Orahovac: Dijasporo, pomozi da opstanemo!
Svaka druga kuća je na prodaju, novih radnih mesta nema, većina mladih živi od socijale. Ipak, oko 350 meštana Orahovca je rešeno da tu ostane. Osim nemaštine i etnički motivisanih napada, uz život oivičen sa tri-četiri ulice kretanja bez bojazni, suočeni su sa novim problemom. Stari vlasnici ili njihovi naslednici koji su otišli u potrazi za boljim životom prodaju kuće koje se nalaze na ključnim tačkama u delu grada gde je život koncentrisan oko trga ispred crkve Uspenja Presvete Bogorodice, a naziva se srpski.
Oni koji su nastavili da viju gnezdo u Orahovcu razumeju svoju familiju i bivše komšije, ali traže pomoć. Marjan Šarić kao predsednik opštine, više puta je ukazaivao na ovaj problem. Nakon nekoliko dopisa i javnih apela vlastima u Beogradu, nije povučen nijedan konkretan potez. Zato se nadaju da bi uz pomoć dijaspore mogli da zadrže okućnice kraj kojih svaki dan prolaze deca na putu u školu ili vrtić.
Ograničeni u kretanju
- Orahovac je izgubio sve što ga je krasilo. Skučeni smo u kretanju, i nijedan naš mladić ne može da ode u donji deo grada u kafić. Ta jedna naša prodavnica zamenjuje i kafić i kafanu - kaže Golub Kujundžić.
- Posle svega što smo preživeli, uspeli samo da sačuvamo ovaj deo grada, kao i potez ka Velikoj Hoči. Međutim, sada su na prodaju imanja koja se nalaze na neuralgičnim tačkama, i mnogo nam znači da ostanu u vlasništvu Srba, jer Albanci umeju da nam skrenu pažnju i najave da će kuću srušiti i napraviti džamiju. Jedna od tih kuća je preko puta dečjeg vrtića, koje se nalazilo u srpskom okruženju, a danas to nije slučaj. Druga je odmah pored crkve, u centru našeg srpskog dela. Kuću je nesledilo 12-oro dece, ali su svi otišli - kaže Golub Kujundžić, sadašnji predsednik Privremenog organa srpske opštine Orahovac.
U nekadašnjem uporištu Srba u metohijskoj kotlini bilo ih je 5.000, a danas se život vrti u 150 kvadratnih metara gornjeg dela Orahovca. Tu je oko 200 kuća prazno. Trećina njih je porušena, trećini je potrebna manja adaptacija, dok deset mladih porodica živi pod kiriju. Imanja su prodavana Albancima, 70 za poslednjih 15 godina, a onda je pre godinu i po krenuo novi talas.
- Cene su mizerne, a još ih dodatno spuštaju. Kada kupe kuće, u njih se ne useljavaju, već samo pobodu zastavu Albanije da pokažu da su tu, ili je sruše. Takođe, oni mogu da kod svojih banaka dobiju kredit na osnovu te nekretnine, a mi Srbi sa Kosova kod naših banaka ne možemo da uzmemo kredit, jer živimo na našim ognjištima - dodaje Kujundžić.
U školi u Orahovcu ipak je graja, pohađa je 20-oro dece. Društvo okupljeno u kući u kojoj se nalazi srpska orahovačka opština sa ponosom ističe da je za poslednjih šest meseci rođeno devetoro mališana. Rođeni su Aleksa, Milan, Petar...
Lažna slika
U Orahovcu se stvara lažna slika o povratnicima. To su ljudi koji su pre 30-40 godina napustili grad, i sada dođu da se prijave za kosovske penzije od 75 evra. Oni su godišnje ovde najviše devet dana, ali stvaraju privid da su stvari u redu - pričaju Orahovčani.
- Orahovčani se bore za natalitet, ali niko ne podržava - šeretski dodaje Darko Antić. Ima 32 godine, šest godina radnog iskustva, ali sada živi od socijale.
- Stvarno sramota! Zdrav sam, prav sam, ništa mi ne fali. Ali, posla nema, ni u srpskim, ni u kosovskim institucijama. Sa familijom proizvodim oko 1.000 litara vina i 350 litara rakije godišnje, ali nemam gde to da plasiram - kaže Antić, koji ne bi želeo da ide za centralnu Srbiju.
Ako se izuzme jedna prodavnica, privatnog sektora nema. Ako se neko pita zašto Srbi ne potraže posao kod Albanaca, odgovor je – zbog celokupne situacije, ovim drugima ne pada na pamet da ih zaposle! Međutim, Srbi su dobri za pisanje projekata.
- Jedno vreme međunarodni donatori su pokušali da stimulišu multietničnost, a kao uslov za dobijanje tih grantova je bilo da se uposli neko iz manjinske zajednice. I onda su Albanci otvarali mlekare i slične poslove. Srbinu bi za ličnu kartu platili 50 evra, a na osnovu njegovih podataka dobili projekat, ali nikada tog Srbina ne bi uposlili. Jedan se kod mene raspitivao i kaže: "Evo platio sam Romima 20 evra po ličnoj karti, a evo Srbinu ću dati 50" - dodaje Kujundžić.
Pročitajte još:
Tačno 14. oktobra, godinu dana od istog takvog napada, kamenovana je srpska crkva u Orahovcu. Incident se dogodio nakon završene liturgije, u trenutku napada u porti su se nalazila deca orahovačkog paroha. Godinu dana pre toga, grupa mladića je uz povike "Albanija, Albanija" razbijala staklene flaše o srpske kuće, pocepala srpsku zastavu, i na srpsku okačili zastavu velike Albanije na glavnom i jedinom srpskom trgu.
- Orahovac je zadržan od napada 17. juna 1998. godine, i opstao. Nije u redu da Orahovčanima Srbija okrene leđa. Mi iz Orahovca, Velike Hoče i Goraždevca sami smo zadržali Metohiju - priseća se Antić.
Vozimo se kao krompiri
- Imam 54 godine. Od ovakvog života i mi smo postali pasivni. Sve srpske sredine na Kosovu imaju direktan prevoz za Beograd, a mi se vozimo kao krompiri. Kada sam predložio da otvorimo novu liniju, nisam naišao na razumevanje - kaže Krsta Šarić, koji ističe da su Šarići u Orahovcu najbrojnija familija i da je u njih 18 dece.
Poziv patriotama
Bivši predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović poziva srpsku dijasporu da pomogne.
- Nadam se da će naši ljudi dobrog srca, patriote, razumeti u kakvoj situaciji žive Srbi u Orahovcu. Jasno je koliko je važno da se kuće u centru grada sačuvaju od prodaje. Ubeđen sam da će oni koji pročitaju ovaj tekst to razumeti -kaže Jablanović.
