Kuda ide radna snaga Srbije (1): Trbuhom za evrima
Zbog boljeg posla više od polovine građana Srbije otišlo bi u inostranstvo. Prvenstveno ekonomisti i inženjeri, a najpoželjnije destinacije su Nemačka i druge zapadnoevropske zemlje, govori istraživanje Mreže najposećenijih sajtova za zapošljavanje Netvork.
Ova anketa o mobilnosti radne snage obuhvatila je 200.000 ljudi iz 189 svetskih zemalja, pokazala je da je to i globalni trend i da bi većina da migrira na duži period, a posao uglavnom traže putem specijalizovanih sajtova za zapošljavanje.
- Zbog posla u inostranstvo već se preselilo sedam odsto stanovništva Srbije. Među ispitanicima je neodlučno 10 odsto anketiranih, dok se tek svaki peti ne bi odlučio na taj korak - objašnjavaju za "Vesti" u kompaniji Poslovi infostud koja je član Netvorka.
| Gde bi građani Srbije voleli da rade: |
|
Nemačka 64% |
| Švajcarska 57% |
| Austrija 55% |
| Norveška 47% |
| Švedska 46% |
| SAD i Kanada 44% |
| Holandija 42% |
| Italija 39% |
| Francuska 38% |
Srbija niže porazne podatke, od onog da godišnje iz nje ode čitav grad veličine Paraćina, i da osim odliva visokoobrazovanih, veliki broj siromašnih pokušava da se domogne zapadne Evrope idući na kartu traženja azila. Proteklih dana prostrujala je još jedna šokantna informacija da lekari u velikom broju žele da napuste domovinu zbog čega je od Lekarske komore Srbije gotovo 2.000 njih zatražilo sertifikate potrebne za odlazak u inostranstvo. Broj "belih mantila" koji bi da migrira je za dva i po puta porastao u odnosu na 2013, a kako školovanje jednog od njih košta 100.000 evra, samo na lekarima Srbija gubi neverovatnih sto miliona evra, uz opasnost da će morati da uvozi lekare. Među ispitanicima, trećina ima fakultetsku diplomu, više od četvrtine imaju master i dva procenta čine doktori nauka, pa je Srbija u svetskom vrhu po odlivu mozgova.
Ta porazna činjenica nagnala je početkom 2015. godine 22-godišnjeg Beograđanina, studenta Dražena Horvatića, da performansom u centru grada ukaže sugrađanima i nadležnima da mlada srpska pamet u kolonama napušta zemlju. Usred hladnog januara on je sedam dana držao nad šahtom flašu punu vode odlivajući po malo, da bi sa poslednjim kapima i sam otišao na rad i usavršavanje u Dansku.
- Ova flaša je nekada bila puna vode, baš kao i Srbija inteligentnih mladih ljudi. Ovo je poslednji trenutak, vode nema više i danas idem i ja - rekao je uoči odlaska mladić koji voli svoju zemlju i želeo bi da se vrati, pa mu kaže, ostaje nada da će Srbija obezbediti mladima uslove za život i rad.
Mnogo je studenata pre Dražena otišlo privremeno i zauvek ostalo širom sveta. Za državu je zabrinjavajuć još jedan podatak da iz godine u godinu raste broj srednjoškolaca koji upis na studije vide kao odskočnu dasku za odlazak na zapad. Tradicionalno istraživanje koje pri kraju svake školske godine objavljuje prijemni.infostud.com rađeno na 2.000 ispitanika širom Srbije pokazalo je prošle godine da više od trećine mladih upis na studije vidi kao mogućnost za beg u inostranstvo.
U Infostudu ukazuju na istraživanje Netvorka prema kojem skoro 40 odsto onih koji bi emigrirali nije u braku, 30 procenata je u zajednici sa decom najmlađeg uzrasta, a da ne idu samo najškolovaniji, govori podatak da je 29 odsto onih sa sekundarnim kvalifikacijama koji bi trbuhom za kruhom.
- Prema ponudi i potražnji koju objavljuje Poslovi infostud, u inostranstvu se najlakše zapošljavaju IT stručnjaci, posao lakše nalaze i inženjeri elektrotehnike i mašinstva, mesari, automehaničari i komercijalisti, a najteže administrator klijenata, fakturista, analitičar prodaje i ljudi koji rade obezbeđenje objekata.
- U ponudi poslova u regionu i šire najviše se nude poslovi u oblasti trgovine, IT, računovodstva i administrativnih poslova - objašnjava Tatjana Vidaković, PR Poslovi infostud.
- Zanimljivo je da su ispitanicima širom sveta za dobro radno okruženje od visine zarade bitniji dobri međuljudski odnosi i svest poslodavca o njihovom trudu.
| U inostranstvo žele da odu: |
| ekonomisti 21% |
| elektro i mašinski inženjeri 14% |
| kompjuterski stručnjaci 11% |
| diplomci društvenih nauka 7% |
U nevladinim organizacijama koje se bave migracijama stanovništva ukazuju da osim školovanih odlazi i armija siromašnih ljudi iz Srbije. Među njima je najviše Roma i Albanaca sa juga Srbije, a migracije beleži i područje Sandžaka. Njihov cilj je da probaju da prezime uz apanažu koju dobiju kao lažni azilanti.
Situacija nije bolja ni u regionu. Između 1991. i 2003. godine udeo stanovnika Crne Gore koji žive u inostranstvu se povećao sa četiri na osam procenata. Više od 90.000 Mađara i Srba iz Vojvodine uzelo je i mađarsko državljanstvo što im je otvorilo vrata EU. Zemlje Unije su u 2011. odobrile 783.100 državljanstava, a građani bivše Jugoslavije prednjače u zahtevima. U periodu od 1991. do 2013. godine iz BiH je odselilo oko milion građana. Od toga je u tuđini ostalo pola miliona Bosanaca. Danas čak 65 posto mladih u BiH želi po svaku cenu na Zapad. Građevinski radnici, kompjuterski stručnjaci i inženjeri iz BiH sve češće odlaze na privremeni rad u Katar. U Republici Srpskoj Nemačka je destinacija broj jedan, a na kurseve nemačkog idu čak i 60-godišnjaci. Pola Maribora svakog dana ide na posao u Grac. Po podacima Svetske banke, migracijska stopa visokoobrazovanih Hrvata je čak 29,4 odsto i najveća je u Evropi.
Sutra - Kuda ide radna snaga Srbije (2): Beži cela Jugoslavija
