Mediji kao fabrika laži (1): Začepite uši, ubiće vas informacije
U prvim godinama 21. veka koje su donele nezapamćenu tehnološku revoluciju sa internetom, mobilnim telefonima, tabletima i aplikacijama, količine informacije koje su svakodnevno dostupne ljudima bez presedana su u istoriji.
Vreme da jedna vest stigne od izvora do korisnika, koje se nekad merilo mesecima, sada se svelo na minute, ako ne i sekunde. Međutim, iako je današnjem čoveku u jednu ruku informacija nadohvat ruke i živi u obilju podataka, u isto vreme je i najneobavešteniji u istoriji. Masovne komunikacije i obilje vesti, osim istinitih, donose i mnoštvo neistinitih, neproverenih, a često i namerno plasiranih informacija koje odvode čitaoca na pogrešan put.
Nekad se to zove lobiranje, nekad propaganda, a nekad je u pitanju dijagnoza. Dok je jedan deo lažnih informacija namerno objavljen, većina su nenamerno puštene u medije i posledica su neprofesionalnosti i brzine zbog koje je danas važnije da vest bude puštena pre konkurencije, nego njena istinitost.
Zbunjeni korisnici medijskih servisa su toliko poplavljeni informacijama da je izuzetno teško razlučiti koja je istinita, a koja lažna. I kroz istoriju se lažnim informacijama javnost navodila na pogrešan put. Dovoljno je podsetiti se Afere Drajfus u Francuskoj ili raznih lažnih izveštaja o tajnim organizacijama i mitovima svake vrste.
Pojedini sociolozi vreme u kome živimo porede sa informativnim Matriksom. Po imenu čuvenog filma u kome ljudi imaju jednu percepciju stvarnosti, a u stvari žive kao robovi mašina bez ikakve svesti o tome. Današnji ljudi su u drugoj vrsti Matriksa, bombardovani neistinitim informacijama, teorijama zavera, podmetnutim tekstovima koji im zamagljuju stvarnost, kao da se teška zavesa nalazi svuda oko njih i onemogućava im da vide istinu. Nekim od ovih primera baviće se "Vesti".
Nemački sociolog Georg Zimel najbolje je objasnio mehanizam laganja. "Snaga velikih tajni dolazi iz njihove praznine. Najbolje zavere su one koje niko ne može pobiti", smatrao je Zimel, jer što je veća laž, to se u nju više veruje. Internet je danas beskrajna teritorija kojom kruže mnogobrojni mitovi i pogrešno protumačene činjenice koje drže ljude u strahu i paranoji. Paradoksalno je da su najšokantnije informacije u isto vreme i informacije u koje ljudi najviše veruju, pokazuju razna istraživanja.
Izmislio rat
U novinarskim krugovima zapamćen je jedan od najvećih gafova u jugoslovenskim medijima. Tada je mladi novinar, kasnije političar Vuk Drašković, bio dopisnik iz Afrike. Pogrešno protumačivši neke izjave, on je Tanjugu u Beograd prosledio informaciju kako je otpočeo rat između Mozambika i Rodezije. Sve svetske agencije prosledile su pod oznakom hitno ovo saznanje Tanjuga, ali se ubrzo pokazalo da rata nema, a da je informaciju pustio mladi novinar koji je nije temeljno proverio.
Dok je u prošlosti informisanost građana bila ograničena, što malim brojem televizijskih kanala i novina, uglavnom pod uticajem vladajuće elite u zemlji u kojoj žive, danas je tog ograničenja nestalo. To je, s druge strane, izrodilo pravi cunami informacija, među kojima je veliki broj namerno ili slučajno netačan. Umesto da moderan čovek bude u ovom trenutku najtačnije informisan nego ikada u istoriji, situacija je potpuno drugačija, pa nikada nismo imali zbunjenijeg ili sumnjičavijeg čitaoca koji je u pravoj paranoji zbog svakodnevnih podvala različitih informacija sumnjivog porekla. Današnji čovek je počeo da veruje u sve i ništa.
Kako kaže filozof, estetičar i teoretičar književnosti Umberto Eko, kritičar teorija zavera i zagovornik istinitog novinarstva, u savremenom svetu kritika je gotovo izumrla.
- Svedoci smo izumiranja militantne kritike. Moramo rehabilitovati kritičko razmišljanje u novinarstvu, proširiti njegov spektar i na internet. U novinama bi trebalo imati jednu do dve stranice za kritikovanje internet stranica, gde bi se prokazivali lažljivi portali i oni kojima čitaoci mogu verovati. Mediji ne treba da se odreknu uloge oblikovanja javnog ukusa. Novine istovremeno mogu biti kritički filter i ostati demokratične - kaže Eko, zagovornik ideje filozofa Hegela da je "čitanje novina dnevna molitva modernog čoveka".
Informativni Matriks u kom živimo je pun netačnih i neproverenih informacija, ne samo zato što ih neko namerno plasira, već i zato što je postalo najvažnije ne da se bude prvi i najtačniji, kao jedno od osnovnih pravila novinarstva, već da se bude isključivo prvi, a tačnost informacije je skrajnuta u stranu. Pa tako godinama u Srbiji novinski naslovi se pune pričama o desetinama hiljada milijardi investicija, a onda vreme pokaže da je od silne ekskluzivnosti ostala samo šarena laža.
Ono što predstavlja stvarnu opasnost za današnje društvo jesu namerno ili zlonamerno objavljene informacije koje čak mogu dovesti do rata. Dovoljno je setiti se takozvane Emske depeše, koju je namerno u medijima pustio tadašnji kancelar Prusije Oto fon Bizmark. Pritisak javnog mnjenja naterao je Napoleona Trećeg, vladara Francuske, da objavi Prusiji rat, što je za epilog imalo stvaranje Nemačkog carstva. I danas mnoštvo pogrešno protumačenih informacija dovodi do toga da od zavesa pogrešnih tumačenja, istina potpuno izbledi. Posmatrajući iz ovog ugla, živimo Matriks u punoj snazi.
