Kosovsko pravosuđe nije "u vinklu": Robijom teraju Srbina od ognjišta
Svetislav Stojković već 47 godina živi u Švajcarskoj i svake noći sanja isti san - da se vrati rodnom Štrpcu, gde je načinio prve korake, u selo Donja Bitinja, uz obalu kratke, ali bučne Sušićanske reke koja grabi u Lepenac. Usred sela, na tromeđi tri mahale: Lazaroce,Vlaince i Matoševo, Stojković je pored srpske crkve kupio 2011. plac "Kriva Jova".
Bio je na korak do sna da ostavi uspomenu svome ognjištu, motel "Martina" kome je ime dao po supruzi već je bio na papiru arhitekte, a onda se odlukom Vrhovnog suda Kosova, sve pretvorilo u dramu. Svetislav je osuđen na 90 dana zatvora zbog - ubistva koje su bugarski vojnici počinili pre više od sedam decenija.
- Imam 73 i po godine, dece nemam, i sve što sam u životu hteo je da se vratim u rodni kraj. Ovaj slučaj je teška manipulacija kosovskog suda. Srbi ne bi trebalo da grade, nego da se sele, sumira za "Vesti" Stojković.
(Ne)nadležni
Kancelarija za KiM Stojkovića je savetovala da se obrati Unmiku, Euleksu i Oebsu pošto ona "nema efektivnu vlast na terenu i ne može pružiti direktnu pomoć, niti se može mešati u predmetni sudski postupak". Iz Euleksa mu je odgovoreno da njegov zahtev nije u njihovom mandatu i uputili ga na - Agenciju za besplatnu pravnu pomoć. Obratio se i ambasadi Švajcarske u Prištine, ali ni to nije imalo efekta.
Nakon zatvorske kazne baki Persi Stojković iz sela Paralovo zbog uznemiravanja Albanca koju ju je tukao, ovo je novi "biser" kosovskog pravosuđa. Svetislav kaže da bi i on "drage volje išao i u taj zatvor" da dokaže kakva je to kosovska pravda za Srbe, ali je bolestan. Svaki dan pije lekove za pritisak i ima ozbiljnih problema sam plućima.
- Kada bih otišao u zatvor, to bi za mene bila smrtna kazna - pretpostavlja Stojković.
Papirima dokumentuje da je sve radio po redu: napravio kupoprodajni ugovor, obavio katastarski prenos imovine, inžinjeri uradili plan motela, podneo zahtev i dobio građevinsku dozvolu iz opštine Štrpce, opštinski geometri prekontrolisali parcelu i plan objekta. U istom selu pronašao je izvođača radova, privatnu firmu Garipa Tahira sa kojim dogovara grube radove.
- Ali, kada sam se vratio iz Švajcarske i sa arhitkektom Goranom Jovanovićem obišao gradilište, videli smo da temelji nisu bili u "vinklu" više od 70 centimetara i mnogo drugih nedostatatka. Isplatio sam izvođača i uzeo drugog, Fljorima Hamitija koji je 2013. završio grube radove, po propisu i sve perfektno. Ali, Srbi treba da beže, a ne da grade. Tek tada su se setili tog navodnog albanskog groba - ogorčen je Stojković.
U martu, 2013., tvrdi naš sagovornik, na broj u Švajcarskoj više puta su ga zvali Gani Ndrecaj i otpušteni izvođač radova Garip Tahiri i pretili da će sruštiti motel dinamitom, jer je na pomenutoj parceli 1943. godine nastradao Ganijev rođak, švercer duvana Aslan Ndrecaj, koga su ubili Bugari.
- Navodno zaustavila ga je jedna bugarska vojna patrola i ubila. Niko u selu nije želeo da ga sahrani iz straha od Bugara. Pa tek kada se leš počeo raspadati njega su provizorno zakopali pored reke. Zbog pretnji, građevinske radove sam skoro u potpunosti zaustavio, kaže Stojković.
Neverovatnom brzinom za kosovsku sudsku praksu, državno tužilaštvo je pokrenuo postupak za skrnavljenja groba i nepoštovanja umrlog. Podignuta je i optužnica. Presude Vrhovnog suda Kosova Stojković ocenjuje kao politički motivisane.
Pročitajte još:
* Ruše kuće da spreče povratak
* Albanci upali u srpsko selo: Vikali "Ubij Srbina"
- Nije mi mi poznato da neko može biti krivično gonjen, ako nije znao ili se dokaže da nije mogao znati da čini krivično delo. Ni prethodni vlasnik parcela Milija Ivanović, koji je tu odrastao, ni drugi izvođač radova Fljurim Hamiti nisu znali za grob niti su pronašli ikakve posmrtne ostatke. Nema ih ni danas, niti je iko mogao da ih nađe, ali sam osuđen na osnovu izjava albanskih svedoka - pojašnjava Stojković.
Na čijoj ste vi strani?
S obzirom da je bio u Švajcarskoj, Stojković kaže da je zamolio prijatelja Albanca da se raspita kod predsednika suda u Uroševcu dokle se stiglo sa slučajem.
- Prijatelj je na to pitanje dobio kratak odgovor. "Na čijoj ste vi strani?", pitao ga je predsednik suda, jasno aludirajući da je u piiatnju podela na slučajeve protiv Srba i one koji se vode protiv Alabanaca, kaže Svetislav Stojković.
Da slučaj bude što čudnovatiji, mesto Donja Bitinja su 1979. zadesile velike poplave u kojima su mnoge kuće i mostovi srušeni i vodom odenti, a i deo parcele na kome je, navodno bio grob.
- Znate šta, meni u životu ništa finansijski ne treba. Mogu lepo da živim od penzije u svom stanu u Švajcarskoj. Motel je bio za moju dušu i moj rodni kraj, a sada mi je cilj i da dokažem kako sud presuđuje politički samo zato što si Srbin, zaključuje naš sagovornik koji je u pomagao svima, ne birajući po veri i naciji, koji su iz rodnog kraja išli u potrazi za boljim životom u Švajcarsku.
Gde je nestala prijava
- Zbog pretnji telefonom moja supruga se jako uznemirila. Odmah smo podneli krivičnu prijavu policiji u Štrpcu. Sudija Adem Šabani zamolio me je da povučem prijavu jer nema dovoljno dokaza. Kada sam zahtevao da se u postupku protiv mene priloži i moja povučena prijava, nisu više mogli da je nađu u sudskom arhivu - kaže Stojković.
Menjanje iskaza
Stojković tvrdi da je lično za svedoka predložo Miljaima, oca Gaipa Tahirija jer mu je kazao: "da su mene pitali, rekao bih istinu, postojao je grob, ali nismo znali tačno gde". Međutim, na sudu je ipak stao na sinovljenu stranu.
