Varničenje braće po Hristu
Svepravoslavni sabor postaje sve neizvesniji kako se primiče vreme njegovog održavanja u Istanbulu. Predviđen je za proleće 2016. u carigradskoj crkvi Svete Irine, gde bi trebalo da se okupi više od 600 arhijereja. Neće se, po svemu sudeći, održati ni prethodni susret poglavara pomesnih pravoslavnih crkava, koji je vaseljenski patrijarh Vartolomej planirao u januaru.
Dolazak u Carigrad već su otkazali ruski patrijarh Kiril i antiohijski Jovan. Zanimljivo je da je patrijarhu Vartolomeju, inače po časti prvom verskom poglavaru svih pravoslavaca, dolazak otkazao i poglavar Grčke pravoslavne crkve - arhiepiskop Jeronim, mada među pravoslavcima vlada uverenje da u sve većem rivalstvu Carigradske i Moskovske patrijaršije, iza prve stoji jelinski blok crkava, a iza druge pravoslavni Sloveni.
Jabuka razdora
Nakon prošlogodišnje pompezne najave Svepravoslavnog sabora, već na potonjim pripremnim međupravoslavnim episkopskim savetovanjima počelo je varničenje među braćom po Hristu.
Kao jabuka razdora ističe se to što Carigradski patrijarhat istrajava u stavu da ne priznaje samostalnost pojedinih crkava koje su autokefaliju svojevremeno dobile od svoje matice - Ruske pravoslavne crkve. Odbija se i predlog da odluke predstojećeg skupa ne mogu biti validne ako sabor napusti bilo koja pomesna crkva.
Pročitajte još:
* I ruska crkva bojkotuje Tursku
* Temelji hrama u krvi mitropolita
* Ne daj, bože, da zajedno slavimo Vaskrs s katolicima!
Takođe, kamen spoticanja postao je način odlučivanja na svepravoslavnom skupu, te dugogodišnji, čak i višedecenijski, nerešeni konflikti između pojedinih sestrinskih crkava. Reč je o upadima na tuđu kanonsku teritoriju i uspostavljanje sopstvene jurisdikcije na njoj. Zbog toga je prestalo kanonsko opštenje između crkvenog Jerusalima i Bukurešta, ali i između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije.
- Izgledalo je da će ove godine, za dan Svete Trojice, kada je Duh Sveti sišao na apostole, skup u Carigradu ipak biti održan. Postignut je načelan dogovor o radu i zaključcima koji će biti postizani saglasjem, bez preglasavanja. Spisak tema je osavremenjen. Počeli su pripremni razgovori komisija. Ali, stvari u svetu i među samim pomesnim crkvama su se komplikovale, počev od zatezanja, do ivice pucanja, odnosa Rusije i Turske, do nerešenog statusa Pravoslavne crkve čeških i slovačkih zemalja. Došlo je i do razmimoilaženja oko načina odlučivanja na Saboru. Naime, mitropolit Jovan Zizjulas, predsedavajući pripremnih skupova, u ime Carigradske patrijaršije, nije se složio sa predlogom Antiohijske patrijaršije da se skup raspusti ako bilo koja pomesna crkva napusti sabor, ne slažući se s njegovim tokom i zaključcima. Predlog antiohijaca podržala je Moskovska patrijaršija, kao i delegacija Srpske pravoslavne crkve - objašnjava za "Vesti" pravoslavni publicista prof. Vladimir Dimitrijević.
Nezadovoljstvo SPC
Ruska pravoslavna crkva (RPC) je, podseća on, izdala zvanično saopštenje, u kome se između ostalog navodi da "sumnje izaziva sama mogućnost održavanja Svepravoslavnog sabora u vreme kada se neke pravoslavne crkve nalaze u stanju neregulisanih konflikata, a status poglavara Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke i dalje ne priznaje niz pravoslavnih crkava, a ovome treba dodati i krajnje nestabilnu opštepolitičku situaciju u svetu".
Pripremnim skupovima nije u potpunosti zadovoljna ni Srpska pravoslavna crkva, a mitropolit Amfilohije (Radović) nedavno je, na jednoj tribini na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, obelodanio da "vaseljenski predstavnici odbacuju svaki predlog SPC".
- Ponašaju se kao da ne postojimo. Onda je veliko pitanje i našeg učešća - rekao je mitropolit.
Pokušaji da se napravi svepravoslavni sabor čije bi odluke bile opšteobavezujuće za pomesne crkve traju od 1923. godine, kada je tadašnji vaseljenski patrijarh Meletije (Metaksakis) jedan takav skup napravio u Carigradu.
Savet Ave Justina
- Sveti Justin Ćelijski je jasno i glasno rekao: "U istoriji i životu Pravoslavne crkve nikada nijedan sabor, a pogotovu takav izuzetno blagodatni svetopedsetnički događaj, kakav je Vaseljenski sabor, nije veštački tražio i izmišljao teme za svoj rad i zasedanje; nije nikada nametljivo održavao 'konferencije', 'kongrese', 'prosinode' i slične veštačke skupove potpuno tuđe i nepoznate pravoslavnoj saborskoj tradiciji, a u stvari kopirane od zapadnjačkih organizacija tuđih Crkvi Hristovoj". Tog saveta treba se držati i danas - zaključuje Dimitrijević.
- Na skupu nije bilo predstavnika Moskovske patrijaršije, a ni ostale pomesne crkve se nisu slagale sa generalnom linijom Meletijevom - on je bio modernista, koji se zalagao za usklađivanje pravoslavne vere sa "duhom vremena", što je za posledicu imalo uvođenje novog kalendara u bogosluženje i razbijanje molitvenog jedinstva Pravoslavne crkve - podseća Dimitrijević.
Šezdesetih godina 20. veka, nastavlja naš sagovornik, pokušaje pravljenja Svepravoslavnog sabora preduzeli su ekumenistički delatnici, kakav je bio carigradski patrijarh Atinagora, blizak saradnik pape Pavla Šestog.
- I on je imao modernističke namere, pa se takvom skupu iz SPC protivio otac Justin Popović tvrdeći da, u trenutku kada je većina Crkava pod vlašću komunizma, i kada one ne mogu slobodno da se izraze, takav skup predstavlja veliku opasnost po očuvanje istine i jedinstva među pravoslavnima. U to vreme održan je i veliki skup na Rodosu, kada su katalogizovane teme, počev od pitanja posta do borbe protiv rasizma i drugih oblika diskriminacije. Mnogi duhovnici širom pravoslavnog sveta plašili su se da Sabor ne bude modernistički, i da ne krene ka skraćenju i ukidanju postova, uvođenju drugobračja sveštenstva, kao i putem još terminalnijeg ekumenizma koji je, među predanjski orijentisanim pravoslavnima, dugo doživljavan kao svojevrsni religiozni globalizam - podseća Dimitrijević.
Zabrinuti Rusi
Moskovska patrijaršija poručuje i to da je RPC "uvek učestvovala i nastaviće da najaktivnije učestvuje u predsaborskom procesu, uprkos očitim teškoćama u pripremi Svepravoslavnog sabora". Ukazuje se takođe da je "prerano govoriti o rokovima njegovog održavanja", jer se "rad na pripremi njegovih dokumenata odvija veoma usporeno". I Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve izrazio je zabrinutost što "nikako ne polazi za rukom da se Ruska crkva dogovori sa Carigradskom oko pripreme za početak rada tog Sabora" i da "postoji bojazan da se pomenuti Sabor neće ni održati".
