Kuda ide radna snaga Srbije (2): Beži cela Jugoslavija
Spomenik gastrabajteru svečano je otkriven u Tomislavgradu (bivšem Duvnu) pre dve i po godine i to, gde bi drugo, nego kod autobuske stanice.
Spomenik visok dva metra izradio je vajar Pero Jakšić s Brača, a predstavlja porodicu zagrljenu na rastanku od oca gastarbajtera koji odlazi na gradilište - bauštelu. U poslednje dve godine iz Tomislavgrada je otišlo oko 2.000 ljudi u inostranstvo. Spomenik je ostao.
Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju problem odlaska mladih ljudi u svet, čak i iz Slovenije sve više mladih ljudi traži posao u susednoj Austriji i Italiji. Oko 7.000 Slovenaca radi u Nemačkoj, uglavnom u industriji, građevinarstvu, zdravstvu, ugostiteljstvu i drugim uslužnim delatnostima. Procenjuje se da ih u Italiji radi oko 9.000, a u Austriji 14.000, a samo prošle godine 2.500 Slovenaca zaposlilo se u Austriji.
Najdramatičnija je slika na Kosovu. Procenjuje se da oko 800.000 ljudi sa Kosova radi širom Evrope, najviše u Nemačkoj i Švajcarskoj, dok Kosovo ima 1,8 miliona stanovnika. U februaru ove godine Kosovo je zbog ekonomske krize napustilo 100.000 građana ili skoro pet odsto stanovništva.
Manja nezaposlenost
Demografi iz regiona upozoravaju da kada se vlast hvali da je pala nezaposlenost, to znači da se smanjio broj stanovnika a ne da su našli posao u domovini. Dok su šezdesetih i sedamdesetih odlazili samo muškarci na privremeni rad, danas odlaze kompletne mlade porodice koje nemaju uopšte nameru da se vrate.
Hrvatski MUP izveštava da je u poslednjih godinu i po dana broj prijavljenih privremenih odlazaka dostigao 98.000, što je 2,5 odsto stanovništva. Tokom prošle godine ugasilo se oko 25.000 radnih mesta, a javni dug je povećan za oko 16 milijardi kuna. Iz Osijeka se 3.000 ljudi za kratko vreme odselilo u Irsku i Veliku Britaniju. Iz sela Mlaka Atinska svakog meseca iseli se jedna porodica, a jedna familija je zatražila azil čak na Islandu iz ekonomskih razloga.
Samo prošle godine iz Bosne i Hercegovine iselilo se 68.000 ljudi, jedan deo u Hrvatsku i Srbiju, a ostali u SAD, Francusku i skandinavske zemlje. Bosansko Grahovo u Federaciji je ostalo skoro pusto i osnovna škola jedva da ima đaka da može da nastavi rad. Pre rata je ovde živelo oko 8.000 ljudi, danas ima 2.000 stanovnika. Čajniče se skoro kompletno preselilo u Dansku, iz Kupresa i Livna odlaze kompletne porodice, oko 30.000 osoba napustilo je područje od Rudog do Srebrenice.
Svetska banka je objavila da se 447.000 stanovnika Makedonije do 2010. godine preselilo u druge države, što je skoro 22 odsto ukupnog stanovništva Makedonije. Makedonci se najviše sele u Italiju, Nemačku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Francusku i Kanadu. Makedonija će po proceni Svetske banke do 2030. imati manje od 1,8 miliona stanovnika, iako danas ima 2,1 milion.
Iz Crne Gore se iseljava uglavnom sever, koji je siromašniji od juga.
Nevladine organizacije tvrde da ih je od početka godine otišlo više od 3.500, što je pet odsto celokupnog stanovništva, crnogorska vlada to poriče. Najviše u inostranstvo beže iz Rožaja. U Rožajama gotovo da nema sela iz kojeg od početka godine nije otišlo između pet i 15 porodica. Familije najčešće odlaze u Nemačku i Luksemburg.
