenzije između Istoka i Zapada uskoro eksalirale, Amerikanci, koji nisu imali nikakvih informacija o Staljinovim armijama, angažovali su Gelena da im preda dokumenta o SSSR i napravi svoj obaveštajni krug, poznat samo kao Organizacija.
Njegovi špijuni su nastavili da rade za račun Amerikanaca, a u svoju organizaciju sakupio je ne samo obaveštajce vojske već i bivše članove SS-a i Gestapoa. Vrlo brzo se sovjetska tajna služba infiltrirala u njegovu organizaciju, jer je lako ucenila bivše zločince iz SS-a da rade za njih.
Gelen je uspeo da ubedi Zapad da Staljin na svojim granicama još drži milione vojnika i da možda sprema invaziju na Zapadnu Evropu.
U nedostatku svojih obaveštajaca, Amerikanci su ove izveštaje uzeli kao verodostojne, iako su većinom bili delimično ili potpuno izmišljeni, jer je ubrzo po kraju rata Staljin povukao većinu svoje vojske iz Centralne Evrope.
Mit o Mati Hari
O špijunima postoje mnoge legende, ali su većinom netačne, odnosno preterane. Takav je slučaj najčuvenije špijunke svih vremena - Mate Hari. Ova Holanđanka je bila čuvena egzotična plesačica i kurtizana.
Optužena je tokom Prvog svetskog rata da je nemački špijun i streljana. Iako se smatra protitipom žene špijuna, njen obaveštajni angažman ni do danas nije potvrđen, a i informacije do kojih je mogla da dođe kao ljubavnica oficira nisu bile toliko značajne, ocenjuju stručnjaci.
Zbog straha od Staljinovog SSSR, Amerikanci su počeli da jačaju svoje političko i ekonomsko prisustvo u Evropi, napetost je rasla i to je dovelo do Hladnog rata, koji je prevashodno imao političke razloge, ali i obaveštajne dezinformacije Gelenove organizacije imale su udela u tome. Gelen je nastavio da se bavi obaveštajnim radom u Zapadnoj Nemačkoj, a sa formiranjem prave obaveštajne organizacije, čuvenog BND, on je postao njen prvi direktor.
Afera Perišić
Najpoznatiji špijunski slučaj u Srbiji je afera Perišić, čiji je glavni akter Momčilo Perišić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i u vreme hapšenja potpredsednik Vlade Srbije. On je marta 2002. godine uhapšen u motelu na Ibarskoj magistrali dok je davao tajna dokumenta Džonu Nejboru, rezidentu CIA u Srbiji.
Njih su na primopredaji uhapsili operativci Vojne službe bezbednosti. Posle hapšenja on je podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije, a posle tri godine se predao Haškom tribunalu.
