Nisu se ni sastali, a već zaratili
Kako se bliži održavanje Svepravoslavnog sabora, tako raste nezadovoljstvo u pojedinim pomesnim crkvama. Sabor zvanično treba da počne 19. juna na grčkom ostrvu Kritu, ali održavanje se dovodi u pitanje jer su dolazak već otkazale Antiohijska i Bugarska crkva. Srpska pravoslavna crkva predložila je odlaganje.
U pismu, koje je u ime Sinoda SPC patrijarh Irinej uputio patrijarhu Vartolomeju, navodi se da SPC "oseća teškoću" da učestvuje na ovom skupu, te da bi buduće okupljanje na Kritu trebalo smatrati "predsaborskim međupravoslavnim savetovanjem". To bi, smatra Sinod SPC, doprinelo da "plod Sabora bude svedočenje neporočne vere naše", a "nipošto, ne daj Bože, nicanje novih nepoželjnih i štetočinskih raskola i parasinagoga pod izgovorom lažno narečene revnosti i tobožnjeg očuvanja".
Od posta do braka
Na Saboru će biti razmatrano šest ključnih tema vezanih za pitanja pravoslavnog ispovedanja hrišćanske vere, kao i ustrojstva pravoslavne dijaspore. Na stolu će biti i pitanja o svetoj tajni braka, važnosti braka, važnosti posta i njegovog pridržavanja.
Monasi sa Svete Gore atoske pozvali su Rusku crkvu da ne učestvuje zato što "Sabor može dovesti do ekumenskog ujedinjavanja sa katolicima i drugim jereticima". Iz Grčke crkve je saopšteno da su predložene teme izazvale "opravdanu uznemirenost kod mnogih predstavnika sveštenstva, monaštva i mirjana", a vladika pirejski Serafim tvrdi: "Svepravoslavni sabor je prevara".
Dok mitropolit kijevski i cele Ukrajine Onufrije smatra da dolazak na ovaj skup "može biti veće zlo od odbijanja da se učestvuje". Zbog ovako problematične situacije Moskovska patrijaršija je od carigradskog patrijarha Vartolomeja, inače glavnog organizatora skupa, zatražila hitno predsaborsko savetovanje. Rusi takođe upozoravaju da se Sabor ne može nazivati "Osmim Vaseljenskim".
Poslednji Sedmi vaseljenski sabor je, da podsetimo održan u osmom stoleću, odnosno 787. godine u Nikeji. Pored ekumenizma, te zadiranja u dogmate i brojnih kanonskih problema u današnjem pravoslavlju, većinu pomesnih crkava žulja i težnja carigradskog patrijarhata da pod svoju kapu stavi kompletnu pravoslavnu dijasporu koja je matičnim crkvama i te kako dobar izvor prihoda. Carigradski mitropolit Arsenije, koji je na službi u Austriji, obelodanio je da Konstantinopolj očekuje da Sabor donese "smelu odluku o problemu organizovanja pravoslavne dijaspore".
- Jedna od varijanti podrazumeva osnivanje Konferencije pravoslavnog episkopata u dijaspori. Ovo znači da bi se svi pravoslavni hrišćani određene zemlje nalazili pod rukovodstvom carigradskog mitropolita dok bi episkopi na toj teritoriji brinuli o pravoslavcima raznih nacionalnosti. Takve mitropolije bi imale određenu autonomiju, ali, po pravilu bile bi u jedinicama Vaseljenske patrijaršije koja u pravoslavlju ima prvenstvo počasti - objasnio je on.
Rekao je takođe da je carigradski patrijarh za Svepravoslavni sabor pripremio i dokument o ekumenizmu. I naglasio da "ekskluzivnost nije pravoslavno poimanje sebe".
- Ko je protiv crkvenog jedinstva (pravoslavaca i rimokatolika), taj je na poziciji koja nije pravoslavna - naglasio je carigradski mitropolit Arsenije.
Iz Mitropolije moldavske i bukovinske poručuju pak da je Pravoslavna crkva "svagda smatrala da se ujedinjenje svih hrišćana može ostvariti jedino kroz pokajanje jeretika, odricanje od njihovih jeresi i vođa, a iz projekta predloženih dokumenata za Svepravoslavni sabor ne stiče se utisak da će se oni vratiti pravoslavlju".
Sinod Antiohijske pravoslavne crkve, na čijem čelu je patrijarh Jovan, otkazao je učešće i traži odlaganje skupa za, kako su saopštili, "neko drugo vreme, kada će nadvladati mirni odnosi među autokefalnim crkvama i kada će moći da se garantuje konsenzus u vezi sa dnevnim redom Sabora, pravilima, organizacionim i praktičnim procedurama". Sinod pravoslavnih Arapa ukazao je i na nedostatak "stvarnog i efikasnog doprinosa bilo koje pravoslavne crkve u pripremama".
Pročitajte još:
* Rumunska crkva prekraja istočnu Srbiju?!
* Pravoslavlje u krizi: I SPC traži odlaganje Velikog sabora
Nezadovoljni su i što je pitanje ujedinjavanja crkvenih kalendara i proslave dana Uskrsa skinuto sa dnevnog reda Sabora. Kritikovali su i odluku carigradskog patrijarha da odloži rešavanje sukoba Carigradske i Jerusalimske patrijaršije oko crkvene jurisdikcije u Kataru.
Pre Antiohijske odlaganje je tražila Bugarska patrijaršija, ali Konstantinopolj to nije uslišio i Bugari su otkazali dolazak na Krit. Carigradska patrijaršija je saopštila da je "iznenađena i začuđena reakcijom nekih sestrinskih crkava, ali odlaganja Sabora neće biti", dok je Moskovska patrijaršija upozorila da "odsustvo čak i jedne crkve čini crkveni skup nemogućim". Čak i da Sabor bude održan, poručuju Rusi, "velika je dilema da li će njegov najvažniji cilj, iskazivanje jedinstva pravoslavnih crkava, biti ostvaren".
Invazija američkih špijuna
Konstantin Malofejev, predsedavajući Nadzornog odbora Analitičkog centra Katehon, za rusku televiziju Carigrad, koja je sa Svete Gore emitovala program uživo prilikom nedavne Putinove posete, rekao je da se na Krit iskrcavaju pripadnici obaveštajne službe SAD.
- Izveden je ogroman desant američkih specijalnih službi - FBI i CIA, pošto će se tamo sabrati mnogi pravoslavni patrijarsi, i kako ih niko tamo ne bi napao, naravno, potrebni su američki specijalci... Dobija se čudna slika. Ko je izdao naređenje da se izvrši taj "desant"? Zar je moguće da su rukovodioci specijalnih službi SAD toliko zavoleli pravoslavlje da su rešili da se pobrinu za bezbednost članova Sabora? Zar ih Gospod Bog ne bi bolje zaštitio od bilo kojih neprijateljskih agenata? Nije teško pretpostaviti da će sada sala za zasedanje, mesta odmora i boravka članova Sabora biti opremljeni najsavremenijim prislušnim i špijunskim uređajima - rekao je Malofejev.
