Nemačka u velikom problemu: Stranci spasavaju zemlju?
S obzirom na manjak radne snage može se pretpostaviti da više Nemaca može da izbegne siromaštvo ako se kvalifikuju za bolje poslove. Ali za to je potrebno pretumbati obrazovni sistem, piše nemačka štampa.
Nemačkoj će 2030. godine nedostajati tri miliona, a 2040. čak 3,3 miliona stručnih radnika. To je nalaz konsultantske kuće "Prognos" iz Bazela. Doduše, pojedina zanimanja - obezbeđenje, šoferi, radnici na pakovanju robe - postaće verovatno izlišna zbog razvoja robotike. Ali će, kako piše u studiji, nedostajati menadžeri, naučnici, inženjeri, lekari, medicinsko osoblje i negovatelji, a donekle i oni koji bi radili u kreativnim zanimanjima i novinarstvu. Nalaz je privukao veliku pažnju štampe koja danas donosi komentare:
Pročitajte još:
* Nemačka traži radnike: Pomama za trgovcima i advokatima
"Ne može se zaobići činjenica da će se broj stručnih radnika smanjivati već i zbog demografskog razvoja. Tim pre je važno da se postojeći potencijali optimalno koriste", piše Tririšer folksfrojnd, list iz rodnog mesta Karla Marksa. "Ako, primera radi, dugoročno vozači teretnih kamiona ili knjigovođe zbog digitalizacije rada postanu delimično izlišni, onda nam trebaju široki programi prekvalifikacije kako bi dotični bili osposobljeni za druga zanimanja u kojima vlada nedostatak radne snage. Još veće rezerve se kriju u strukturi radnog života: istraživanja pokazuju da ima 750.000 žena koje ne rade puno radno vreme i htele bi da rade više, ali ne mogu jer njihovom poslodavcu to ne treba."
Zabrinjavajuće prognoze
Prognoza stručnjaka je zabrinjavajuća: jedni su prestari za neki posao, drugima nedostaje stručno znanje. Do 2040. godine bi Nemačkoj moglo da nedostaje čak 3,3 miliona stručnih radnika. (30.08.2017)
Na sličnom tragu je ugledni minhenski Zidojče cajtung: "S obzirom na manjak radne snage može se pretpostaviti da više Nemaca može da izbegne siromaštvo ako se kvalifikuju za bolje poslove. Ali za to je potrebno pretumbati obrazovni sistem koji trenutno čini napredak težim nego u drugim industrijskim zemljama."
List specijalizovan za ekonomske teme Handelsblat (Diseldorf) piše: "Kriterijum mora biti da se svakom radno sposobnom u zemlji omogući da, uprkos porodičnom životu, može da radi. Istovremeno treba privući stručnu radnu snagu iz inostranstva. To konkretno znači donošenje zakona o useljavanju, više celodnevnih mesta u vrtićima, pametne ponude za odsustva s posla zbog porodice, kao i uvođenje raspona za odlazak u penziju umesto krutih starosnih kriterijuma za penzionisanje. Ipak, upravo kod teme penzija sve stranke u kampanji o neprijatnim pitanjima ćute kao zalivene - i time ugrožavaju ekonomsku konkurentnost zemlje."
Potraga za stručnom radnom snagom
Miteldojče cajtung (Hale) otvoreno dovodi u pitanje brojke koje je objavio "Prognos": "Prognoza deluje egzaktno, ali zapravo počiva na pretpostavkama. Niko danas ne može da predvidi koliko će poslova nestati zbog robota i veštačke inteligencije, koliko će zaposlenih steći dodatne kvalifikacije za nove radne zadatke ili koliko će se ljudi doseliti u Nemačku. Izvesno je, međutim, da će privrednici iskoristiti predstavljeni scenario kako bi zahtevali ciljano doseljavanje. Njihova računica je prosta: što više dostupne radne snage, to manje povećanje plata."
Berlinski Tagesšpigel posebno se osvrće na negovatelje: "Zbog brojnih praznih radnih mesta personal se u međuvremenu traži u Albaniji i na Filipinima. Očito se uopšte i ne pomišlja na druge načine da se zanimanje načini atraktivnijim - recimo povećanje plata i poboljšanje radnih uslova. Osim u inostranstvu, stručna radna snaga se pojačano traži i među domaćim ženama, starijima i izbeglicama. Može i tako. Ali godinu za godinom u problematičnim gradskim četvrtima hiljade i hiljade mladih ljudi napuštaju škole bez ikakve kvalifikacije i odlaze praktično u garantovanu nezaposlenost. Oni bi svakako uz ciljanu podršku i brigu mogli da imaju šansu."
