Srbija sve više stari (4): Nemačka izvozi i penzionere
Slike koju je 63-godišnji penzioner iz nirnberškog staračkog doma objavio na Fejsbuku uz potpis "Jirgen fotografiše svoje obroke" proširile su se u rekordnom roku po socijalnim mrežama, a javnost se zgražavala zbog splačina u domovima za seniore.
Iako mu nije bila namera da osramoti ustanovu u kojoj živi, Jirgen je izbačen iz doma s obrazloženjem da je ugrozio ugled institucije. Neki mediji su citirali nemačkog pisca Kurta Tuholskog:
- U Nemačkoj onaj koji ukazuje na prljavštine važi za daleko opasnijeg od onog ko te prljavštine pravi!- rekao je pisac.
Ingeborg Adler koja ima 91 godinu tražila je mesto u staračkoj komuni u Oranijenburgu nadomak Berlina. Kad je njena snaha došla da potpiše ugovor za sobu, uprava ju je obavestila da nisu spremni da prihvate staricu jer su nedavno imali dva smrtna slučaja i ne žele još jedan koji bi im ugrozio imidž.
Srbija sve više stari:
Ova dva događaja samo su deo jedne mnogo traumatičnije slike u nemačkim domovima za stare i bolesne. Umesto humanosti i brige o seniorima, sve više njih se u okviru privatizacije sistema zdravstva orijentišu isključivo na profit - ne vodeći računa o posledicama za stanare i zaposlene u njima. Pri pogledu na zavodljive, blistave fasade ovih domova za stare s uređenim travnjacima i vrtovima reklo bi se da ti stanari žive u raju, ali realnost je često sasvim drugačija. To potvrđuju stalno novi izveštaji i kritike na račun skupog smeštaja i često neodgovarajuće stručne medicinske i negovateljske usluge. Cena smeštaja se kreće od 1.700 do 4.000 evra mesečno, zavisno od vrste nege i lokacije.
I pored toga, prema izveštaju Društva za gastroenterologiju, trećina stanovnika staračkih domova važi za neuhranjene jer im se iz "medicinskih razloga" servira uglavnom niskokalorična hrana od koje su još neotporniji na bolesti i infekcije. U jednom hamburškom staračkom domu je pet stanara istovremeno rešilo da napusti naizgled luksuzan i udoban dom, što je navelo novinare da istražuju i na sopstveno iznenađenje bez otpora dobiju potvrdu od direktora da se kreveti u kojima leže bolesni seniori namerno odvajaju od zvonceta za personal kako ne bi dosađivali!
Vreme za negu je zbog hroničnog manjka osoblja strogo ograničeno po minutaži. Često jedna bolničarka brine o 40 ili 60 starih i može da im posveti svega 63 minuta dnevno, a isfrustrirani i monstruozni negovatelji su postali sve češća pojava. Pokušaj da se stručno osoblje privuče iz inostranstva preko tzv. plave karte do sada nije urodio plodom zbog niskih zarada i teško savladivog nemačkog jezika.
Čak ni tehnički standardi koji su uvedeni kako bi se testirali uslovi u domovima nisu pomogli da se uvede red u ovoj sferi. Starački dom Haus Dotendorf u Bonu je, na primer, dobio najbolju ocenu za kvalitet medicinskih usluga, ali je ubrzo iza toga zatvoren nakon što su dva stanovnika iznenada umrla zbog propusta osoblja, pa je jednom 75-godišnjaku pogrešno dat insulin.
I pored toga, mesta u domovima za stare i bolesne je sve manje jer nacija rapidno stari, a na drugoj strani, nemački domovi su sve nedostupniji za prosečnog penzionera. Do 2040. godine, prema jednom ispitivanju Rezidenc grupe, Bremeunu će nedostajati čak 200.000 kreveta za starce. Tri četvrtine primalaca pomoći za negu živi u domovima, a prosečni troškovi za najviši stepen nege iznose mesečno 2.900 evra. Od toga, osiguranje plaća 1.500, ali ostatak sume nije mali imajući u vidu da penzije godinama stagniraju.
Dobrovoljni egzil
Oni koji to sebi mogu da priušte - fizički i finansijski - provode veče svog života u biranom inostranstvu: neki u Alpima, na Majorci ili u Americi. Ukupno 226.000 penzionera s nemačkim pasošem je prošle godine primalo penziju u nekoj stranoj zemlji, pokazuju podaci nemačkog penzijskog fonda, što je za 17,7 odsto više nego krajem 2008. godine. Ima, doduše, i onih najprivilegovanijih i najmalobrojnijih penzionera, koji su krenuli za primerom 86-godišnje Amerikanke Li Vahtšteter, koja već sedam godina krstari na luksuznom kruzeru, rešena da zalazak života provede na okeanima.
Zato se sve više nemačkih penzionera odlučuje na poslednje putovanje u inostranstvo. U Slovačkoj, Češkoj ili Mađarskoj, ali i u Španiji i Tajlandu raste broj ustanova koje se specijalizuju za zapadnoevropske penzionere i gde su usluge daleko jeftinije.
Dok u Slovačkoj smeštaj i hrana koštaju 1.090 evra mesečno, u Nemačkoj se plaća trostruko više. Pri tom treba imati u vidu da nemačko zdravstvo plaća za troškove nege osiguranicima 700 evra, tako da razliku od 400 evra preuzimaju penzioneri ili njihove porodice. Nemačkom socijalnom sistemu se isplati i da sklopi ugovore s domovima u inostranstvu jer su tamo srazmerno manji i troškovi za stručni personal, koji sve više nedostaje u zemlji. Prognoze do 2050. godine kažu da će biti skoro pet miliona starih ljudi kojima je neophodna nega, ili svaki petnaesti Nemac.
Zbog manjka radne snage i rasta troškova rešenje je godinama traženo u uvozu kvalifikovane radne snage iz istočne Evrope. Međutim, novi trend prebacivanja starih u domove istočne Evrope smatra se novim očajničkim potezom zemlje u kojoj sistem ne funkcioniše čak ni uz uvezenu jeftinu radnu snagu.
Socijalferband Dojčland, koji se bavi socijalnim pitanjima, smatra da je to što Nemci ne mogu da plate troškove boravka u staračkom domu u svojoj zemlji razlog za uzbunu. "Ne možemo da dozvolimo da ljudi koji su ceo život gradili Nemačku kako bi postala ovo što je danas budu deportovani. To je nehumano", poruka je ovog udruženja.
