Kontroverzna privatizacija Telekoma (2): Otkazi i skuplje usluge
Glavni razlozi zašto se vlast odlučuje da proda Telekom mogu se svesti na nekoliko teza. Država je loš poslodavac, nema dovoljno novca za investiranje u nove tehnologije, zbog čega bi Telekom kaskao za konkurencijom. Nasuprot tome, u tržišnoj ekonomiji privatni kapital mnogo je efikasniji, tvrde zagovornici prodaje.
- Mi ne prodajemo iz hira, niti iz nekakvih političkih razloga, niti da bismo popunili budžetske rupe. Međutim, niko ne zna kako će biti za dve godine na tržištu, nema tog eksperta koji može to da vam kaže - navodi još jedan argument ministar za telekomunikacije Rasim Ljajić.
Tome u prilog se dodaje da je pre četiri godine procena vrednosti Telekoma bila 2,2 milijarde evra, a da je sada došlo do pada vrednosti mobilnih operatera u svetu, pa samim tim i Telekoma.
Profit od 147 miliona evra
Telekom Srbija je u 2014. ostvario oko 147 miliona evra neto profita, od toga je 126 miliona uplatio u državnu kasu. U ukupno ostvarenim prihodima od mobilne telefonije učešće Telekoma je 36,8 odsto, što je više od VIP (22,9), ali manje od Telenora (40,28). Ipak, kada se uzmu u obzir stepen ulaganja u infrastrukturu i društvena angažovanost kroz sponzorske ugovore, jedini nepovoljni pokazatelj u odnosu na konkurenciju Telekom ima po broju zaposlenih.
Ukupno zaposlenih u svim Telekomovim kompanijama na kraju 2014. bilo je 13.044, a samo u matičnom preduzeću Telekom Srbija bilo je 9.015. Ova brojka je znatno veća, recimo, od 5.340 zaposlenih u Hrvatskom Telekomu. Pre privatizacije hrvatski operater imao je oko 11.400 zaposlenih, posle ulaska Nemaca, broj je prepolovljen. Međutim, troškovi koji odlaze na zarade u srpskoj kompaniji, nisu proporcionalno veći u odnosu na hrvatsku kompaniju, što ukazuje na znatno manje plate u Telekomu Srbija.
Ali, pogledajmo da li iskustva u regionu idu u prilog tezi da je privatni poslodavac bolji i efikasniji. I kada se kaže "bolji", da li je on bolji za kvalitet usluga, stepen zaposlenosti, visinu plata ili već nešto peto?
- Tvrdnja da će Srbija posle privatizacije Telekoma dobiti novog vlasnika - veliku transnacionalnu kompaniju (TNK) koja će mnogo efikasnije poslovati je - netačna. Iskustva drugih privreda u tranziciji koje su prodale nacionalne telekomunikacione kompanije pokazuju da su novi vlasnici
Šta je sve u vlasništvu Telekoma Srbija
x Mobilna telefonija MTS
x Telekom Srpske
x M:tel CG
x TV kanali Arena sport
x Dimedia SA, sedište u Švajcarskoj
x MTS banka, bivša Dunav banka
kao prve mere preduzeli smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena telekomunikacionih usluga i smanjenje ulaganja i kvaliteta pružanih usluga. To pokazuju primeri i naših suseda u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Mađarskoj koji su prodali telekomunikacione kompanije Dojče telekomu. Sprovedenim merama novi vlasnik će automatski obezbediti veću efikasnost poslovanja, ali se ovde postavlja pitanje koju će korist od toga imati Srbija i njeni građani - pita ekonomista dr Jovan B. Dušanić.
Nikakvu, uverena je profesorka Elektrotehničkog fakulteta Aleksandra Smiljanić. Naprotiv, privatizacija ovog resursa negativno će se odraziti na standard građana.
- Ako se Telekom proda, vlasnik će izvlačiti velika sredstva iz Srbije kroz Telekom. Bez otpuštanja i smanjenja investicija može da izvuče 350 miliona evra, a pošto će davati otkaze i smanjivati ulaganje, izvući će mnogo više. Mislim da građani mogu da očekuju nova smanjenja plata i penzija u istom iznosu kao prošli put ako se Telekom proda, jer je upravo smanjenje plata i penzija zakrpilo budžetsku rupu od oko 350 miliona evra - uverena je ona.
Osim što će novi vlasnik angažovati svoje partnere u inostranstvu i tako ostaviti bez posla male domaće kompanije koje su radile za Telekom, četiri privatne strane kompanije će držati 90 odsto domaćeg telekomunikacionog tržišta. Ne treba sumnjati da će se one lako dogovoriti oko cena i smanjenja investicije, a sve sa ciljem većem profita.
Zato finansijski konsultant Mahmud Bušatlija upozorava da je "jedini gori monopol od državnog privatni monopol". On se zato zalaže za restrukturiranje srpske kompanije.
Novac za otplatu kredita
Za šta bi se potrošio novac od prodaje, jedno je od ključnih pitanja za one koji su uporni da se Telekom proda. Premijer Vučić tvrdi da se novac neće koristiti za krpljenje budžeta.
- Pola ćemo dati za vraćanje kredita koji su nam najlošiji, a pola ćemo dati u direktne investicije. To je naš dogovor sa MMF-om - izjavio je nedavno Vučić, potvrđujući indirektno da je prodaja državnog operatera jedan od uslova aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Drugim rečima, MMF se pobrinuo da dobar deo novca ode za namirivanje stranih poverilaca koji su Srbiji davali kredite po nimalo povoljnim uslovima.
- Iz Telekoma se moraju izdvojiti najmanje dva operatera fiksne telefonije, da bi se razbio monopol i nedozvoljena koncentracija i da bi se stvorio ambijent za tržišnu konkurenciju. Po okončanju restrukturiranja i formiranja holdinga, svako izdvojeno preduzeće može biti delimično privatizovano - kaže Bušatlija.
Dojče telekom ipak je državni
Telekomunikacioni operateri su u većinskom državnom vlasništvu u Belgiji, Švajcarskoj, Norveškoj, Luksemburgu, Sloveniji. A i kada formalno nisu, u nekim zemljama, država ima ključnu reč. Tako u Nemačkoj država ima 30 odsto vlasništva u Dojče telekomu, ali prvi sledeći vlasnik ima svega pet odsto vlasništva, tako da država praktično upravlja ovom kompanijom. To se videlo i za vreme ovogodišnje posete predsednice Hrvatske Berlinu. Tada je Angela Merkel upozorila koleginicu Grabar Kitarović na problem koji ima Dojče telekom, većinski vlasnik Hrvatskog telekoma. Zagreb želi da gradi paralelnu telekomunikacionu mrežu, a kancelarka je zabrinuta da će time biti ugrožen nemački monopol.
Pored svih ovih računica, ključni ekonomski razlog zbog kojeg Srbija ne treba da proda Telekom jeste ekonomski suverenitet koji počiva, kako ističe profesor Dušanić, pre svega na energetici, telekomunikacijama, obradivom zemljištu i vodenim resursima.
- Ukoliko se to prepusti strancima država postaje kolonija, a njeni građani robovi - tvrdi ovaj ekonomista.
Slaba vajda za male akcionare
Ukoliko bi država uspela da proda Telekom, recimo, za dve milijarde evra, što je inače misaona imenica, i da kupca uslovi kupovinom besplatno podeljenih akcija, građani bi u proseku dobili oko 60 evra. Po Zakonu o besplatnim akcijama građani imaju u posedu 15 odsto akcija, dok bivši i sadašnji zaposleni u kompaniji raspolažu sa 6,8 odsto vlasništva.
