Posledice jačanja islamizacije Turske (1): Novi boj za Aja Sofiju
U prisustvu generalnog sekretara za verska pitanja Turske jutarnja molitva iz Kurana pročitana je u Aja Sofiji u Istanbulu 6. juna, prvog dana muslimanskog praznika ramazana.
Ova informacija ne bi bila neobična samo ukoliko ne znate da nekada najveća crkva romejskih careva i biser vizantijske arhitekture već osam decenija funkcioniše kao muzej. I to nakon što je u 15. veku osmanlijski osvajač Aja Sofiji pridodao minarete i vekovima je koristio kao džamiju.
Pročitajte još:
* Samoubica se razneo kod džamije u Medini
* Video: Hiljade muslimana traži da Aja Sofija opet bude džamija
Vest da će se 30 dana ramazana muslimanska sveta knjiga Kuran čitati ispod svodova Aja Sofije i da će to prenositi Kanal državne televizije verskog sadržaja TRT Didžanet, mediji su okarakterisali kao so na ranu pravoslavnih Grka.
Prva reakcija usledila je iz konzervativne opozicione stranke Nova demokratija: "Odluka turske vlasti da zakaže čitanje Kurana u Aja Sofiji narednih 30 dana, praktično ju je opet pretvorila u džamiju, po prvi put u 80 godina. To je provokativan i nerazumljiv čin i pokazuje nepoštovanje prema pravoslavnim hrišćanima širom sveta i nije u skladu sa evropskim kursom Turske".
Ubrzo zatim oglasilo se grčko Ministarstvo spoljnih poslova koje je čitanje Kurana u Aja Sofiji ocenilo kao "potez na granici fanatizma turskih vlasti":
* Pitanje je da li samo pravoslavni Grci treba da se nerviraju zbog višegodišnjih relativizacije svetovnog karaktera turske države iza koje stoji neprikosnoveni turski lider Redžep Tajip Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja? Pretvaranje Aja Sofije u džamiju bio bi tek vrh ledenog brega u simboličnom "ratovanju" Erdogana sa hrišćanstvom i zapadnom civilizacijom i najave da se velika regionalna sila na Bosforu vraća muslimanskim korenima i verskim zakonima.
* U regiji u kojoj je život već godinama najjeftinija roba, gde od ratova beže milioni izbeglica, malo je odjeka imala vest da je pre dve godine grupa turskih i stranih intelektualaca upitala otvoreni protest vladi u Ankari zbog nacrta zakona kojim se predviđa pretvaranje Aja Sofije u džamiju. Njima se posle priključilo i 1.200 stručnjaka za Vizantiju iz celog sveta, ali su kasniji pritisci, pretnje i anonimna pisma, turske intelektualce, potpisnike peticije, naterali da se povuku iz javnog života ili da se samo u krugu svojih istomišljenika usprotive retrogradnoj nameri aktuelnog režima. Posmatrači sa strane i ukazuju na to da spor oko Aja Sofije odražava ne samo sve veću islamizaciju Turske i jačanje turskog nacionalizma, već i na razdor između kulturnih vrednosti konzervativne Anadolije - partijske baze vladajuće stranke - i vrednosti ateističkog, kosmopolitskog Istanbula.
Ta slika podeljenog turskog društva videla se i prošle godine, kada je krajem maja više od hiljadu demonstranata okupilo ispred muzeja nosilo transparente sa natpisima: "Aja Sofija mora da bude ponovo otvorena kao džamija" i "Žrtvujmo svoje živote za islam". Osim Kurana mogli su da mašu i sa 15 miliona potpisa koliko je konzervativna nevladina organizacija Omladinsko udruženje Anadolije prikupila kao podršku ovoj ideji.
Odbijeni Amerikanci i "drski" Srbi
Prilikom posete Aja Sofiji 2010. godine američki pravoslavni hodočasnici 2010. poželeli su da služe liturgiju, pa su se s tom molbom obratili tadašnjem premijeru Redžepu Erdoganu. Bili su odbijeni, uz obrazloženje da turski zakon zabranjuje bilo kakvu versku službu u muzeju i da bi se ona "mogla smatrati provokacijom koja bi svakako naškodila naporima vlade da poboljša verske slobode".
Nekoliko godina ranije polaznici Bogoslovije u Beogradu su pod svodovima Aja Sofije samoinicijativno pojali hrišćanske pesme, a da im uprava muzeja nije ništa zamerila dok su zatečeni turisti mislili da je su mladi pojci deo postavke.
*Svaki gest sa Zapada koji se ne sviđa Erdoganovom režimu, koristio se za jačanje proislamističke retorike zvanične Ankare. Kada je masovno ubijanje Jermena u Otomanskom carstvu 1915. godine papa Franja okarakterisao kao "prvi genocid u 20. veku", veliki muftija Ankare profesor Mefail Hizli zapretio je da će "papine izjave samo ubrzati proces otvaranja Aja Sofije za muslimanske vernike".
*Zapisi kažu da je sultan Mehmed II ušavši sa svojim trupama u Carigrad, prestonicu Vizantije, zastao u velelepnom predvorju, naredivši da se crkva pretvori u džamiju kao simbol trijumfa Turaka Osmanlija i nadmoći islama. Da bi još više ponizio hrišćane i pokazao "nadmoć polumeseca nad krstom", naredio je da se dogradi jedan minaret, kasnije su usledila još tri, dok su freske prekrivene malterom, kako hrišćanski sveci ne bi proganjali sultana dok klanja.
Aja Sofija bila je trn u oku svim sultanima, pa je jedan od njih, Sultan Ahmet, pozvao najpoznatijeg arhitektu i naredio mu da naspram Aja Sofije izgradi džamiju, koja bi bila veća i bogatija od velelepne vizantijske bogomolje. Sultan mu je rekao da minareti budu zlatni, a arhitekta je bio nagluv pa je, umesto alten (zlatan), shvatio da je sultan rekao alt (šest) i izgradio jednu džamiju sa šest minareta u Istanbulu - Plavu džamiju.
* I pored toga što je Aja Sofija sagrađena kao crkva i devet vekova služila kao glavna bogomolja istočnog hrišćanstva, deo današnje Turske smatra da ona treba da se vrati u status džamije, što je bila sve od Osmanlijskog osvajanja Carigrada 1453. pa do 1935, kada je Kemal Ataturk objekat preveo u muzej. Posetiocima je tada omogućeno, prvi put za pola milenijuma, da vide vrhunske mozaike srednjovekovne vizantijske umetnosti. Ataturkovom odlukom nisu bili zadovoljni ni hrišćani, negodujući što Aja Sofiji nije vraćena prvobitna namena, ali ni islamisti jer je otac moderne Turske ovim gestom izdao "simbol islamskog sveta i osvajanja Konstantinopolja".
