Mediji kao fabrika laži (2): Najveći falsifikat - najveći genocid
Možda najveća laž i izmišljotina u istoriji, koja je koštala života milione ljudi, jeste spis "Protokoli sionskih mudraca", objavljen 1903. godine. Ovu knjižicu u kojoj se opisuje navodni plan Jevreja da preuzmu kontrolu nad svetom, vrlo brzo su naučnici i novinari istraživači okvalifikovali kao falsifikat.
To nije sprečilo Adolfa Hitlera da mu bude glavni argument za istrebljenje evropskih Jevreja. To su kasnije potpuno dokazali teoretičar književnosti Umberto Eko i pisac Danilo Kiš.
U vreme kad je ruski car Nikolaj Drugi počeo modernizaciju i industrijalizaciju zemlje, tajna policija se tome žestoko usprotivila.
Matvej Golovinski, operativac ruske tajne službe Ohrana, koji je bio zaposlen kao novinar, napisao je "Protokole sionskih mudraca" 1901. godine. Ohrana ga je angažovala da kompromituje bogate Jevreje koji su u Rusiji imali veliku političku moć. Direktni naručioci "Protokola" bili su Ivan Golemikin, bivši ministar unutrašnjih dela, i Petar Račkovski, šef Ohrane. Njihov plan napravljen za unutrašnje obračune u Rusiji, izazvao je dalekosežne posledice.
Kada su "Protokoli" objavljeni u Rusiji, car Nikolaj Drugi je 1905. godine naredio istragu, koju je poverio Petru Stolipinu, predsedniku ruskog Saveta ministara.
Stolipin je saznao da su "Protokoli" protureni kao navodno autentično delo već 1897. godine, posle čega je car Nikolaj Drugi naredio konfiskaciju svih primeraka.
Mnogo istraga vođeno je oko porekla i provere autentičnosti "Protokola sionskih mudraca". Prvi je 1921. godine prevaru razotkrio Filip Grejvs, novinar britanskog "Tajmsa" i dopisnik iz tadašnjeg Konstantinopolja.
On je razgovarao sa ruskim izbeglicom, koji mu je objasnio poreklo "Protokola" i naveo da je većim delom prepisano iz Žolijevog "Dijaloga u paklu između Makijavelija i Monteskjea".
I zaista, naučnici su kasnijim istraživanjem otkrili da su izvori za knjigu najvećim delom upravo Žolijevo delo, politička satira napisana 1864, zatim poglavlje iz dela "Bijaric", nemačkog pisca Hermana Gedšea, poznatog antisemite i špijuna Pruske tajne policije, tekstova koji su i sami dobrim delom plagijati, kao i dela "Jevrejska država Teodora Hercla", poznatog cioniste i zagovornika jevrejske države. Neki delovi ovih "tajnih spisa" gotovo su identični sa ovim knjigama.
Preobražaj tajne
Prvi izdavači "Protokola" tvrdili su da su oni tajna dokumenta sa Prvog cionističkog kongresa održanog 1897. godine u Bazelu. Međutim, kada im je rečeno da je kongres bio javan i da je prisustvovao veliki broj novinara, počeli su da tvrde da su oni ukradeni sa tajnih sastanaka.
Sami "Protokoli" opisuju kako Jevreji nameravaju da preuzmu kontrolu nad svetom koristeći medije, stavljajući pod svoj uticaj svetske ekonomije, finansijske institucije.
Sami "Protokoli sionskih mudraca" imali su bezbrojna izdanja i dan-danas se koriste kao autentični dokaz u muslimanskim zemljama koje su u konfliktu sa Izraelom. Korišćeni su, po potrebi, u Rusiji da bi se Jevreji optužili za poraz Rusa u ratu sa Japanom 1904. i 1905. godine i Rusku revoluciju iz 1905. godine. Posle Oktobarske revolucije i odlaska belih Rusa u Evropu, "Protokoli" počinju da se štampaju na drugim jezicima, a onda su izazvali najveći genocid na planeti.
Danas je stručna i naučna javnost, potkrepljena sa nekoliko sudskih presuda po privatnim tužbama u više država Evrope, jedinstvena u stavu da je reč o falsifikatu i izmišljotini, a na koji način su nastali najbolje je opisao pisac Umberto Eko u svom delu "Praško groblje".
