Posledice jačanja islamizacije Turske (4): Marame i burke osvajaju Tursku
Dr Ema Miljković kaže da već izvesno vreme traje polemika u turskom društvu oko vraćanja Aja Sofije u sakralne svrhe. Naravno, ne u prvobitni status pravoslavne crkve, već u islamsku bogomolju.
Profesorka, koja na Beogradskom i Niškom univerzitetu predaje Osnove islamske civilizacije i Istoriju osmanskog carstva, kaže da se diskusija o tome vodila i u turskom parlamentu.
- Predsedniku Erdoganu je bilo postavljeno poslaničko pitanje kada će Aja Sofija ponovo biti džamija. On je odgovorio da će to svakako biti urađeno, ali da se čeka da Sultan Ahmed, kraj Istanbula gde se nalazi Aja Sofija, bude toliko nastanjen da bi bilo dovoljno vernika koji bi se u njoj klanjali. S obzirom na to da su u neposrednoj blizini nalazi i Plava džamija, i da je to deo koji je slabo naseljen i nije rezidencioni kvart, taj preduslov još nije ispunjen. To ne znači da se u nekoj budućnosti, možda ne tako dalekoj, neće otići i taj jedan korak dalje.
Postoje teze da bi preobraćenje Aja Sofije u džamiju predstavljalo najupečatljiviju poruku da se Republika Turska udaljava od Zapada i odriče svetovnog karaktera države?
- Svakako da bi Aja Sofija kao džamija predstavljala izuzetan simbol povratka Turske islamskim korenima, koji su u periodu Kemala Ataturka i njegovih nastavljača bili potisnuti u drugi plan. Moglo bi se reći da bi taj čin u jednom prenosnom značenju poslao poruku o reislamizaciji Turske. Uostalom, Mehmed Drugi Osvajač kada je osvojio Konstantinopolj 1453. prvu molitvu u novoosvojenom gradu održao je upravo u Svetoj Sofiji, imajući u vidu ogroman značaj ove crkve. Samim tim činom crkvu je pretvorio u džamiju.
Podeljeno društvo
Turska je podeljeno društvo?
- Da, bez obzira na to što to možda na prvi pogled ne izgleda tako. U velikim gradovima, u Istanbulu, u Izmiru, u Antaliji, manje u Ankari, gde je središte centralne vlasti, pa se tamo okupljaju i ljudi koji su bliski vlasti, ima veliki broj ljudi koji predstavljaju višu srednju klasu i koji su i dalje odani Ataturkovom putu sekularizma. Osnivač moderne Turske je vodio politiku čvrstog turskog nacionalizma, ali baziranog na sekularizumu, za razliku od Osmanskog carstva koje se primarno definisalo kao islamska država - čak su imali predvodničku ulogu u islamskom svetu, jer su od 16. veka na njihovim teritorijama bila dva islamska sveta grada Meka i Medina - ali u praksi islam nisu poštovali do tančina.
Kakvu bi poruku tim potezom Ankara poslala međunarodnoj javnosti?
- Nesumnjivo da bi imalo ogromnog odjeka i predstavljalo bi zaokruženje projekta čiji smo svedoci od dolaska Stranke pravde i razvitka (AKP) i samog Erdogana na vlast. Verujem da Erdogan neće odluku doneti na prečac. Obećanja da će se to desiti brzo bila su za unutrašnju upotrebu, da bi one nestrpljive u svojim redovima na neki način umirio.
Da li trend reislamizacije potiče od naroda, onog dela koji nikada nije prihvatio sekularizam Ataturkove Turske ili je on nametnut od Erdoganove partije i njega lično?
- To je kombinacija oba faktora. Sasvim je sigurno da deo naroda u ruralnim sredinama nikada nije prestao da praktikuje verske običaje, a kada je još došao podsticaj od vlasti, postalo je vidljivije u mnogo većim razmerama. Recimo, svedoci smo da Erdoganov režim, bez obzira na činjenicu da je Turska zarađivala milijarde dolare od turizma, uveo posebne restorane za strane turiste, gde se samo u njima služi alkohol. Možda banalan primer, ali vidljivo je da se u najvećim džamijama koje su turističke atrakcije, ranije moglo ući normalno, dok sada morate da stavite maramu preko glava. To su sitne stvari, ali pokazuju tursku svakodnevicu, koja je vrlo složena i ne može se crnim ili belim oslikati, već je vrlo iznijansirana.
Posledice jačanja islamizacije Turske:
Kako definisati današnju Tursku? I Erdogan je nesporno nacionalista, ali za razliku od Ataturka stalno priziva uvođenje verskih običaja u državne zakone.
- Na to pitanje je teško odgovoriti. To zavisi sa kim razgovarate i u kom se krugu krećete. Prvi put sam bila u Istanbulu pre 30 godina, kada sam tek započela studije orijentalistike, i od tada se neprestano vraćam, nekada i po nekoliko puta godišnje. Promene su vidljive upravo u pravcu reislamizacije. Recimo, 1986. je bio uočljiv kult Ataturka. On je i dalje prisutan, ali nema više toliko njegovih slika, citata, bisti, kao što je bilo ranije. Sada su tu Mehmed Osvajač i Sulejman Zakonodavac, inače osvajač Beograda, sada mnogo veći broj žena nose maramu, pa i burku.
Neke moje kolege, kada je petkom džuma namaz, bez obzira na to da li su vernici ili ne, odlaze na molitve, jer je to sada društveno očekivano ponašanje. Tako da u šali ponekad kažem, da samo čekam kada više neću sletati na aerodrom "Kemal Ataturk", već na aerodrom Mehmeda Osvajača.
Ataturk ozvaničio ime Istanbul
- Obično se misli da je naziv za grad na Bosforu Istanbul ranije uveden, za vreme moćnog Osmanskog carstva, ali je to učinio tek Kemal Ataturk.
Sam naziv grada iz Konstantinopolja u Istanbul je promenjen tek 1927. godine, Ataturkovim dekretom, jer je on vodio kompletnu politiku raskida sa svim simbolima Osmanskog carstva.
