Zašto je Rusija neprijatelj Zapada (1): Ko je svetski gazda
"Na Zapadu ništa novo! Jedino netrpeljivost prema Rusima prerasta u histeričnu mržnju, pretvara se u fobiju, dostiže najvišu tačku", konstatovao je nedavno srpski režiser Emir Kusturica. Novi hladni rat je na pragu da postane vruć. Interesi Zapada opasno su se približili granicama Rusije i Istok je počeo da pruža otpor. A na snazi je kao i obično propagandni rat koji uvek prethodi onom pravom.
Informacioni rat protiv Rusije počeo je još u vreme Petra Velikog. Od tada zapadni propagandisti predstavljaju Rusiju podlom, prljavom i krvavom, ruski narod divljim i varvarskim, a njene lidere tiranima i diktatorima. A sve je to zapravo deo geopolitičke konfrontracije, koja je počela još u 18. veku a koja traje i danas. I onda kada je u novijoj istoriji Gorbačov odgovorio na očekivanja Zapada, rušeći socijalistički blok, i kada je Jeljcin donosio odluke, pokušavajući da ugodi i neizrečenim željama SAD i Evrope, čak ni tada Zapad na Rusiju nije gledao kao na ravnopravnog partnera.
Viševekovna propaganda stvorila je stereotipe i na jednoj i na drugoj strani. Još krajem 18. veka Britanci su nacrtali karikaturu Aleksandra Suvarova, velikog ruskog vojskovođe, predstavljajući ga čudovištem koji desetine francuskih vojnika nabija na dve velike viljuške i stavlja sebi u usta. Na drugoj karikaturi "monstrum" Suvarov donosi ruskoj carici Katarini Velikoj na poslužavniku glave ubijene poljske dece i žena. Na jednoj od karikatura je i sama carica. Knjaz Potemkin mašući sabljom jaše na džinovskom medvedu sa glavom Katarine, a u suprotnom uglu uplašena Evropljanka mrmlja: "Spasi nas Bože od ruskog medveda".
Pijani disidenti
"Rusija ima loš imidž na Zapadu. Smatra se da je Rusija imperija zla, i taj su imidž vodeći zapadni mediji stvarali dugo. Taj stav sada je teško izmeniti. Zapadni čitalac ne želi da kupuje ruske knjige, jer na taj način ne želi da pomaže Rusiji. Osim ako je autor poznat kao protivnik Putina i Medvedeva. Kada se nađem pred zapadnim čitaocima, odmah im kažem da neću govoriti ono što bi želeli da čuju. U Americi sam govorila o ruskim piscima koji se predstavljaju kao disidenti, a to nisu jer su, možda, oterani sa televizije pošto su se propili", rekla je u jednom intervjuu Olga Slavnikova, poznata ruska književnica.
"Rusija će svariti svaku globalizaciju. Svi Mekdonaldsi će se utopiti u Rusiji. Rusija je suviše velika i svega imamo mnogo", dodala je ona.
U vreme Sovjetskog Saveza Staljina su prikazivali kako proždire bebe. Putina sada karikaturisti sa Zapada prikazuju kao čudovište, a ugledni zapadni magazini mu docrtavaju brkčiće, predstavljajući ga kao ozloglašenog firera.
I ruski narod je meta ismevanja. O njemu se na Zapadu pravi slika da su hladni, divlji, nepopravljivo korumpirani, da su najveće pijanice i lenštine na svetu, da im je u mentalitetu ropska poslušnost i potreba da se potčinjavaju autoritativnom vođi. Ruski turisti su rasipni, bahati i primitivni, Ruskinje su lake, a ulicama haraju ruska mafija i sitni kriminalci...
U holivudskim filmovima Rusi su, po već utvrđenom scenariju, loši momci.
U Americi je svojevremeno sprovedena anketa koja je pokazala da među ispitanicima dominira mišljenje da je Rusija zemlja u kojoj caruje večna zima, a da na stolu tradicionalno stoje dve stvari - votka i krompir. Trećina ispitanika je priznalo da o Rusiji zna samo ono što su učili u srednjoj školi - da je Rusija najveća zemlja na svetu i da tu, zajedno sa Rusima, žive i muslimani. Jedan od ispitanika je rekao da su mu asocijacije na Rusiju - ruska mafija, komunizam, Kremlj i medvedi. Među ispitanicima je bilo i onih koji prate političku situaciju u svetu. Ispostavilo se da građani Amerikanci žele da imaju prijateljske odnose sa Rusijom, bolje od onih kakve je uspostavila njihova vlada.
Ruski narod je veliki narod, i Rusi su svesni toga.
- I posle 12 godina života u Moskvi, teško mi je da okarakterišem ruskog čoveka. Rusija je ogromna zemlja u kojoj živi više od 100 naroda i svi su oni različiti. Pa ipak, moja iskustva sa mnogima od njih su veoma pozitivna. Rusi, sa kojima sam se sretala u Moskvi i evropskom delu te velike zemlje su gostoljubivi, neposredni, prisni... Mislim da vam se nigde u svetu ne može dogoditi da vas neko, posle samo nekoliko dana poznanstva, pozove u kuću na ručak, da vam iznese na sto brdo đakonija, ili da vas odvede u svoju vikendicu i tamo gosti tri dana kao najrođenijeg. U Rusiji, ma koliko se ona iz dana u dan menjala, još uvek postoji druženje po kućama, još uvek ljudi nisu samo kolege, već su i prijatelji - kaže za "Vesti" Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika.
- Na moj zaključak da smo mi, Srbi "južni narod" i verovatno topliji od severnjaka pozvali su me u Sibir da proverim! Shvatila sam da su južniji od južnjaka - dodaje Ljubinka.
Pitanje prijateljskog odnosa prema drugome je pitanje morala. Tamo se na primer, nikad ne postavlja pitanje da li će vozač zaustaviti kola kad vidi autostopera. Onaj ko to ne učini, on je ubica, jer je ostaviti ga na mrazu znači osuditi ga na smrt. Priroda je naučila ljude da se oslanjaju jedan na drugog, da se zajedno bore za opstanak i da je čovek čoveku uvek čovek.
Uprkos propagandi postoje i zapadnjaci koji uviđaju ruske vrline. Nemački filozof Julijan Nida-Rumelin upozorio je prošle godine da zapadne zemlje ne primećuju istu tendenciju kod sebe kada umerenu politiku Rusije proglašavaju za neoimperijalizam.
Pročitajte još:
* Sve je jasno: Rusija i Kina pobednici, SAD i EU gubitnici
* "Ruski 'medved' je žestoko naoružan"
Sjedinjene Države su se tokom poslednjih decenija ponašale istinski kao imperijalna država, koja je smatrala da ima pravo da odlučuje koji je režim legitiman, a koji nije, odnosno koga treba svrgnuti, kao u Iraku ili Libiji, a koga treba podržati, u Saudijskoj Arabiji ili Avganistanu.
Britanski pisac Edvard Raderfurd pisao je istorijske romane o Londonu i Njujorku, a jedan je posvetio i Rusiji, prateći 1800 godina istorije zemlje koja je ostala Istok Zapadu i Zapad Istoku, zemlje koja je prihvatila uticaje sa obe strane, ali je sve vreme ostala svoja i svima pomalo tajanstvena.
