Pomama zvana Pokemon Go (1): Beg u virtuelno ludilo
Da bi turisti neometano mogli da love Pokemone, u Diseldorfu je blokiran saobraćaj na mostu preko reke Disel. Neobičnom akcijom je grad želeo da izađe u susret gostima i novoj digitalnoj histeriji koja je zavladala i Nemačkom. U Merilendu je jedan mladić vozeći auto udario direktno u policijska kola, što su zabeležile i kamere, jer je bio zanet lovom na "monstrume". U Bosni je izdato zvanično upozorenje da igrači pripaze na minska polja. Igrica nije ostavila ravnodušnim ni Beograđane, Novosađane, Nišlije, Šapčane, Zrenjanince...
Nova igrica napravljena za mobilne telefone postigla je ono što je doskora smatrano nezamislivim. Milioni zaluđenika, umesto da dane provode za ekranom kompjutera, izašli su napolje da love "monstrume" - jer Pokemon Go se odigrava u realnom svetu u koji se ubacuju elementi virtuelnog. Korisnik drži svoj smartfon u vazduhu i gleda u kameru. Umesto da vidi samo okolinu pred sobom, na ekranu može da primeti umiljate životinjice koje treba da uhvati i na taj način sakuplja poene. Što ih više uhvati, više je i poena. U toku igre korisnik trenira ove kreature i u virtuelnoj areni nazvanoj Pokestop pušta ih da se bore protiv onih koje su uhvatili drugi igrači, na taj način što postavi takozvani "odašiljač" kojim poziva suparnike na borbu.
Sredinom devedesetih godina u Japanu je nastala serija crtanih filmova o Pokemonima, koja je za kratko vreme zaludela ceo svet. Nakon toga pojavila se i video-igra, uz koju se odrasle generacije. Dve decenije docnije Pokemoni se vraćaju na velika vrata. Proizvođač je japanski koncern Nintendo i kompanija Nijantik, čiji je vlasnik zapravo jedna od najvećih svetskih firmi Gugl.
Pročitajte još:
* "Pokemon Go" je "maslo" američkih specijalnih službi
Broj korisnika se trenutno meri milionima, a svakog trenutka ih je sve više. Neke prodavnice pokušavaju da novo ludilo iskoriste u promotivne svrhe. Tako je na internetu moguće pronaći oglas jednog berlinskog bebi-butika koji se hvali da je u njemu već uhvaćen jedan Pokemon. I iz glavne zgrade nemačke berze u Frankfurtu javljaju da je viđen jedan, dok direkcija Sajmišta u Štutgartu poziva ljude da ih posete tvrdeći da je prostor pun Pokemona!
Koncept igre je, međutim, brzo izazvao iritacije i postavio mnoga pitanja. Igrači, koji više pažnje poklanjaju svojim telefonima nego svetu koji ih okružuje, već su imali mnoge saobraćajne udese. Policija beleži sve više slučajeva sumnjivih vozača koji za vreme vožnje očigledno igraju Pokemon. U Donjoj Saksoniji su lovci na Pokemon zalutali u zabranjenu zonu za streljački trening vojske, zbog čega su iz Bundesvera poručili da nova aplikacija ugrožava bezbednost. Nemačko Ministarstvo odbrane je upozorilo od još jedne opasnosti, a to je da špijuni mogu da koriste ovu igricu kao paravan da iz neposredne blizine naprave snimke i filmove vojnih objekata.
Posebno poglavlje je to šta se zapravo događa sa ličnim podacima igrača, jer milioni ljudi dobrovoljno šalju svoju poziciju i slike svog okruženja na servere kompanije. Već su se pojavile glasine kako je igru zapravo izmislila CIA kako bi preko vojske "nesvesnih agenata" imala pregled situacije.
Brajan Landjuk, ekspert za kompjutere i menadžer u velikoj svetskoj softverskoj kompaniji Suse, tvrdi u svom blogu da je dovoljno pogledati u istoriju ove igrice. Kreator igre je Džon Henk, koji je prethodno radio u odeljenju za inostrane poslove američke vlade. On je osnovao kompaniju Kihol (Ključaonica), koja je ime dobila po jednom špijunskom satelitu. Jedan od najvećih investitora u ovu firmu bila je kompanija Lj-Tel, za koju se zna da je u vlasništvu CIA. Glavni proizvod Ključaonice bio je Earth i ujedno glavni razlog da ovu firmu 2004. kupi moćni Gugl. Henk je 2010. osnovao, takođe pod pokroviteljstvom kompanije Gugl, firmu pod imenom Nijantik labs, danas jednog od suvlasnika Pokemona Go.
Landjuk upozorava korisnike na prvo pitanje koje se igraču postavi kada instalira igricu - da li želi da oslobodi pristup svom mobilnom telefonu? Podaci koji se u tom slučaju otvaraju su broj telefona, lista sa svim kontaktima, lokacija gde se neko nalazi. Pokemon Go može da čita, menja ili briše sadržaj USB memorije, pregleda i pravi fotografije i video snimke bez znanja korisnika, prima podatke sa interneta... Drugim rečima, kompanija koja je vlasnik servera na kome je igrica može da zna ko ste, gde ste, šta čuvate na svom telefonu, sa kime to delite...
I na kraju, igrica je postavila i neka etička pitanja, recimo, koliko je moralno tražiti leteća čudovišta na prostoru nekadašnjeg logora Aušvic?! Portparol Državnog muzeja bivšeg nacističkog logora izjavio je za "Njujork tajms" da su od proizvođača već zahtevali da ukloni mogućnost igranja na prostoru ovog logora smrti i da su pregovori u toku.
Rijanina poruka
Priču da je lično predsednik Putin zabranio instaliranje i korišćenje ove aplikacije u Rusiji nije moguće proveriti, piše "Vašington tajms", ali se zna da je potpredsednik Gornjeg doma ruske Dume Franc Klincevič izrazio bojazan da je igrica "zapadnjačka psihološka operacija koja može da se koristi u manipulaciji mladim ljudima". Ono što su zabeležile hiljade kamera jeste trenutak na koncertu pop-zvezde Rijane, koja je od posetilaca koncerta u francuskom Lilu zatražila da se koncentrišu na muziku i zaborave telefone: "Ne želim da vidim da se dopisujete sa poznanicima ili lovite nekakve Pokemone", poručila je poznata pevačica.
U Japanu, kolevci digitalnih ludosti, samo nedelju dana posle starta jedna druga igrica Monster strajk svrgla je Pokemon Go sa trona. Na mnoga otvorena pitanja koja je Pokemon Go pokrenuo odgovori verovatno neće ni stići, jer u roku od nekoliko nedelja možda više nikog neće ni interesovati.
