Kome i kad treba podizati znamenje (2): Rano je za Miloševića
Predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda Jasmina Mitrović Marić nije želela da se izjašnjava povodom ideje da prestonica dobije spomenik Slobodana Miloševića, ali je saglasna sa tim da spomen-obeležja političarima zahtevaju veću vremensku distancu.
Koji su najvažniji kriterijumi za podizanje spomenika nekoj ličnosti? - Pored opštih, da je doprineo razvoju čovečanstva, da je obeležio srpsku kulturu, istoriju, umetnost, da je značajan za Beograd i da je njegov doprinos nesporan - postoji još jedno merilo. Treba da prođe najmanje tri godine od smrti osobe da bi se uopšte uzelo u razmatranje da joj se podigne spomenik.
Da li je taj rok dovoljan kad se radi o političaru ili je potreban duži vremenski otklon i istorijska potvrda njegovog političkog nasleđa?
- Postoje osobe za koje vam ne treba ni dan da prođe da bi mogle dobiti spomenik u Beogradu. Recimo, Timoti Džon Bajford ili nedavno preminula Donka Špiček. Ali, istina je da bi za ljude koji su iz politike trebalo da postoji ozbiljnija istorijska distanca, gde se sud vremena potvrđuje kao sud istorije.
Da li je Komisija onda požurila s odlukom da se Zoranu Đinđiću podigne spomenik?
- Prošlo je više od deset godine od njegove smrti, tako da nije toliko požurila. Mislim da je na vreme.
Kome i kad treba podizati znamenje:
U tom smislu, da li je sporna inicijativa da se Slobodanu Miloševiću podigne spomenik u Beogradu?
- Ta inicijativa i nije stigla do Komisije, a kada stigne, onda ćemo pričati o njoj.
Kakav je vaš lično stav?
- Komisija postoji kao institucija da se ne bismo povodili za ličnim stavovima, već da bi, kad se odlučuje, to bio zajednički stav različitih profila, i političkih i ljudskih.
Koliko je realna opasnost da spomenici Đinđiću, a sutra možda Miloševiću, prodube podele među Srbima?
- Volela bih da spomenici budu mesta pomirenja, a nikako otvaranje novih rana, novih pukotina u političkim odnosima koji su konačno zacelili i postali takvi da između jedne i druge političke opcije više ne postoji jaz preko kojeg nema mosta.
Postoji li opasnost obezvređivanja spomenika kad se u slavu pojedinca u istom gradu podigne ne jedan već više spomen-obeležja?
- Naravno da se ne obezvređuje ličnost koja ima više spomenika, kao što imaju Tesla ili Pekić. Kontekst u kojem se jedan spomenik nalazi govori jednako mnogo koliko i sam spomenik. Spomenik Tesli koji se nalazi ispred Elektrotehničkog fakulteta na aerodromu i onaj između Narodne biblioteke Srbije i Hrama Sv. Save pružaju drugačije asocijacije na velikog naučnika. U našoj zemlji, nažalost, zanemarena je kultura sećanja, kao i kultura pohvale. Mi smo narod, a to prepoznajem i u vašim pitanjima, koji će stalno da priča šta je to što ne valja, šta je to što je najgore. Neverovatno smo prilježni da kritikujemo, ali ne da pohvalimo i nagradimo.
