Srbija sve više stari (1): Zemlja u kojoj građani gube pamćenje
Čuvena Drajzerova opaska da čovek nije žalostan zato što je star, već zato što više nije mlad, samo je donekle istinita jer ljude u najboljim godinama u Evropi i Severnoj Americi muči pitanje ko će o njima da brine u starosti zato što je podmlatka sve manje.
Takođe ih brine i to ko će za njih zarađivati, kako bi donekle imali mirnu i spokojnu starost. Strah Amerikanaca i Evropljana je opravdan, makar tako ukazuju najnovija istraživanja koja predviđaju da će 2050. godine na području Evrope i Severne Amerike svaki treći stanovnik biti stariji od 60 godina, što bi u tim državama moglo da izazove različite socijalne, ekonomske i demografske posledice.
* Danas u svetu živi 868 miliona ljudi starijih od 60 godina, što je više od 12 odsto cele globalne populacije. Globalno posmatrano, malo je država koje se podmlađuju.
Države koje najbrže stare su Japan, Nemačka, Italija, Hongkong i Portugal. Takođe, statistika ukazuje na to da je i Srbija među 96 zemalja koje imaju najviše populacije starije od 60 godina, a u Srbiji je to svaki četvrti čovek. Prema nedavno objavljenom Globalnom indeksu starenja za 2015. godinu, Srbija je na 66. mestu među 96 zemalja sveta po socijalnoj i ekonomskoj dobrobiti starijih ljudi.
* Svet ubrzano stari i prognoze su da će do 2030. broj starijih od 60 biti veći od broja dece mlađe od 10 godina. "Starost i bolest i sirotinja, ujedinjene, to su neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine", davno je napisao Jovan Dučić, a danas je to slika Srbije. Sve više starijih donosi i novu potrebu, a to je sve više staračkih domova. U Srbiji danas živi 2,2 miliona ljudi starijih od 60 godina.
* Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra Beograd, podseća da u našem društvu vlada mišljenje da je dom za stare nešto ružno i neprilično, pa donekle i sramotno za porodicu.
- Taj problem treba posmatrati kroz prizmu sudara modernog tempa života i nametnutih okova prošlosti, kao i kroz razne ružne i teške priče o životu u domu za stare. S druge strane, ljudi ne prepoznaju kako i koliko mogu sebi odlaskom u dom za stare da olakšaju treće životno doba - kaže za "Vesti" direktorka Gerontološkog centra Beograd.
- Kako se Srbija ubraja u one države koje ubrzano stare, onda je logično što je i sve više ustanova za ljude u trećem dobu. Međutim stiče se utisak da ih ipak nema dovoljno.
* Prošlogodišnje istraživanje nevladine organizacije Amitija izašlo je u medije s informacijom da u Srbiji ima 48 državnih i 100 privatnih legalnih domova. Prema istim istraživanjima, u domovima za stara lica su dve trećine žene, 70 odsto korisnika dolazi iz staračkih domaćinstava, svaki drugi je zavisan od pomoći drugih, a svaki treći korisnik je dementan. U privatnim domovima uglavnom su korisnici osobe u dubokoj starosti, dok je u državnim domovima jedna trećina korisnika mlađa od 65 godina.
- Ljudi u trećem životnom u dobu se u domu za stare druže sa sebi bliskom generacijom, što je njihova prednost u odnosu na one koji žive sami u svojim stanovima željni da sa nekim progovore. Mnogi od naših korisnika su vitalni i često putuju, idu na izlete, posećuju kulturna dešavanja u gradu, a i mi organizujemo koncerte, premijere filmova i sve ono što život čini zabavnijim - kaže Suzana Mišić.
* U Gerontološkom centru Beograd ima 1.200 postelja, a među njima ima mlađih i starijih.
- U poslednjih desetak godina situacija se dramatično promenila i danas u Gerontološkom centru Beograd ima sve više i mlađih ljudi, koji ne mogu sami da brinu o sebi. Dakle, danas nam dolaze i ljudi kojima je potrebna zdravstvena zaštita i nega, za razliku od ranijeg perioda - kaže Mišićeva. - Postoje tri kategorije korisnika. Prvu grupu čine oni koji su u stanju da brinu o sebi, a dolaze najčešće posle gubitka životnog partnera ili odlaska dece u inostranstvo. Takvih korisnika je oko 500, polupokretnih ima oko 500, a nepokretnih oko 200.
* Problem ubrzanog starenja u regionu najviše muči Sloveniju, kojoj dugoročno preti krah javnih finansija. Samo u prošloj deceniji broj penzionera u Sloveniji porastao čak za 100.000. Na prvo dete porodice Slovenci se odlučuju u sve poznijim godinama, pa je već sada svaki šesti Slovenac stariji od 65. U tri godine Hrvatska je izgubila 42.000 stanovnika, a prošle godine rođeno je najmanje dece u istoriji statističkog merenja, tek nešto više od 39.000. Hrvati su u proseku stari između 55 i 59 godina, a u penziju većina odlazi već sa 62 godine. Za Bosnu i Hercegovinu prognoze Ujedinjenih nacija kažu da će do 2050. godine biti siromašnija za oko milion i po ljudi, a već 13. godinu zaredom broj umrlih u BiH znatno je veći u odnosu na broj rođenih.
