Godišnji odmor nekad i sad (1): Motika umesto plaže
Period u godini kada dani najbrže prolaze... Nuspojava koja se događa samo retkima, najčešće samo jednom godišnje, i to obavezno u vreme kiša i drugih vremenskih ili tehničkih nepogoda.
Ovako na popularnom srpskom sajtu vukajlija.com opisuju godišnji odmor, pojavu koja predstavlja zajednički san svih zaposlenih širom planete. Mnogi ne znaju da godišnji odmor kategorija rođena u 20. veku, zajedno sa industrijalizacijom. Do tog trenutka, samo najimućniji su bili u mogućnosti da putuju, dok je radnička klasa bila niži sloj društva koji nije imao pravo da predahne.
Odmor je bio rezervisan samo za vladajuću klasu. Tokom srednjeg veka, vladari su često odlazili u svoje, takzvane letnje dvorove, koji su se uglavnom nalazili na mestima sa prijatnijom klimom od one u kojoj su živeli. Posluga koja je imala sreće da pođe sa vladarom, mogla je da smatra to putovanje nekom vrstom godišnjeg odmora, iako ne u onom obliku u kojem ga danas shvatamo.
Srpski vladari nekada, za razliku od današnje vladajuće garniture u našoj zemlji, birali su za odmor domaće lokacije. Knez Miloš Obrenović redovno je odlazio u Sokobanju, a njegov konak i dalje se nalazi tamo. Sada je pretvoren u restoran. Knez je takođe odlazio u Smederevo, gde je u okviru vinograda imao sagrađen letnjikovac. U tom letnjikovcu, odmarali su se, ali i krili od radoznalih očiju javnosti, Aleksandar Obrenović i Draga Mašin.
Karađorđevići su voleli banje, pa je tako Koviljača poznata kao kraljevska banja. U njoj je uživao kralj Petar I Karađorđević, koji je tu 1908. godine uz svoju rezidenciju podigao savremeno sumporno kupatilo. Danas je to moderno lečilište. Takođe, Karađorđevići nisu zaobišli ni Crnu Goru kada je baškarenje u pitanju, pa su tamo posedovali velelepni dvorac u Miločeru.
I Josip Broz Tito najviše je voleo da se od napornih predsedničkih dužnosti odmara u Jugoslaviji. Najradije je letovao na Brionima, gde je ugostio i čuvenog Če Gevaru, Fidela Kastra, Džona Kenedija i mnoge druge značajne svetske zvaničnike. Osim toga, posedovao je apartmane širom Jugoslavije. Kranj i Bled bili su česta destinacija Brozovih odmora.
Šta kaže zakon
Prema zakonu o radu Republike Srbije, svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor u toku jedne godine. Minimalno je 20 radnih dana, a taj broj se povećava u skladu sa radnim stažom i stručnom spremom. Poslodavac je dužan da za vreme korišćenja odmora zaposlenom isplaćuje punu zaradu.
U pojedinim firmama zaposleni dobijaju regres, odnosno finansijska sredstva kojim se mogu pokriti uvećani troškovi prilikom godišnjeg odmora. Njegova visina obično je u visini jedne trećine plate. Ipak, regres je pojam koji iščezava i većina zaposlenih u Srbiji ga ne prima.
Ove godine srpski političari odlučili su, ili bar tako kažu, da se solidarišu sa narodom. Kako kažu, poslovne obaveze im ne dozvoljavaju letovanja. Ivica Dačić je izjavio da već godinama nema vremena za odmor, ali je napravio kratak predah kako bi posetio Sabor u Guči. Poslanik Zoran Babić kaže da nema mnogo slobodnog vremena, kao i da će predahnuti u Vrnjačkoj Banji.
Kleopatrin letnjikovac
Egipatska kraljica Kleopatra bila je poznata kao žena koja je iskakala iz standarda tadašnjeg vremena. Iako to nije bila česta praksa, ona je volela da se kupa u moru, verujući da to blagotvorno utiče na njenu kožu. Govorila je da je obaveze oko vođenja države iscrpljuju i da joj je potreban predah kraj mora. Posedovala je i neku vrstu letnjikovca koji se nalazio u blizini današnje Hurgade, gde se nalazi čuveno "more sa sedam boja".
I premijer Aleksandar Vučić je rekao će, ukoliko mu obaveze dozvole, svratiti do kraljice srpskih banja, kako je mnogi nazivaju. Bojan Pajtić, lider DS-a, godišnji odmor proveo je na Hrvatskom primorju. Inače, srpski političari su prethodnih godina posećivali ekskluzivna letovališta u Turskoj, Grčkoj, Egiptu, na Tajlandu...
Sa savremenim načinom života, radnička klasa se izborila da podigne nivo svojih mogućnosti, pa se tako razvila i ideja godišnjeg odmora. Iako se često oseća kao deo robovlasničkog sistema, prosečan Srbin još se ne odriče godišnjeg odmora. Uprkos skromnim mogućnostima, pronalazi načine da glumi da živi kao sav normalan svet. Trudi se da ide na more, sa koferom punim salama i paradajza, i ponekad ode i na neku planinu. Nekako mu uspeva da se domogne i plaže. Ne baš svima, ali makar onim najsnalažljivijima.
Dok se jedni sa osmehom prisećaju radničkih odmarališta, letovanja u Čanju u kamp naselju ili u Bečićima u bungalovima, drugi će reći da nije bilo ništa gore od toga letovati s onima koje svakog dana gledamo i na poslu. Ali, i takvo letovanje im danas izgleda veoma privlačno. Čak su i Pišonja i Žuga, iz istoimene pesme Zabranjenog pušenja želeli samo jedno - da stignu na more.
Turističke agencije se utrkuju sa svojim akcijama u poslednji čas, ne bi li prodale aranžmane. Uprkos cenama koje su ponekad niže od sto evra po aranžmanu sa prevozom, tokom septembra ili maja, mnogima je to nedostižno sa obzirom na činjenicu da mnogi rade za 200 evra mesečno. Stručnjaci bi rekli da je odmor neophodan svakom čoveku. Poslodavci se, u velikom broju slučajeva, ne bi složili. Mnogi Srbi, nažalost, godišnji odmor sve češće koriste kao priliku za dodatnu zaradu. U branje malina sada se upuštaju i inženjeri, nastavnici, ekonomisti. Dodatna zarada je postala jedini način preživljavanja, zbog čega se plaža zamenjuje malinjakom, a ležaljka često motikom.
