Kome i kad treba podizati znamenje (4): Podvriskivanje u Šumaricama
Ljudi su kvarljiva roba i kad se podigne spomenik zarad pranje sopstvene ili tuđe biografije, rizik postoji da se on devastira ne samo u fizičkom smislu, već u poruci koju simbolizuje. Zato su mudri ljudi uvek insistirali na protoku određenog vremenskog perioda pre nego što se nekoj ličnosti, pre svega iz političkog života, nameni postament. Problem je kad se uništavaju spomenici koji nemaju sporni momenat ni u jednom segmentu, ni kad su podignuti, ni ko ih podiže, ni gde, ni čija imena žele da ovekoveče.
Novinar iz Kragujevca Dragiša Petrović ovih dana ukazuje na skrnavljenje Spomen-parka u Šumaricama, gde se ori svadbarska muzika, na samo dvadesetak metara od prve humke strljanih, i stotinak, od centralne humke ubijenih đaka i profesora. Brvnara koja je bila namenjena za posetioce da se osveže i kupe neki suvenir sada je izdata privatniku, a njemu je, po svemu sudeći, zarada na prvom mestu.
- Ne samo da je objekat arhiktektonski unakazio, izgradivši od cigala, još uvek nemalterisanih, dodatne prostorije, već ga je pretvorio u kafančinu za svadbe, odakle se čuje muzika i podvriskivanje svatova - ukazuje Petrović.
Kome i kad treba podizati znamenje:
U slučaju spomen-obeležja u Šumaricama radi se o srpskoj nebrizi i odsustvu pijeteta prema sunarodnicima davno stradalim od okupatora, ali u slučaju obeležavanja čuvene Senćanske bitke, jedne od ključnih događa u istoriji Evrope, radi se o višku politike.
Bitka iz 1697. godine, kad su na obali Tise sukobila vojska Osmanlijskog carstva i hrišćanska vojska Eugena Savojskog, u istorijskim udžbenicima beleži se kao odsudna bitka za odbranu Evrope od nadolazećih Turaka. Današnja, ekonomski ojačana Turska, s ambicioznim predsednikom Erdoganom koji sve češće nostalgično evocira slavne dane Osmanske imperije, želi da podigne svoj spomenik, iako u Senti već postoji spomen-obeležje u znak sećanja na bitku.
Kako odbiti turskog partnera, zemlje koju je današnja srpska vlast prihvatila kao jednog od ključnih privrednih, ali i političkih partnera u rešavanju osetljivih srpsko-bošnjačkih odnosa? Iako lokalna vlast nije u principu protiv, pronalaze se neki proceduralni razlozi za odlaganje konačnog odobrenja. Ukazuje se i na natpis koji bi Turci da postave na postamentu, gde bi pisalo da se spomenik podiže za "sve istinske borce koji su dali život za jedinu pravu veru".
- Na turskom, za borce se koristi termin "šehid", što je reč za pale verske borce, a znamo iz istorije da su obe vojske bile multinacionalne - primećuje lokalni odbornik Mađarskog pokreta Peter Kokai.
