Kome i kad treba podizati znamenje (5): Šta poručuje knez Mihailo
Ko bar jednom sa devojkom ili dečkom nije ugovarao randevu "kod Konja"? Ali današnja generacija mladih neretko pada na pitanju koji srpski vođa je zajahao vranca na centralnom prestoničkom trgu. Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću, čoveku koji je preuzeo ključeve Beograda od Turaka i uveo Srbiju u novo doba, zaslužio je centralno spomen-obeležje.
Toga su bili svesni i njegovi savremenici, pa je inicijativa da mu se podigne spomenik usledila ubrzo nakon što je na nesrećnog kneza 1868. godine u Košutnjaku izvršen atentat.
Iako su pored spomenika prošli bezbroj puta, mnogi Beograđani ne znaju da on zapravo simbolizuje oslobođenje Srbije od osmanske vlasti, a visoka podignuta desna ruka kneza pokazuje na Prizren i na još neoslobođene srpske krajeve.
Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine, na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović, a svečanosti je prisustvovao i italijanski vajar Enriko Paci. Beograđani su, po običaju, imali zamerke jer knez nije imao kapu. Čak se po varoši raširila glasina da je zbog tog propusta vajar izvršio samoubistvo.
Ispostaviće se se da je to bila samo još jedan precenjena procena o osetljivosti stranaca na srpska opravdane ili neopravdane kritike. Enriko Paci umro je prirodnom smrću 1899. godine u Firenci.
Pobednik i beogradske dame
Beogradski pobednik, naručen od poznatog hrvatskog vajara Ivana Meštrovića u čast pobede u Balkanskim ratovima, imao je puno muka da ugleda svetlost dana.
Prvo ga je u tome preduhtirio Prvi svetski rat, potom se kontekst promenio jer je nastala velika država, pa je pobednik trebalo da simbolizuje i pobedu oslobođenih južnoslovenskih naroda okupljenih u novoj, zajedničkoj državi.
Na kraju, kada je puritanska čaršija skontala da se radi o skulpturi golog muškarca, velikih dimenzija, pa i muškog ponosa, te da ukoliko bude izložen n sred Terazija može samo da "postidi smerne devojke", morala je da se traži druga lokacija. Završio je na Kalemegdanu "ne zato da se bolje vidi, nego da se vidi što manje", kako je 1928. godine duhovito zabeležila "Politika".
Kome i kad treba podizati znamenje:
Rege zvezde i terorista
Neki spomenici izazivaju simpatiju i predstavljaju dekor kosmopolitskog duha tog "ludog, ludog, sveta", kao što je statua čuvenog filmskog junaka Rokija Balboa u banatskom Žitištu ili rege zvezda Boba Marlija u Banatskom Sokolcu.
Na postojanje nekih dugih, nepoželjnih i provokativnih, vlasti ne mogu da utiču, iako duboko vređaju srpske žrtve. Tako je bilo nedavno kada je u Hrvatskoj svečano otkrivena statua ustaškog teroriste Mira Barešića, ubice jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj.
Srpske vlasti nisu mogle da spreče ni podizanje spomenika albanskom teroristi s Kosova Ademu Jašariju, osnivaču zloglasne OVK. Njemu je i u opštini Dragaš na Kosovu, gde u većini žive Goranci, ovoga leta podignut još jedan spomenik.
