Kontroverzna privatizacija Telekoma (3): Strance baš briga za modernizaciju
Vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Aleksandra Smiljanić jedan je od najagilnijih protivnika prodaje Telekoma Srbija među stručnjacima.
U razgovoru za "Vesti" bivša ministarka za telekomunikacije u Vladi Vojislava Koštunice navodi konkretne razloge zašto Telekom ne treba privatizovati. Osim ekonomskih, posebno su nas interesovali tehnički aspekti.
Kako gledate na argumente da država kao vlasnik ne može da prati tehnološki razvoj telekomunikacionog sektora?
- To nije tačno. Telekom prati sve tehnološke inovacije već decenijama. Nedavno je dobio licencu za 4G generaciju mobilne telefonije i već intenzivno postavlja bazne stanice nove generacije. Mreža Telekoma je kompletno digitalizovana, a Telekom ima više fiksnih priključaka nego mnoge zemlje EU. Iako to nije profitabilno, Telekom uvodi brzi internet i u sela, jer država ima obaveze prema svojim stanovnicima. S druge strane, Hrvatski telekom, koji je u vlasništvu Dojče telekoma, posle Albanije je najgori u Evropi po brzom internetu. Naravno da investicioni fondovi, a oni se pominju kao najverovatniji kupci Telekoma, neće mariti za one koji nemaju puno da plate. Telekom ulaže u razvoj mreže više nego svi ostali telekomunikacioni operateri u Srbiji zajedno. U poređenju sa komšilukom, u poslednjih deset godina uložio je četiri puta više nego Hrvatski telekom.
Lakše će nas špijunirati
Koliko je tačna priča da će prodajom Telekoma strancima biti lakše da nas špijuniraju, uključujući tu i državne institucije?
- Stranci će imati sve naše informacije na raspolaganju i niko neće moći da zna kako se te informacije koriste. Telekom upravlja jezgrom mreže gde se kroz velike mrežne uređaje prenose informacije svih građana i firmi. Na velikim ruterima u jezgru mreže najlakše je špijunirati celokupni telekomunikacioni saobraćaj, o čemu je pisao i Snouden.
Prosečnom građaninu je nejasno koji procenat vlasništva se prodaje i da li se u paketu otuđuje i celokupna mrežna infrastruktura za fiksni telefonski saobraćaj?
- Očigledno se prodaje većinski procenat, a samim tim se prepušta kontrola nad telekomunikacionom infrastrukturom Telekoma. Kao što znamo, u Srbiji još dva mobilna operatera, Telenor i VIP, imaju mobilne mreže, ali Telekom jedini ima fiksnu mrežu koja ide do gotovo svakog domaćinstva u Srbiji. Po ovoj mreži se ne prenosi samo fiksna telefonija, kao što neki pogrešno misle. Po ovoj mreži se prenose sve usluge - internet, televizijski kanali, čak i mobilni internet i mobilna telefonija. Naime, vazduh ima ograničene mogućnosti za prenos podataka i signali se obično prenose kroz vazduh samo do prve bazne stanice, a onda od bazne stanice kroz fiksnu mrežu. Tako da svi operateri koriste fiksnu mrežu Telekoma, za šta mu i plaćaju određenu naknadu.
Rado na crtu premijeru
Aleksandra Smiljanić magistrirala je i doktorirala elektrotehniku u SAD na čuvenom Prinstonu. Radila je u istraživačkim laboratorijama kompanije AT&T koja je najveći svetski telekomunikacioni operater. Uža specijalnost su joj arhitektura i kontrolni algoritmi paketskih svičeva i internet rutera. Zato je možda bilo izlišno da je pitamo, ali ipak jesmo - da li bi prihvatila TV sučeljavanje sa premijerom ili resornim ministrom na temu "za" i "protiv" prodaje? Odgovor je bio nedvosmislen: "Da, naravno."
Da li je resorni ministar Ljajić u pravu kada tvrdi da usluge neće poskupeti kada Telekom dobije novog vlasnika?
- Kada god se infrastruktura proda, cene usluga rastu a kvalitet usluga pada, jer vlasnik nema pravu konkurenciju, investicije padaju i ljudi se otpuštaju. Čak iako cene ne bi porasle, ogromna sredstva će biti iz Telekoma izvučena, što će građani osetiti na različite načine. Građani troše na telekomunikacije deset odsto svojih prihoda i ako se Telekom proda, sva ta sredstva će odlaziti u ruke stranih firmi. Jedan potencijalni kupac se hvali da svojim investitorima vraća 2,4 puta uloženih sredstava. Drugim rečima, ako, kako se priča, kupi Telekom za 1,4 milijarde evra, taj fond će iz Telekoma izvući 3,4 milijarde i to, po svoj prilici, za nekoliko godina. To ima samo jedan naziv - pljačka građana i devastacija Srbije.
Kontroverzna privatizacija Telekoma:
Dok ste bili ministarka, da li ste trpeli pritiske da se Telekom proda?
- Da, i tada se podrazumevalo da Telekom mora da se proda, mada mi niko nije objasnio zašto. Naročito je u tome bio aktivan ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On je kroz Zakon o besplatnim akcijama pokušao da motiviše građane i zaposlene da pristanu na privatizaciju Telekoma. Ovaj Zakon nije bio u skladu sa zakonima višeg nivoa i ja sam kao resorni ministar dala negativno mišljenje, tako da, prema poslovniku, nije mogao da prođe Vladu, ali je prošao. U obrazloženju Zakona na samo pola strane pokušano je da se objasni zašto se Telekom prodaje. Bila sam šokirana da se pravi takav veliki korak, sa mogućim vrlo negativnim posledicama, bez ikakve analize. Od tada sam počela ozbiljno da se bavim temom privatizacije i sve analize koje sam sprovela ili pročitala nedvosmisleno ukazuju na to da Telekom ne treba prodati. Jasno je da ni sadašnja vlast nema analize koje govore u prilog prodaji.
Dan kada je Đinđić bio ponosan
Telekom Srbija osnovan je kao akcionarsko društvo u junu 1997, kada je Slobodan Milošević bio neprikosnoveni lider u zemlji.
Tadašnji ministar za privatizaciju Milan Beko uspeo je te iste godine, kada je Savezna Republika Jugoslavija bila pod sankcijama, da u direktnoj nagodbi italijanskoj kompaniji STET i grčkom OTE-u proda 49 odsto udela u Telekomu za 1,568 milijardi nemačkih maraka. Režimu je taj novac omogućio da preživi, ali se u Italiji povela istraga zbog sumnje da je u ovom poslu bilo korupcije.
Ništa nije dokazano, mada se kroz medije provlačilo da je "nestalo" oko 350 miliona. Italijani su krajem 2002. pristali da svoj udeo od 29 odsto prodaju srpskom partneru za 195 miliona evra. Tadašnji premijer Zoran Đinđić ponosno je izjavio da je to najbolji posao koji je do tada njegova vlada uradila.
Kompanija Telekom Srbija je 26. januara 2012. otkupila i akcije OTE-a, i to za 380 miliona evra. Za otkup 20 odsto grčkih akcija Telekom je uzeo kredit koji će biti otplaćen 2017, što će umnogome poboljšati finansijski saldo srpske kompanije. Iste godine kada je otkupljen paket od Grka, zaposlenima, bivšim radnicima i građanima podeljeno je 21,89 odsto akcija Telekoma. Država je, dakle, direktno vlasnik 58,1 odsto, dok sam Telekom poseduje 20 odsto koje je kreditom otkupio od Grka, pa se postavlja pitanje da li će kupac sa formalnom kupovinom državnog udela, dobiti i deo u vlasništvu kompanije, a da ga tih 20 odsto neće ništa koštati. Vlasti to nikada nisu razjasnile.
