Kontroverzna privatizacija Telekoma (1): Srbija prodaje porodično blago
Priča o Telekomu, njegovoj prodaji, otkupu, pa potom ponovnim pokušajima otuđivanja, prava je slika tranzicione Srbije u kojoj se mali čovek ne snalazi najbolje, ali ne može da se otme utisku da se tu nešto debelo mulja.
U tim zakulisnim, a naizgled transparentnim privatizacijama posmatrač može da uoči nešto neobično - opozicioni političari kada postanu deo vlasti automatski se od ljutog protivnika pretvaraju u tvrdog zagovornika prodaje Telekoma Srbija.
- Ne razumem vlast, Telekom nikada ne bih prodao, a u ovom trenutku ni po koju cenu - izjavljivao je 2010. na TV Jagodina opozicioni prvak Aleksandar Vučić.
Potpredsednik Srpske napredne stranke tada je izveo ispravnu računicu da vlast DS-a većinski paket akcija prodaje "za četiri godišnja profita" koje Telekom ostvaruje. Pet godina kasnije, kao predsednik Vlade Srbije, Vučić priča sasvim drugu priču, a upozorenje da se ne prodaje "porodična srebrnina" naziva glupošću. Ostaje tako gorak utisak da svaka vlast nastoji da dok traje uzme svoj procenat od unosne trgovine.
Javnost se dobrim delom usprotivila prodaji državnog mobilnog operatera. Sindikati koji okupljaju zaposlene u ovom preduzeću takođe se protive privatizaciji. Njihov apel ne dotiče previše siromašnog građanina, jer većinu radnika Telekoma doživljava kao parazite koji su u moćnoj kompaniji, zahvaljujući stranačkoj knjižici i debelim vezama. Kako ko dođe na vlast, tako gleda da u profitabilno preduzeće udomi što više svojih sledbenika. Nakon decenije stranačkog zapošljavanja, Telekom je dosegao brojku od oko 13.000 zaposlenih, računajući tu i ćerke firme u regionu - Telekom Republike Srpske i crnogorski M:tel.
Lazardov sukob interesa
Kao privatizacioni savetnik u tenderskoj prodaji Telekoma izabrana je francuska kompanija Lazard. Ubrzo je otkriveno da je ova finansijska konsultantska kuća u sukobu interesa, jer ima strateško partnerstvo sa američkim investicionim fondom Apolo, koji se pominje kao jedan od potencijalnih kupaca Telekoma. I pored toga što je beogradska "Politika" sa Lazardovog sajta preuzela ugovor o partnerstvu sa Amerikancima, Francuzi su to demantovali, tvrdeći da ideja o strateškom partnerstvu "jeste postojala, ali da nije realizovana".
Za jasniju sliku, javnosti preostaje da oslušne stručnjake, a oni su gotovo listom protiv otuđivanja jednog od najvrednijih resursa države.
Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), najstarije Društvo za elektroniku, telekomunikacije, računarstvo, automatiku i nuklearnu tehniku (ETRAN), akademici, naučnici raznih profila u zemlji i svetu više puta su se oglašavali, iznoseći štetne posledice prodaje. Pisali su i apelovali i kod premijera i kod predsednika države i kod narodnih poslanika. Letos je za samo deset dana otvoreno pismo stručnjaka iz Srbije i 11 zemalja, potpisalo je 24 akademika, 60 profesora univerziteta, 46 doktora nauka, 23 magistra i mastera, 57 inženjera.
Organizovana je peticija, zakupljivan oglasni prostor u novinama, protestovalo se preko Građanske inicijative Telekom je naš i opozicionih stranka, (uglavnom Dveri i DSS), ali džaba. Vlada Aleksandra Vučića upravo ovih dana treba da izađe u javnost i kaže koja je od šest pristiglih ponuda na tenderu najpovoljnija i uklapa li se u njihova očekivanja.
Ali, ni taj završni čin ne ide kako pravila nalažu. Vladina komisija je prošle sedmice zatražila revidirane ponude za kupovinu Telekoma. Šta je tu trebalo da se dopunjuje? Resorni ministar Rasim Ljajić objašnjava da te nove, revidirane ponude treba da "sadrže svu neophodnu dokumentaciju za obezbeđivanje ove transakcije, a u cilju pojačavanja konkurencije među ponuđačima". Izostalo je detaljnije objašnjenje, ali moglo bi da se zaključi da ponude ili nisu bile zadovoljavajuće ili su oni kojima je namenjen Telekom ispostavili manju brojku nego što se u Nemanjinoj očekivalo.
Prethodno je sa najvišeg mesta izvršne vlasti više puta poručeno da ukoliko se ne dobije odgovarajuća cena, država neće prodati Telekom.
- Ako ne budemo zadovoljni cenom i uslovima, nećemo da privatizujemo Telekom. Bila bi to velika šteta za Srbiju na radost svima onima što ne znaju šta govore, a koji će zbog toga biti oduševljeni - rekao je premijer.
Naprednjaci pisali i krivičnu prijavu
Srpska napredna stranka je 2010. godine podnela čak i krivičnu prijavu protiv bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i članova Vlade zbog prodaje Telekoma Srbije. Član pravnog tima naprednjaka Marko Đurić je tada rekao da prodaja Telekoma predstavlja "osvetu vlade budućim generacijama".
- Srbija će ostati bez vitalnih ekonomskih resursa i telekomunikacione infrastrukture koja je dobro od javnog značaja - rekao je Đurić.
Koja je to cena, javnosti nije saopšteno, a mediji su spekulisali da je reč o 1,4 milijarde evra za 58 odsto državnog vlasništva u Telekomu. I kada je 3. jula ove godine Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda za kupovinu Telekoma Srbije, nije navedena procena vrednosti kompanije. Premijer je ponudio neuverljivo objašnjenje da je to zato da bi se neobavezujućim ponudama videlo šta ko nudi, kako bi država izvukla bolju cenu!
U Vladi se hvale kako je stiglo čak šest ponuda, a mediji su se posebno osvrtali na Slovenački telekom i Kineze, s tim što ovi prvi to rade zajedno sa američkim fondom Apolo, a neko bi rekao za Amerikance. Brojnost ponuda tretira se kao uspeh sam po sebi, imajući u vidu da se 2010.kada je vlada Demokratske stranke pokušala da proda Telekom, prijavio samo jedan zainteresovani kupac.
Bio je to austrijski Telekom sa ponudom manjom od 1,4 milijarde evra, koliko je tadašnja vlada minimum tražila za paket od 51 odsto vlasništva. Prodaja nije realizovana, na zadovoljstvo svih protivnika izvlačenja iz državnog vlasništva najprofitabilnije srpske kompanije. Dok ovo pišemo, možda ćete već imati informaciju da li je tender naprednjačke vlade završen prodajom zlatne koke ili su i oni ostali kratkih rukava, kao i njihovi žuti prethodnici.
